ОТПОЧЕЛЕ ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКЕ СВЕЧАНОСТИ У ДЕРВЕНТИ
ДЕРВЕНТА – „Коло је заједница која није деструктивна попут неких западних игара; коло је нешто конструктивно, нешто што нас везује једне за друге рукама и показује међусобно прожимање и ону праву, истинску хришћанску љубав. Када народ дође у цркву на Литургију, он након богослужења остаје у порти храма, за трпезом љубави, где се уз молитву, песму и коло развија друга димензија поред оне духовне – пројављујемо да смо људи којима је потребна братска рука, подршка и заједничко ношење бремена”, поручио је Његово високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије на отварању 175. Дервентског збора код Старе цркве.
Првојерарх наше епархије подсетио је да ова свесрпска традиција у Дервенти траје пуних 175 година и да потиче још од времена када су се наши преци окупљали око својих цркава и манастира, ступајући у кумства, пријатељства и бракове. Митрополит Фотије је посебно истакао уложен велики труд на рашчишћавању и припреми простора на месту Старе цркве, стварајући услове да се ту подигне нови храм, Светосавски дом и пратећи објекти који данас служе на корист свим Дервенћанима.
Часни оци, господине градоначелниче, драга браћо и сестре, драга децо, дозволите ми да вас поздравим након вечерњег богослужења, које смо овде одржали поводом великог јубилеја – 175 година од почетка одржавања Дервентског збора или сабора.
Мало сам успео ових дана да читам о томе и то је заиста једна, рекао бих, свесрпска традиција која се овде у Дервенти задржала и већ дуго година постоји. Најпре да подсетим да онај крај у којем сам рођен – Кочићев крај горе изнад Бањалуке – такође има свој Кочићев збор на Велику Госпојину. Таквих зборова било је при многим црквама зато што смо ми Срби живели са Црквом и уз Цркву. Уз цркву су се кола играла, уз цркву су се пријатељства оснивала и кумства склапала, а млади су се ту упознавали и касније у брак ступали. Дакле, све се то одвијало око наших храмова, цркава и манастира.
Тако је и са овим великим јубилејом који данас прослављамо. Благодаран сам Богу што сам могао данас да дођем овде, да будемо заједно, да чујемо наше лепе песме и видимо игре које деца овде изводе. Писао сам у својој поезији о народним колима и играма; то је такође нешто што је произишало из Литургије и остало ту, у порти храма, да се чува кроз векове.
Благодарим Богу и на овоме што видимо данас, јер пре неколико година овде није било ове цркве ни ових просторија, али је Бог дао да све то изградимо. Прота Радојица ми је причао да је, док је овде службовао, уклонио небројено много тона шута и разног отпада, направивши простор на којем смо могли да поново подигнемо ову цркву, Светосавски дом и друге пратеће просторије.
За нас је то плод заједничког зборовања и саборовања. Када народ дође у цркву на Литургију, он након богослужења остаје у порти храма, за трпезом љубави, где се развија друга димензија поред оне духовне. Након Литургије, коју крунишемо Светим причешћем, на агапама – ручку или вечери љубави – ми пројављујемо да смо обични људи којима је потребна братска рука, братски стисак, поздрав и заједничко ношење бремена. Та друга димензија се овде у Дервенти показала веома плодном и донела је богате плодове.
Заиста се радујем што смо данас овде овим поводом. То треба неговати где год Срби православно живели – на свим континентима – како бисмо остали оно што смо били кроз векове. Не треба заборавити да су, нажалост, многи наши Срби заборавили ко су и шта су. Говорио сам већ о проблему Срба у Црној Гори, на Косову и Метохији, па и у нашој матици Србији, где се појављују појаве које нису наше, нису српске и нису православне – попут такозваних геј парада и сличних ствари. Све то нашем народу није потребно; то је страно нашој традицији и нашим зборовима.
