ЉЕПОТЕ ЗМИЈАЊА
 
Кад се сјетим љепоте Змијања,
звезданијех ноћи дивних
и још љепших дана,
тамо дјецу зором
миловањем сунце буди,
устаните дјецо да будете и ви људи
као што су ваши стари били,
све честити, добри домаћини,
од малена ви да се учите
од дјела руку својих како да живите
 
Кад се сјетим љепоте Змијања,
звезданијех ноћи дивних
и још љепших дана,
на све стране косци,
ливадама откоси се чују
а долине пјесмом одјекују,
свак' се својим послом забавио,
а брда су овце закрчиле
и пастири који их чувају,
све се пјесмом они дозивају
а и браћом један другог зову,
јер су тако од старих учени
да сви вјером као браћа живе
и бремена један другом носе
 
Кад се сјетим љепоте Змијања,
звезданијех ноћи дивних
и још љепших дана,
с јесени се дјеца у школу спремају,
путићима својим тад они пролазе,
са торбом је свако ново ђаче
- мали Кочић ил' јунак из пјесме,
из епске се пјесме тад' учило
историја српска и Косово наше равно,
сви су знали за Краљевић Марка
и јунаке који српски народ одбранише,
да не будемо никада више ми кметови,
већ слободни ко сињи орлови
 
Кад се сјетим љепоте Змијања,
звезданијех ноћи дивних
и још љепших дана,
Змијање с јесени
плодове доноси,
сви амбари и подруми су пуни,
а зими су тамо мећаве велике
и вјетрови вију ко у гори вуци,
у кућама тада још топлије бива,
јер су укућани огњиштем сабрани,
над којим су котлић и вериге,
а у кући свакој Крсне славе је икона
Змијање је од старина вјерно Богу било
наш је народ увјек Богу се молио,
и Светитеље своје вјером прослављао
 
Митрополит Фотије