И ПОСТА ЧОВЕК ДУША ЖИВА
 
Човек је биће боголико,
по једнима дихотомијско
јер се састоји од душе и тела,
а по другима трихотомијско
јер се састоји од тела, душе и духа,
прво је христолошко
а друго триадолошко виђење човека,
а и једно и друго је доказ
да је човек икона Божија,
створен по слици Свете Тројице
и по образу Самога Христа
 
Већ на почетку Светог Писма,
у књизи Постања,
види се да је Бог створио човека
за вечност, то јест, да вечно живи,
што се јасно види
из дијалога Бога са Адамом,
где Господ каже:
- Ако окусите од овог дрвета
познања добра и зла,
смрћу ћете умрети,
што значи да је човек створен
за бесмртност и вечност,
то јест за Живот, а не за смрт,
Адам није створен смртан,
већ је то постао
погрешном употребом своје слободе
 
Смрт је последица греха,
то нам поред Светог Писма
сведоче и свети Апостол Павле,
као и свети Оци Цркве,
наглашавајући да је грех - промашај,
он нас удаљава од Бога и ближњега,
грех нас искључује из заједнице љубави (Цркве)
и враћа у изолацију, усамљеност и смрт
 
Падом у грех Адам је помрачио
икону Божију у себи као човек,
све позитивне силе његовог бића су ослабиле
као и његова личност уопште,
ум, срце и душа, па чак и тело,
јер и тело је саздано
да буде храм Духа Светога, тј. Црква
 
Поставши роб страсти (сапричасник смрти),
човек постаје земаљски и смртан
и задобија стање роба
којег карактерише губљење слободе
и свих животних иницијатива и жеља,
човек у стању роба
једноставно живи за смрт,
међутим, ако би се такав човек (роб)
покренуо на добро
и борбу са својим слабостима,
по милости Божијој могао би достићи
виши духовни ниво, тзв. стање најамника
 
Најамник је онај
који живи хришћански из интереса,
рачунајући колико би добрих дела
требао учинити
да би задобио Живот Вечни,
најамник је други степен,
Оци су најсавршенији степен
живљења човека назвали "степен сина",
јер син је онај који не из интереса,
већ из љубави жели да живи са оцем - Богом,
Адам је падом у грех изгубио
то духовно стање сина
и постао је роб и најамник
 
Да би спасао палог човека, палог Адама,
Бог Отац је послао у свет Јединороднога Сина Свога
- Господа Исуса Христа,
Који будући савршени Бог,
постаје и савршени Човек,
оставши Богочовек у векове,
Он долази у свет да би Крстом победио смрт
и Васкрсењем Својим
даровао свету Живот Вечни
и да би поново вратио човеку
достојанство сина и кћери,
али не у Адаму, већ у Христу,
чинећи га богом по благодати
 
Човек је створен по обличју Свете Тројице
и Самога Христа,
Који оснивањем Цркве Своје
- заједнице светих
и установљењем Свете Литургије,
установљује и Тајну над тајнама,
свето Причешће - Светињу која се дарује светима,
да би не само веровали у Бога,
већ живели у Богу и Бог у њима,
и на тај начин остварили
најдубљу заједницу Бога и човека
и достигли највиши степен
развоја личности - обожење (теосис),
тиме нам крај открива
смисао почетка,
како у области хришћанске
антропологије и теологије
тако и есхатологије
 
 
Митрополит Фотије

---