Ми треба да сачувамо и држимо ову традицију која овде постоји 175 година, а у суштини је и старија, јер потиче још од Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог. То је традиција која излази из Литургије и прелази у народно коло. Коло је заједница која није деструктивна попут неких западних игара; коло је конструктивно, то је међусобно повезивање рукама које показује прожимање и праву, истинску хришћанску љубав. Зато то морамо неговати и борити се за то. Ако наше школе доживе да буду отроване западном философијом Содоме и Гоморе, ми смо као народ готови. Ми нисмо велики народ и зато морамо чувати нашу децу, упућивати их да иду на православну веронауку и не прихватати туђа учења која им се намећу, јер би то било катастрофално за њих, за нас, за њихове родитеље и читаве породице.
Нека Бог благослови данашњи сабор! Да да Бог да будемо православни и светосавски српски народ, да своје светиње непрестано посећујемо и децу шаљемо у цркве и манастире, где ће наћи „пут који води у живот вечни”, како се каже у тропару Светом Сави.
Нека сте Богом благословени, а сада да послушамо и видимо ову нашу децу, њихове лепе песме и кола која наша традиција чува. Живели, Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
Свечаност је започела Вечерњим богослужењем у порти Старе цркве у Српској Вароши, којем је присуствовао митрополит Фотије уз саслужење свештенства и присуство великог броја верника.
Надлежни свештеник при Старој цркви, јереј Љубиша Новић, поздравио је окупљени народ и подсетио да је управо са овог светог места 1851. године, освештањем темеља Старе цркве, започела традиција која траје већ скоро два века.
„Покушавамо да сачувамо оно што су нам преци оставили, да баштинимо народну ношњу, духовност и старине и да све то пренесемо новим генерацијама. Није срамота оно што је старо, него се старином треба поносити и чувати је”, истакао је отац Љубиша.
Отварању збора и почетку јубиларног 175. Дервентског вашара присуствовао је и градоначелник Дервенте Игор Жунић, који је подсетио на историјски пркос и снагу вере српског народа овог краја кроз векове.
Након богослужења и пастирске беседе Митрополита, уприличен је богат културно-уметнички програм уз драмске приказе, традиционалне звуке виолине и шаргије и свенародно коло у коме су учествовали бројни суграђани одевени у народне ношње.
Великогоспојинске свечаности достижу свој врхунац у петак, 28. августа 2026. године, када Град Дервента прославља свој Дан и крсну славу Саборног храма – Успење Пресвете Богородице. Свету архијерејску литургију са почетком у 9.00 часова служиће митрополит Фотије, након чега ће уследити свечана литија, парастос погинулим борцима, ломљење славског колача и свечана седница Скупштине града.
Часни оци, господине градоначелниче, драга браћо и сестре, драга децо, дозволите ми да вас поздравим након вечерњег богослужења, које смо овде одржали поводом великог јубилеја – 175 година од почетка одржавања Дервентског збора или сабора.
Мало сам успео ових дана да читам о томе и то је заиста једна, рекао бих, свесрпска традиција која се овде у Дервенти задржала и већ дуго година постоји. Најпре да подсетим да онај крај у којем сам рођен – Кочићев крај горе изнад Бањалуке – такође има свој Кочићев збор на Велику Госпојину. Таквих зборова било је при многим црквама зато што смо ми Срби живели са Црквом и уз Цркву. Уз цркву су се кола играла, уз цркву су се пријатељства оснивала и кумства склапала, а млади су се ту упознавали и касније у брак ступали. Дакле, све се то одвијало око наших храмова, цркава и манастира.
Тако је и са овим великим јубилејом који данас прослављамо. Благодаран сам Богу што сам могао данас да дођем овде, да будемо заједно, да чујемо наше лепе песме и видимо игре које деца овде изводе. Писао сам у својој поезији о народним колима и играма; то је такође нешто што је произишало из Литургије и остало ту, у порти храма, да се чува кроз векове.
Благодарим Богу и на овоме што видимо данас, јер пре неколико година овде није било ове цркве ни ових просторија, али је Бог дао да све то изградимо. Прота Радојица ми је причао да је, док је овде службовао, уклонио небројено много тона шута и разног отпада, направивши простор на којем смо могли да поново подигнемо ову цркву, Светосавски дом и друге пратеће просторије.
