У ПОНОЋ
 
У поноћ треба устати
и Господу се помолити,
да нови дан који од вечери
заласком сунца наста,
буде благословен,
буде добром, љубављу
и радошћу испуњен,
Богу посвећен,
и старању о ближњима пројављен
 
Сваки нови дан
нам је Божији дар,
јер је пред Господом
један дан као хиљаду година,
а хиљаду година као један дан,
јер су мере Божије једно,
а људске друго,
у једном је дану хиљаде судбина,
у једном је дану
хиљаде покајања, суза
и себи и Богу повратака,
али и мноштво одступања,
и свету који у зло лежи
неделима својим припадања
 
И тако нови дан бива светлошћу
али и тамом испуњаван,
и то до у срца људска иде,
ко за Господом ходи
он у светлости живи
и Божанску светлост задобија,
зато у поноћ, у рану зору устанимо
и Царство Божије заиштимо,
и Господа у Таворској светлости
у срца да примимо,
а остало ће нам се све додати,
јер Господ по Својој Љубави зна
да нам и то земаљско треба
 
Сваки дан је слика
невечерњега - непролазнога дана
Царства Небескога,
у којем ће живети они
који се Божанском светлошћу испунише
и деца дана и синови и кћери
по благодати постадоше,
док други нажалост,
по својој слободи
деца мрака постадоше,
јер заволеше више
таму него светлост,
јер дела њихова беху зла
па ће им таква у вечности
бити и судбина,
а нас света Црква позива
да будемо и останемо
деца Светлости и дана,
деца Живота Вечнога
- светлошћу Лица Божијег умивена
 
Господе Светлости Неприступна,
Ти Речју Божијом све створи
и виде да је добро,
Ти нас Светлошћу несазданом
просветли и испуни,
јер Си у тој Светлости и Сам Ти
Својим божанским силама и енергијама,
како рекоше свети Оци исихасти,
да у дану живимо,
Светлошћу Твојом да се испуњавамо
и Речју хранимо,
и у Литургији Цркве
- Живот Вечни предукушамо,
а Теби ради нас
Распетом и Васкрслом,
нека је Слава
у векове векова
Амин
 
Митрополит Фотије