МОЛИТВЕНО ТИХОВАЊЕ
 
Свети Григорије Палама,*
богослов нетварне светлости
на Светој Гори од Отаца Светогораца
исихазам учећи,
умносрдачну молитву задоби
и Царство Небеско унутар срца откри
 
Држећи се правила,
прво твори па онда поучавај,
Свети Григорије поче своје ученике
да уводи у тајну древне Отачке молитве,
којом се непрестано
у присуству Божојем живи,
Свети Григорије је ту молитву
препоручивао и хришћанима у свету,
није сматрао да је она молитва елите,
већ молитва народа и Цркве Божије,
а ову молитву је први препоручио
учитељ народа -  Свети Апостол Павле,
позвавши све хришћане
да се моле непрестано
 
Шта је молитвено тиховање?
то је непрестано призивање
Имена Господа нашег Исуса Христа,
први циљ те молитве је чување ума,
пошто демонске силе покушавају
прво умно да нас поробе,
због тога је потребно непрестано
молитвено стражње над умом,
подвижник вере мора стално
на својим уснама и у своме уму
да има Име Христово,
јер и сам помен тога Имена
изгони демоне,
други циљ ове молитве Исусове
је виши и савршенији степен,
јер на том нивоу молитве
тиховатељ покушава
да спусти ум свој у срце
и да молитвом тамо пребива
 
Иако су Свети Григорије
и други Оци исахасти препоручивали
да се овом молитвом
могу бавити и хришћани у свету,
треба знати да је ту потребна трезвеност,
благослов и надзор духовника,
да не би неко
бавећи се на своју руку овом молитвом
пао у духовну прелест,
међутим у бројним животним ситуацијама
људи у свету могу да се баве
овом молитвом
понављајући ове речи:
- Господе Исусе Христе помилуј ме
или
- Пресвета Богородице спаси нас
 
Кад би хришћани у свету
живели молитвеније него сада,
било би добро јер би се то осетило
на сваком кораку
у њиховом животу и делу,
они би под утицајем Исусове молитве
приметили да свет око њих
постаје духовнији,
а они смиренији и молитвенији,
то је поука треће недеље Великог поста
када празнујемо Светог Григорија Паламу
и Оце исихасте,
који практикујући ову молитву
али и све друге монашке подвиге
- достигоше виђење Таворске светлости
и задобише обожење (теосис),
што је и главни циљ и смисао наше вере
па и хришћанског подвига уопштe
 
Митрополит Фотије

 
*Прославља се 27. новембра

---

PRAYERFUL QUIETUDE
 
Saint Gregory Palamas,
the theologian of the uncreated light,
learning hesychasm on the Holy Mountain
from the Athonite Fathers,
attained prayer of the heart
and revealed the Kingdom of Heaven
within his heart.
 
Adhering to the rule
first do, then teach,
Saint Gregory began to introduce his disciples
to the mystery of the ancient Patristic prayer,
by which one constantly lives
in the presence of God.
Saint Gregory also recommended this prayer
to Christians in the world.
He did not consider it a prayer of the elite,
but a prayer of the people and the Church of God,
and this prayer was first recommended
by the teacher of the people – Saint Paul the Apostle,
calling on all Christians
to pray without ceasing.
 
What is prayerful quietude?
It is the constant invocation of
the Name of our Lord Jesus Christ.
The first goal of this prayer is to guard the mind,
since demonic forces try
first to enslave us mentally.
Therefore, a constant prayerful watch
over the mind is necessary.
The ascetic of faith must constantly
have the Name of Christ
on his lips and in his mind,
because the very mention of that Name
casts out demons.
The second goal of the Jesus prayer
is a higher and more perfect level,
because at that level of prayer
the practitioner of quietude
tries to lower his mind into his heart
and dwell there through prayer.
 
Although Saint Gregory
and other hesychast Fathers recommended
that Christians in the world
can also engage in this prayer,
one should know that sobriety,
the blessing and supervision
by a spiritual father are required,
so that someone engaged in this prayer
on one's own,
does not fall into spiritual delusion.
However, in numerous life situations
people in the world can engage in this prayer
by repeating these words:
- Lord Jesus Christ, Son of God, have mercy on me,
or
- Most Holy Mother of God, save us.
 
If Christians in the world
lived more prayerfully than they do now,
it would be good because it would be felt
at every step of their lives and work.
Under the influence of Jesus' prayer,
they would notice that the world around them
becomes more spiritual,
and they themselves become
more humble and prayerful.
This is the lesson of the third week of Great Lent
when we celebrate Saint Gregory Palamas
and the Hesychast Fathers,
who, by practicing this prayer
and all other monastic feats
- attained the vision of the Tabor Light
and attained deification (theosis),
which is the main goal and the purpose of our faith,
and of Christian feat in general.
 
Metropolitan Fotije