ИМА ЛИ ОВДЕ СРБА?
 
Питање једног руског дипломате,
неуобичајено и још нам у уху одзвања,
он дође код нас и то нас упита,
а требали бисмо ваљда сви Срби бити,
не само по рођењу,
већ и по опредељењу,
по делима и сведочењу,
по доласку и исходу,
по свему
 
Изјаснити се као Србин,
то је изгледа неки проблем,
није случајно да су многи
освајачи и поробљивачи
ових наших балканских простора
управо на томе радили,
намећући нам комплекс кривице
ако се као Срби изјаснимо,
јер је очигледно лакше владати
са оним који не зна ко је,
не зна шта је,
он своје колективно несвесно заборавља,
своје архетипове,
и од човека постаје нешто,
престаје бити личност
и постаје ствар
 
Руски дипломата само упита:
- Има ли овде Срба,
да не дају умањење  жртава
у свим стратиштима и логорима,
у највећем граду под земљом
- Јасеновцу, који појединци
у радни логор претворише,
у којем се само од тифуса умирало,
а тада је тифуса
на све стране било
 
Он питајући, има ли овде Срба,
као да рече:
- Има ли ко да не да своје Косово?
да не дамо, да не дамо,
наше је, без обзира што га отимају,
не интересовати се за Косово значи
- не интересовати се за самога себе,
за своје постојање,
што значи и одрицање
од Лазареве клетве и Завета,
од Светиња, од божура,
од свега чиме је вредна
наша српска историја
 
Има ли овде Срба?
значи, има ли овде добрих
Божијих људи,
да помогну кад насилник
жену малтретира,
кад дете-деликвент
другу децу напада
- да их одбрани,
кад доброг и вредног домаћина пљачкају
- да их у томе спрече,
као што то беше у време комунизма
који пљачком народа поче,
па се пљачком,
тј. приватизацијом и заврши
 
Има ли овде Срба?
да помогну кад се неко дави,
кад неко хоће са моста да скочи,
кад неко сиротињу присиљава
да за њих проси,
ил' на било које друго безакоње
да их приморава,
где су Срби да то спрече?
да спрече крађу фабрика,
да спрече прање новца,
да спрече ловокрадице,
да спрече оне који рибу
динамитом лове,
где су Срби да спрече оне
који не улазе на врата
него кроз прозоре?
 
Где су Срби кад неко
неистину говори,
јер се она временом
у истину претвара,
све се то крије у питању
оног руског дипломате,
и много тога другог,
и много више од тога,
а ми се сви можемо питати,
зашто је било потребно
да нас то један Рус,
Рус из братскога народа пита,
па вероватно и није било
могуће другачије,
јер смо ми престали
овим питањем да се сами бавимо,
јесмо ли Срби
и колико смо достојни
наших светих предака,
на шта нас је старац
- Патријарх Павле подсећао,
и зато овоме руском дипломати
треба да будемо захвални и благодарни,
јер нас својим неуобичајеним питањем
подстаче да мислимо о себи
и о својој судбини,
да то не би чинили уместо нас
неки други,
а требали би ми Срби,
сами о себи бринути
 
 
Митрополит Фотије

---