Епископ Фотије: СЕЉАК


СЕЉАК
 
Сељак нешто
по дворишту претура,
и увек
закрпљеног тура,
и у причи и у песми
а и сликарски,
у наиви,
јер сељак одвајкада
скромно живи
 
Да, у сељака су увек
закрпљене хлаче,
ал’ због њега
нико у свету не плаче,
јер од својих
десет прстију живи,
поштен човек му се
због тога диви,
јер не отима, не пљачка,
дивна је и поштена
душа сељачка
 
Устаје кад се
сунце јавља,
и никог у дому своме
не заборавља,
ни коња ни краву,
ни пса ни мацу,
чим сване петао их
кукуриком буди,
идила… село
- не чуди
 
И деца са мамом
и баком устају,
обасјани једино сунцем,
као у рају,
а образи им црвени
ко да цветају,
и сви радосни и вредни,
умивени, зачешљани
и уредни
 
И свако на свој посао,
бака у кухињу,
мама у башту,
а деца која су мала
и без посла
се играју,
а одраслији,
укућанима помажу,
неко ће и у школу,
таман ту иза брда,
већ спремају
свеске и футролу
 
И тако из дана у дан
- година цела,
сељак и његова породица
увек здрава и весела,
а тур закрпљен,
нека га,
ко земљу ради
од земље и живи,
ал’ недељом и празником,
за цркву, облачи се
свечано одело,
тако да им се диви
читаво село,
све народне ношње
и прегаче,
можда после цркве
и коло буде,
да обрадује сво село
- све ове добре људе
 
Епископ Фотије

 

ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ

 

offline