БИТОЉ И ОХРИД
 
Битољ (Обитељ), град од старина,
на путу многим освајачима
се налазио,
па је отуда и страдао,
а највише од Турака
који га често рушише
да у њему камен на камен
не  оставише,
а на местима срушених цркава
џамије су градили,
али је Битољ увек успевао
да се некако обнови,
што показују многе наше
православне светиње,
цркве и манастири,
који су сведоци
битољске историје
 
И ми се првога дана
у граду Битољу нађосмо
код нашега драгог домаћина
митрополита Петра
- новог Солунца,
који нас срдачно и братски дочека
и благослове
и очинске поздраве упути,
а ми му скромно узвратисмо
да се радујемо што се поново
у љубави Господњој видимо,
и благослов и поздрав
нашег Патријарха му пренесосмо,
а повод за наш долазак
у Битољ би жеља да заједно служимо
на празник Светог Димитрија
у Саборној цркви,
а други разлог, такође веома важан,
да наше јединство саборним служењем
народу Божијем
у Македонији покажемо,
да богомрски раскол
не постоји више,
и да смо ми већ две године
једна Црква и један народ Божији,
и да ће тако, ако Бог да,
и у векове остати
 
Наш домаћин митрополит Петар
нам после свете Литургије
и дивног богослужења
у цркви Светог Димитрија
и друге светиње битољске показа,
па се поклонисмо и чудотворној икони
Пресвете Богородице - Достојно Јест,
која се у цркви
близу Митрополије налази,
а о гостопримљивости и срдачности
нашег домаћина бисмо могли
много говорити,
али ћемо то за други пут оставити,
митрополит Петар нас
на крају посете одведе
у своју резиденцију,
где он живи,
а то је једна зграда-келија
на врху планине Пелистер,
 што нама јасно показа
да пред собом имамо
митрополита подвижника,
јер се из историје Цркве зна
да су древне епископске катедре
биле најчешће у манастирима,
и то удаљеним од градова
и насељених места,
што ми препознасмо
и код нашег домаћина
 
Охрид (Град на брду), древни град,
град поклоништва и туризма,
град Светих Климента и Наума
и Светих Петочисленика,
који овде велико просветно дело
Кирила и Методија у 10. веку довршише,
усавршавајући словенска писма
- ћирилицу и глагољицу,
Свето Писмо, богослужбене књиге
као и учење светих Отаца
на словенске језике преводећи,
на челу Велике охридске школе
би Свети Климент,
и у његово време кроз ту школу
3500 полазника прође,
а када Свети Климент постаде
Епископ Охридски,
у школи га заменише Свети Наум
и други Петочисленици
 
Свети Климент је био
своме народу пастир добри,
и кад се у Господу упокоји
он и даље светим моштима
са својим народом и Црквом оста,
док Свети Наум,
манастир Светих Архангела,
на изворима Црног Дрима подиже,
и велико монашко братство сабра,
и овај манастир до данас оста
велика духовна оаза
и школа православне духовности
и живота,
кад се Свети Наум упокоји,
Бог га као великог чудотворца
и исцелитеља пројави,
и тиме манастир Светог Наума
нашем Острогу сличан поста,
јер овим светињама пристизаше
многи убоги, хроми и слепи,
да би се од својих болести
исцелили
 
Наш домаћин у Охриду,
митрополит Тимотеј,
са љубављу у Господу нас дочека
и братски угости,
а сутрадан благослови
да заједно свету Литургију
у цркви Светог Климента служимо,
то би једна духовна гозба
и пројава нашег јединства
у служењу и братској љубави,
митрополит Тимотеј је то посебно
у својој беседи нагласио,
а ми смо у неколико речи рекли,
да је Православље
оно што нас обједињује,
и да би начин како  је
овај дугогодишњи раскол
између наше две Цркве решен,
могао постати пут и метод
којим би и све сличне
проблеме у Православљу
требали решавати,
а сви се сложисмо да је превазилажење
овог богомрског раскола
- једно велико Божије дело
 
После свете Литургије,
са нашим домаћином
митрополитом Тимотејем
посетили смо дивну цркву
Богородице Перивлепте,
која је осликана древним фрескописом
старе македонске школе,
а и богату галерију икона која се
у овом манастиру налази,
и слободно можемо рећи
да смо се тога дана
највише обрадовали
посети великој светињи
- манастиру Светог Наума
на брду Охридског језера,
у којем се на сваком кораку
осећа светиња,
а посебно у цркви на месту
где су гроб и мошти Светог Наума,
великог чудотворца и исцелитеља
 
Шта о нашој посети Македонији
и њеним градовима Битољу
и Охриду рекосмо, рекосмо,
шта написасмо, написасмо,
да ли је мало или много,
ми мислимо да скоро ништа
написали нисмо,
али се надамо да ће
бар утисак забележен остати,
и да смо се тамо као браћа
међ' браћом осећали,
и да смо међу својим народом били,
исту Златоустову Литургију служили,
исте духовне песме
у славу Божију певали,
и дај Боже да тако и остане,
а биће и остаће
ако нас љубав Божија обједињује,
јер у Господу нема Јеврејина ни Грка,
већ вером у Христа
један човек и народ постајемо и бивамо,
не негирајући при томе своје културне
и националне посебности,
јер то управо кириловско-методијевска
традиција налаже,
и дај Боже да молитвама
Светих Кирила и Методија
и Светих Петочисленика
Господ нас благослови,
да у љубави и миру
као братски народ заувек живимо
 
Митрополит Фотије

---