ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ И ОСВЕЋЕЊЕ ОБНОВЉЕНОГ ХРАМА У МОДРИЧИ
„Износимо своје муке, своја распећа и своје невоље – а сви их имамо када дођемо у храм. Зато је човек који је изван храма и Цркве сам; он је ’сирак сињи без игде икога’, да се изразимо Његошевим речима. Човек је силан и моћан једино Господом Христом и Његовим светитељима – зато је добро да се сабирамо у нашим храмовима.” — истакао је Митрополит Фотије у својој празничној беседи.
Свечано саборовање и молитвени јубилеј
У Модричи је данас, 13. септембра 2026. године, свечано и молитвено обележено 105 година од изградње Храма Успења Пресвете Богородице, уз чин освећења ове обновљене светиње.
Свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: осечкопољског и барањског Херувима и шабачког Јеротеја, као и бројног свештенства и ђакона Епархије зворничко-тузланске, те уз молитвено учешће многобројног верног народа.
Освећење храма и кумство
Програм духовне свечаности започео је у раним јутарњим сатима формирањем литије и свечаним дочеком архијереја у порти храма. У наставку је извршен чин освећења обновљеног храма, након чега је уследила Света архијерејска Литургија. Кум освећења обновљеног храма био је господин Младен Поповић из Модриче.
Братска љубав и народно весеље
Братска љубав, духовна радост и молитвено саборовање испунили су овај величанствени дан под молитвеним покровом Пресвете Богородице, чијем је великом празнику Успења храм и посвећен. Након Евхаристијског сабрања, прослава је настављена свечаном трпезом љубави и народним весељем у црквеној порти, на радост свих парохијана и гостију сабраних око ове модричке светиње.
Током трпезе љубави протојереј Бранко Цвјетковић, старешина храма, је по благослову Митрополита Фотија, поделио Архијерејске похвалнице заслужним парохијанима за исказану несебичну помоћ, подршку и активност око овог светог храма и парохије у Модричи.
Молитвеном сабрању присуствовао је и начелник општине Модрича Јовица Радуловић и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Ваша преосвештенства, часни оци, уважена господо представници нашег народа у разним структурама власти наше Републике Српске, господине начелниче Модриче, градоначелниче Бањалуке, браћо и сестре,
Ево дана који створи Господ да се радујемо и веселимо у њему! Доживели смо данас диван духовни догађај – освећење овог светог храма, што је велики догађај за једну епархију, а слободно можемо рећи и за читаву нашу Српску православну цркву. Освећење сваког храма увек се духовно повезује са освећењем јерусалимског Храма Господњег, који је подигао пророк Соломон у 9. веку пре Христа. Тај храм је кроз историју имао три изградње, обнављања и украшавања. У сваком случају, чин освећења наших храмова увек је повезан са јерусалимским Храмом, као и са нашим светињама на Светој Гори у манастиру Хиландару, на нашем Косову у манастирима Дечани и Грачаница, те у свим црквама и манастирима широм простора где живи наш народ – данас на свих пет континената.
Тако је данас у Модричи овај Храм Успења Пресвете Богородице освећен да нам буде светило, место и простор нашег сусретања са Богом и са ближњима. То је Црква, то је Литургија, то је богослужење. Излазимо пред Бога живога, где су иконе Господа Христа и Пресвете Богородице, и остварујемо унутрашњи дијалог са Богом. Износимо своје муке, своја распећа и своје невоље – а сви их имамо када дођемо у храм. Зато је човек који је изван храма и Цркве сам; он је „сирак сињи без игде икога”, да се изразимо Његошевим речима. Човек је силан и моћан једино Господом Христом и његовим светитељима. То је оно што доживљавамо у сваком храму, на свакој Светој литургији и сваком богослужењу, браћо и сестре, и зато је добро да се сабирамо у нашим храмовима.
У храму се све најбоље види: да ли смо дошли као горди фарисеј који не види никога пред собом, одмах износи грехе других људи а себе оправдава, или као цариник који се бије у прса, каје и тражи милост за све оно што у животу није учинио добро. Сви ми имамо потребу за кајањем, не само цариник. То су та два основна духовна става.
