Митрополит Фотије - ОЈ КОСОВО (три песме)
Још једном имамо прилику да чујемо глас митрополита зворничко-тузланског г. Фотија како пева сопствене духовно-поетске записе. Овог пута објављене су три песме чија је тема Косово и Метохија – његова жртва, историјска трагедија и вечна нада.
У песмама „Ој Косово грдно судилиште“, „Стефане“ и „Густа ми магла падала“, Косово се јавља као духовно средиште и мученичко поље српског народа, али и као неугасиви позив на веру, љубав и покајање.
Својим смиреним гласом митрополит Фотије оживљава темеље светосавског и косовског завета, подсећајући нас да је „земаљско за малена царство, а Небеско увијек и довијека“.
Позивамо све да послушају ове дирљиве и снажне песме, да их поделе са другима – у част свима који су за Крст Часни и слободу златну пострадали.
У песмама „Ој Косово грдно судилиште“, „Стефане“ и „Густа ми магла падала“, Косово се јавља као духовно средиште и мученичко поље српског народа, али и као неугасиви позив на веру, љубав и покајање.
Својим смиреним гласом митрополит Фотије оживљава темеље светосавског и косовског завета, подсећајући нас да је „земаљско за малена царство, а Небеско увијек и довијека“.
Позивамо све да послушају ове дирљиве и снажне песме, да их поделе са другима – у част свима који су за Крст Часни и слободу златну пострадали.
ОЈ КОСОВО ГРДНО СУДИЛИШТЕ
Ој Косово,
грдно судилиште,
ту јунаци,
наши изгинуше,
за Крст Часни,
они војеваше,
за слободу,
своје чесне главе даше
Ој Лазаре,
ти свесрпски кнеже,
Српску војску,
ти прво причести,
да са тобом,
на Косово иду,
за Небеско,
Царство да ратују,
за Крст Часни
и слободу златну
они војеваше,
за Косово свето
они пострадаше
На Косову,
цар -Лазар пострада
и са њиме,
Косовски јунаци,
где њихове,
чесне главе паше,
ту божури,
процветаше,
да сведоче,
да је земаљско
за малена царство,
а Небеско,
увијек и довијека,
да је земаљско
за малена царство,
а Небеско,
увијек и довијека
СТЕФАНЕ
Стефане, не бој се,
ево твојих очију
на моме длану,
кад прогледаш
Дечане изгради,
да буду светиња и град
који на гори стоји
да Србе Царству Небеском узводи
Стефане, не бој се,
ево твојих очију
на моме длану,
ти ћеш прогледати
и Хиландар обновити,
у Барију кућу моју украсити
и народ ће ти
као Светом Краљу долазити,
да се за све молиш
и Косово свето да сачуваш
Стефане, не бој се,
ево твојих очију
на моме длану,
кад прогледаш
Дечане изгради,
да буду светиња и град
који на гори стоји
да Србе Царству Небеском узводи
Стефане, не бој се,
ево твојих очију
на моме длану,
јер су то очи
које Бога видеше,
у њима су
сузе опроштаја
за оне који се
и о тебе огрешише,
али им ти све
по љубави опрости
Стефане, не бој се,
ево твојих очију
на моме длану,
кад прогледаш
Дечане изгради,
да буду светиња и град
који на гори стоји
да Србе Царству Небеском узводи
Стефане, не бој се,
ево твојих очију
на моме длану,
ти се Господу уподоби,
јер Он онима
који Га распињаше опрости,
као и Првомученик Стефан
који се молио за оне
који га каменоваше,
да им Бог то
у зло не упише,
ево теби ће у Дечане
са свих страна света долазити,
да их светом вером поучиш
и благодаћу исцелиш,
и Косово свето да сачуваш
- док је Срба биће и Косова
Стефане, не бој се,
ево твојих очију
на моме длану,
кад прогледаш
Дечане изгради,
да буду светиња и град
који на гори стоји
да Србе Царству Небеском узводи
ГУСТА МИ МАГЛА
Густа ми магла падала,
на тој ми рамно Косово,
ништа се живо не види
до једно дрво високо
под њег' ми седив терзије,
они ми шијев јелече
кол’ко су звезде на небо,
тол’ко су шарке на његo.
Ој Косово,
грдно судилиште,
ту јунаци,
наши изгинуше,
за Крст Часни,
они војеваше,
за слободу,
своје чесне главе даше
Ој Лазаре,
ти свесрпски кнеже,
Српску војску,
ти прво причести,
да са тобом,
на Косово иду,
за Небеско,
Царство да ратују,
за Крст Часни
и слободу златну
они војеваше,
за Косово свето
они пострадаше
На Косову,
цар -Лазар пострада
и са њиме,
Косовски јунаци,
где њихове,
чесне главе паше,
ту божури,
процветаше,
да сведоче,
да је земаљско
за малена царство,
а Небеско,
увијек и довијека,
да је земаљско
за малена царство,
а Небеско,
увијек и довијека
СТЕФАНЕ
Стефане, не бој се,
ево твојих очију
на моме длану,
кад прогледаш
Дечане изгради,
да буду светиња и град
који на гори стоји
да Србе Царству Небеском узводи
Стефане, не бој се,
ево твојих очију
на моме длану,
ти ћеш прогледати
и Хиландар обновити,
у Барију кућу моју украсити
и народ ће ти
као Светом Краљу долазити,
да се за све молиш
и Косово свето да сачуваш
Стефане, не бој се,
ево твојих очију
на моме длану,
кад прогледаш
Дечане изгради,
да буду светиња и град
који на гори стоји
да Србе Царству Небеском узводи
Стефане, не бој се,
ево твојих очију
на моме длану,
јер су то очи
које Бога видеше,
у њима су
сузе опроштаја
за оне који се
и о тебе огрешише,
али им ти све
по љубави опрости
Стефане, не бој се,
ево твојих очију
на моме длану,
кад прогледаш
Дечане изгради,
да буду светиња и град
који на гори стоји
да Србе Царству Небеском узводи
Стефане, не бој се,
ево твојих очију
на моме длану,
ти се Господу уподоби,
јер Он онима
који Га распињаше опрости,
као и Првомученик Стефан
који се молио за оне
који га каменоваше,
да им Бог то
у зло не упише,
ево теби ће у Дечане
са свих страна света долазити,
да их светом вером поучиш
и благодаћу исцелиш,
и Косово свето да сачуваш
- док је Срба биће и Косова
Стефане, не бој се,
ево твојих очију
на моме длану,
кад прогледаш
Дечане изгради,
да буду светиња и град
који на гори стоји
да Србе Царству Небеском узводи
ГУСТА МИ МАГЛА
Густа ми магла падала,
на тој ми рамно Косово,
ништа се живо не види
до једно дрво високо
под њег' ми седив терзије,
они ми шијев јелече
кол’ко су звезде на небо,
тол’ко су шарке на његo.
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА СВЕТИ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ МРАТИНДАН
