ВЕЛИКИ ПЕТАК
 
Велики петак је дан покајања,
дан свеопштег људског ридања,
јер људи Спаситеља - Христа распеше,
иако никакве кривице имао није,
сви Га оставише,
а са Њим остадоше само они
који су могли прихватити
Крст Његовог страдања
и носити га по својим моћима
 
Велики петак је дан
који васељену подели,
дан у коме једни говорише:
- Распни га, распни,
а други су тог дана и часа
плакали и ридали,
и над собом и над Јерусалимом
и над судбином света,
јер је народ у дубини свога бића знао
да је страдање праведника
страшно и безаконо дело,
а распеће Христово је
космички безумно дело
које је сва претходна надмашило
 
Велики петак је Тајна,
то је најдубљи израз љубави Божије,
јер Господ дође да страда за људе,
Велики петак је требао бити
нови почетак праштања и мирења,
али људи беху злом и безумљем обузети,
док распеће Христово ни творевина
ни сунце ни звезде не могаше гледати,
а копно и море и сва земља уздрхта
од страхоте голготске,
али људи који Господа осудише
на све те знаке остадоше неми,
камена и немилостива срца
 
Због таквог духовног стања
поменутих људи,
било је могуће овакву страшну пресуду
над Господом изрећи,
над Истином,
над божанском љубављу Његовом,
јер Он дође у Име Оца Свога
да страда за спасење света
и они Га не примише,
а онај који у своје име долази
- човек са пет ја
(месија, имам, буда, кришна, христос),
њега ће прихватити сви народи на земљи,
управо они који Господа распеше
и Царства Небеског се одрекоше
а земаљском царству
и богатству овога света
се приклонише
 
Треба истаћи, да су многи велики
и знаменити људи 20. и 21. века,
не само духовни и црквени Оци
говорили,
да је једина нада овоме свету
и његовом спасењу у покајању,
које они назваше
- свенародно покајање,
јер би оно требало да обухвати читав свет,
то су ови велики људи
потпуно исправно закључили,
јер су у покајању видели
једини пут опстанка света и цивилизације,
о томе су писали између осталих:
Флоровски, Солжењицин,
Шпенглер и многи други,
који су у својим делима истицали
да се питање опстанка
и спасења света тиче свих људи
 
Свеспасоносни значај покајања
Црква Христова је проповедала
од почетка,
јер су Јован Крститељ
и Сам Господ своје проповеди
почињали речима:
- Покајте се, јер се приближи
Царство Небеско,
тако је Црква преко светих Апостола и Отаца
чинила и чини све до нашег времена,
међутим, данашњи модерни свет
се толико убрзао
да је постао сличан једном жрвњу
који све пред собом меље
и не оставља ни тренутак времена
модерном човеку
да се бави собом и својом душом
и питањем свога спасења,
зато и не чуди да се у неким
апокалиптичким текстовима
Светога Писма каже
- да времена више бити неће,
то јест, да ће се време убрзати,
ми то сада реално и осећамо
 
Било како било,
велики православни Оци су говорили
да нада за овај свет увек постоји
док се служи света Литургија
и проповеда Реч Божија
- свет ће до тада постојати и бити,
зато ми православни
нисмо очајници и они без наде,
јер вером знамо да Господ са нама
пребива у Цркви у векове векова,
и да ће тако бити све до
славног Другог доласка Христовог
и коначног тријумфа Цркве
над силама зла и мрака овога света
 
Митрополит Фотије

---