У светом храму доживљавамо и много тога другог – то је духовна борба и својеврсно распеће. Ту служе и саслужују анђели Божији са нама на Светој литургији. Ту су присутни свети, ту су небеса, ту је присутно Царство небеско, које предокушамо колико год можемо. Они који су чиста срца то и виде, као што је свети старац Евменије – познат као „старац са осмехом” – видео анђеле како саслужују са светим старцем Порфиријем у Атини. Када му је рекао: „Старче, видео сам да са вама саслужују свети анђели, ви сте свети човек”, старац Порфирије му је скромно одговорио: „Не знам да ли сам ја свети човек или ти који си видео анђеле – ја их нисам видео.” То су били људи великих подвига, али изузетно скромни.
Желим да захвалим нашим оцима и владикама – брату Херувиму, епископу осечкопољском и барањском, и брату Јеротеју, епископу шабачком. Ми смо браћа у Христу и заједно носимо крст тамо где нас је Црква поставила, борећи се да у свакој прилици и молитви посведочимо живог, распетог и васкрслог Христа. Благодарим им што су дошли да заједно понесемо овај крст који није лак ни на нашим просторима.
Благодарим и вама, уважена господо, приложницима и ктиторима ове светиње, која је данас постала права духовна оаза нашег народа у Модричи. Овде смо боравили код веома дивних људи и осећа се посебан мир. Ујутру се чује само певање петлова у зору – од таквог живота нема стреса, за разлику од градске буке, саобраћаја и аларма који нам стварају немир. Морамо се враћати ономе што је изворно, природно и од Бога благословено.
Нека сте Богом благословени! Чувајмо једни друге и чувајмо нашу Републику Српску, да би и она чувала нас. Будимо јединствени! Србима треба непрестано понављати да будемо једно, јер само слога Србина спасава. Подсетимо се речи Светог владике Николаја – светитеља поштованог код свих православних народа – који нам је поручио да се Срби „обоже, сложе и умноже”. То је велики подвиг коме сви треба да стремимо.
Поготово људи који у политичком смислу воде овај народ треба да имају велику одговорност и да знају да њихова служба није само питање двогодишњег или четворогодишњег мандата, већ да смо ту са нашим народом докле год постојимо. Постојаћемо, хвала Богу, само ако будемо јединствени и ако увек будемо тражили најбоља решења за наш народ и нашу Цркву. Да сте Богом благословени, на много година!
У Модричи је данас, 13. септембра 2026. године, свечано и молитвено обележено 105 година од изградње Храма Успења Пресвете Богородице, уз чин освећења ове обновљене светиње.
Свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: осечкопољског и барањског Херувима и шабачког Јеротеја, као и бројног свештенства и ђакона Епархије зворничко-тузланске, те уз молитвено учешће многобројног верног народа.
Освећење храма и кумство
Програм духовне свечаности започео је у раним јутарњим сатима формирањем литије и свечаним дочеком архијереја у порти храма. У наставку је извршен чин освећења обновљеног храма, након чега је уследила Света архијерејска Литургија. Кум освећења обновљеног храма био је господин Младен Поповић из Модриче.
Братска љубав и народно весеље
Братска љубав, духовна радост и молитвено саборовање испунили су овај величанствени дан под молитвеним покровом Пресвете Богородице, чијем је великом празнику Успења храм и посвећен. Након Евхаристијског сабрања, прослава је настављена свечаном трпезом љубави и народним весељем у црквеној порти, на радост свих парохијана и гостију сабраних око ове модричке светиње.
Током трпезе љубави протојереј Бранко Цвјетковић, старешина храма, је по благослову Митрополита Фотија, поделио Архијерејске похвалнице заслужним парохијанима за исказану несебичну помоћ, подршку и активност око овог светог храма и парохије у Модричи.
Молитвеном сабрању присуствовао је и начелник општине Модрича Јовица Радуловић и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Ваша преосвештенства, часни оци, уважена господо представници нашег народа у разним структурама власти наше Републике Српске, господине начелниче Модриче, градоначелниче Бањалуке, браћо и сестре,
Ево дана који створи Господ да се радујемо и веселимо у њему! Доживели смо данас диван духовни догађај – освећење овог светог храма, што је велики догађај за једну епархију, а слободно можемо рећи и за читаву нашу Српску православну цркву. Освећење сваког храма увек се духовно повезује са освећењем јерусалимског Храма Господњег, који је подигао пророк Соломон у 9. веку пре Христа. Тај храм је кроз историју имао три изградње, обнављања и украшавања. У сваком случају, чин освећења наших храмова увек је повезан са јерусалимским Храмом, као и са нашим светињама на Светој Гори у манастиру Хиландару, на нашем Косову у манастирима Дечани и Грачаница, те у свим црквама и манастирима широм простора где живи наш народ – данас на свих пет континената.
