Митрополит Фотије - НИ ДО ГРАНИЦЕ


НИ ДО ГРАНИЦЕ
 
У време када ми на духовном фронту
у Далмацији бисмо,
Православље у овој древној
апостолској епархији чувајући
и нашу библијску сиротињу,
Србе повратнике,
обилазећи и помажући,
чудом смо се чудили,
како тадашњи бањалучки бискуп
смеде онако слободно
и против Републике Српске да говори,
а да му ни длака са главе не фали?!
управо је то највећи доказ био,
слободе, демократије и права
које су владале у Републици Српској,
ми смо истовремено знали
да ако би неко од нас из СПЦ,
који смо од Вуковара
до Дубровника службовали,
нешто слично против државе
у којој смо живели рекли,
ни до најближег граничног прелаза
стигли не бисмо,
јер би најпре на туширање у Лору морали,
а потом где стигли да стигли...
 
Чудом се чудимо и данас,
кад чујемо како неки говоре
да је све српско - мит,
мит је Косово,
на којем Срби и Европу одбранише,
мит је Јасеновац
- највећи српски град под земљом,
са скоро милион становника-мученика,
мит је и крајишки прогон Срба,
па из Сарајева, са Косова
и са других страна,
мит се користи
као ново оружје против Срба,
ми дакле нисмо у миру, већ у рату,
али сада против митомана
 
Они кажу - све српско је мит,
а ми кажемо - штит, штит, штит...
штит су за нас и Косово, и Јасеновац,
и Јадовно, и Јастребарско
и друга стратишта,
- јаме безданке,
које безбројне Србе прогуташе,
као што је Голубњача у Далмацији
о којој се није смело
ни писати ни говорити,
а ко би се усудио
- тај више Хрватске не би видео
(Јован Радуловић - Голубњача)
 
Како сада ствари стоје
Срби, Србија и Српска и не постоје,
они су само део једне митологије,
то већ сада потврђују
уџбеници из историје,
које не штампа Завод за уџбенике,
него нека штампарија из Загреба, из Хрватске,
и не чуди да у том уџбенику пише
да су се Хрвати на Косову борили
и тамо велико јунаштво показали
 
Оваквих примера, нажалост,
много има, од родних теорија
до елџибитија, који прете
српско образовање и просвету
у потпуности да униште,
и да српска деца забораве
вековну питку и животворну
Светосавску просвету,
на којој је наш народ одрастао
и велики, јуначки народ постао,
а данас глобалисти хоће нас
и нашу децу да напајају
на рекама смрти,
нудећи нам образовање
Содома и васпитање Гоморе
што би народски рекли
- образовање од зла оца и горе матере
 
 
Све ово до сада
са болом у души рекосмо,
али без наде нисмо,
јер је наш народ баш у најтежим
тренуцима историје говорио:
-  Ал' не рече Туре - ако Бог да!
тако се и ми данашњи Срби
у Великога Бога уздамо
и Србе Светитеље на челу са Светим Савом,
да нас оставити и заборавити неће
ради вере наше Православне,
Хиландара - Небескога училишта
и Косова - Грдног судилишта,
и да ће се Бог на Србе смиловати
и Својим нас народом препознати,
и у вечно Царство Љубави Своје
- Царство Небеско примити
 
Митрополит Фотије

 

МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ СТРАДАЊЕ СРБА ЕКУМЕНИЗАМ