За нас је то плод заједничког зборовања и саборовања. Када народ дође у цркву на Литургију, он након богослужења остаје у порти храма, за трпезом љубави, где се развија друга димензија поред оне духовне. Након Литургије, коју крунишемо Светим причешћем, на агапама – ручку или вечери љубави – ми пројављујемо да смо обични људи којима је потребна братска рука, братски стисак, поздрав и заједничко ношење бремена. Та друга димензија се овде у Дервенти показала веома плодном и донела је богате плодове.
Заиста се радујем што смо данас овде овим поводом. То треба неговати где год Срби православно живели – на свим континентима – како бисмо остали оно што смо били кроз векове. Не треба заборавити да су, нажалост, многи наши Срби заборавили ко су и шта су. Говорио сам већ о проблему Срба у Црној Гори, на Косову и Метохији, па и у нашој матици Србији, где се појављују појаве које нису наше, нису српске и нису православне – попут такозваних геј парада и сличних ствари. Све то нашем народу није потребно; то је страно нашој традицији и нашим зборовима.
Ми треба да сачувамо и држимо ову традицију која овде постоји 175 година, а у суштини је и старија, јер потиче још од Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог. То је традиција која излази из Литургије и прелази у народно коло. Коло је заједница која није деструктивна попут неких западних игара; коло је конструктивно, то је међусобно повезивање рукама које показује прожимање и праву, истинску хришћанску љубав. Зато то морамо неговати и борити се за то. Ако наше школе доживе да буду отроване западном философијом Содоме и Гоморе, ми смо као народ готови. Ми нисмо велики народ и зато морамо чувати нашу децу, упућивати их да иду на православну веронауку и не прихватати туђа учења која им се намећу, јер би то било катастрофално за њих, за нас, за њихове родитеље и читаве породице.
Нека Бог благослови данашњи сабор! Да да Бог да будемо православни и светосавски српски народ, да своје светиње непрестано посећујемо и децу шаљемо у цркве и манастире, где ће наћи „пут који води у живот вечни”, како се каже у тропару Светом Сави.
Нека сте Богом благословени, а сада да послушамо и видимо ову нашу децу, њихове лепе песме и кола која наша традиција чува. Живели, Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
Свечаност је започела Вечерњим богослужењем у порти Старе цркве у Српској Вароши, којем је присуствовао митрополит Фотије уз саслужење свештенства и присуство великог броја верника.
Надлежни свештеник при Старој цркви, јереј Љубиша Новић, поздравио је окупљени народ и подсетио да је управо са овог светог места 1851. године, освештањем темеља Старе цркве, започела традиција која траје већ скоро два века.
„Покушавамо да сачувамо оно што су нам преци оставили, да баштинимо народну ношњу, духовност и старине и да све то пренесемо новим генерацијама. Није срамота оно што је старо, него се старином треба поносити и чувати је”, истакао је отац Љубиша.
Отварању збора и почетку јубиларног 175. Дервентског вашара присуствовао је и градоначелник Дервенте Игор Жунић, који је подсетио на историјски пркос и снагу вере српског народа овог краја кроз векове.
Након богослужења и пастирске беседе Митрополита, уприличен је богат културно-уметнички програм уз драмске приказе, традиционалне звуке виолине и шаргије и свенародно коло у коме су учествовали бројни суграђани одевени у народне ношње.
Великогоспојинске свечаности достижу свој врхунац у петак, 28. августа 2026. године, када Град Дервента прославља свој Дан и крсну славу Саборног храма – Успење Пресвете Богородице. Свету архијерејску литургију са почетком у 9.00 часова служиће митрополит Фотије, након чега ће уследити свечана литија, парастос погинулим борцима, ломљење славског колача и свечана седница Скупштине града.
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ПОСЈЕТЕ ДЕРВЕНТА СТАРА ЦРКВА УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА ГРАДОНАЧЕЛНИК ИГОР ЖУНИЋ