Тако је данас у Модричи овај Храм Успења Пресвете Богородице освећен да нам буде светило, место и простор нашег сусретања са Богом и са ближњима. То је Црква, то је Литургија, то је богослужење. Излазимо пред Бога живога, где су иконе Господа Христа и Пресвете Богородице, и остварујемо унутрашњи дијалог са Богом. Износимо своје муке, своја распећа и своје невоље – а сви их имамо када дођемо у храм. Зато је човек који је изван храма и Цркве сам; он је „сирак сињи без игде икога”, да се изразимо Његошевим речима. Човек је силан и моћан једино Господом Христом и његовим светитељима. То је оно што доживљавамо у сваком храму, на свакој Светој литургији и сваком богослужењу, браћо и сестре, и зато је добро да се сабирамо у нашим храмовима.
У храму се све најбоље види: да ли смо дошли као горди фарисеј који не види никога пред собом, одмах износи грехе других људи а себе оправдава, или као цариник који се бије у прса, каје и тражи милост за све оно што у животу није учинио добро. Сви ми имамо потребу за кајањем, не само цариник. То су та два основна духовна става.
У светом храму доживљавамо и много тога другог – то је духовна борба и својеврсно распеће. Ту служе и саслужују анђели Божији са нама на Светој литургији. Ту су присутни свети, ту су небеса, ту је присутно Царство небеско, које предокушамо колико год можемо. Они који су чиста срца то и виде, као што је свети старац Евменије – познат као „старац са осмехом” – видео анђеле како саслужују са светим старцем Порфиријем у Атини. Када му је рекао: „Старче, видео сам да са вама саслужују свети анђели, ви сте свети човек”, старац Порфирије му је скромно одговорио: „Не знам да ли сам ја свети човек или ти који си видео анђеле – ја их нисам видео.” То су били људи великих подвига, али изузетно скромни.
Желим да захвалим нашим оцима и владикама – брату Херувиму, епископу осечкопољском и барањском, и брату Јеротеју, епископу шабачком. Ми смо браћа у Христу и заједно носимо крст тамо где нас је Црква поставила, борећи се да у свакој прилици и молитви посведочимо живог, распетог и васкрслог Христа. Благодарим им што су дошли да заједно понесемо овај крст који није лак ни на нашим просторима.
Благодарим и вама, уважена господо, приложницима и ктиторима ове светиње, која је данас постала права духовна оаза нашег народа у Модричи. Овде смо боравили код веома дивних људи и осећа се посебан мир. Ујутру се чује само певање петлова у зору – од таквог живота нема стреса, за разлику од градске буке, саобраћаја и аларма који нам стварају немир. Морамо се враћати ономе што је изворно, природно и од Бога благословено.
Нека сте Богом благословени! Чувајмо једни друге и чувајмо нашу Републику Српску, да би и она чувала нас. Будимо јединствени! Србима треба непрестано понављати да будемо једно, јер само слога Србина спасава. Подсетимо се речи Светог владике Николаја – светитеља поштованог код свих православних народа – који нам је поручио да се Срби „обоже, сложе и умноже”. То је велики подвиг коме сви треба да стремимо.
Поготово људи који у политичком смислу воде овај народ треба да имају велику одговорност и да знају да њихова служба није само питање двогодишњег или четворогодишњег мандата, већ да смо ту са нашим народом докле год постојимо. Постојаћемо, хвала Богу, само ако будемо јединствени и ако увек будемо тражили најбоља решења за наш народ и нашу Цркву. Да сте Богом благословени, на много година!
МОДРИЧА ОСВЕЋЕЊЕ ЕПИСКОП ХЕРУВИМ ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА ЕПИСКОП ЈЕРОТЕЈ ЕПАРХИЈА ШАБАЧКА НАЧЕЛНИК ЈОВИЦА РАДУЛОВИЋ ГРАДОНАЧЕЛНИК ДРАШКО СТАНИВУКОВИЋ
