МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ОСВЕШТАО ХРАМ НА БРАЊЕВУ: Наше су цркве утемељене на Христу Богочовеку, а не на пролазном и људском
БРАЊЕВО – „Градећи једну цркву, ми постајемо деца Божија, јер градимо кућу своме Небеском Оцу – Богу. Доживели смо лепоту и постојаност нашег православног богослужења, јер су наше цркве утемељене на Христу Богочовеку, а не на људском, земаљском и пролазном”, поручио је Његово високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије у својој пастирској беседи након великог освећења храма на Брањеву.
Данас, 26. јула 2026. године, митрополит Фотије је служио Свету архијерејску литургију и обавио чин великог освећења новоподигнутог и велелепно украшеног храма Светог апостола и јеванђелиста Марка на Брањеву.
Високопреосвећеног Митрополита у порти светог храма свечано су дочекали надлежни парох, јереј Јован Ашћерић, и протојереј-ставрофор Милан Миловановић – свештеник који је још 2008. године започео градњу овог импозантног храма (димензија 21 са 13 метара) и изнео највећи терет његовог подизања и завршетка.
Заједно са њима, Првојерарха наше епархије дочекали су архијерејски намесник зворнички, протојереј-ставрофор Милош Зекановић, свештенство, ђакони и многобројни верни народ зворничког краја.
Немерљиву радост и благослов овом историјском догађају дао је кум великог освећења храма, градоначелник Зворника господин Бојан Ивановић.
Након свечаног чина освећења и Свете литургије, духовна радост и заједничарење настављени су уз празничну трпезу љубави за све присутне вернике.
У наставку можете прочитати целу беседу митрополита Фотија, као и песму „Градња цркве” коју је овим поводом даровао верном народу:
Часни оци, драга браћо и сестре, дозволите ми да вам се обратим данас једном кратком беседом поводом освећења овог храма Светог апостола и јеванђелиста Марка на Брањеву. Ово је диван, велелепан храм, живописан и украшен. Данас је овде заиста био предукус Царства Небеског, али и Великог петка и Васкрсења – Крста и Васкрсења. То је увек тако у нашем предању и у нашим црквама. Доживели смо лепоту и постојаност нашег православног богослужења, јер су наше цркве утемељене на Христу Богочовеку, а не на људском, земаљском и пролазном.
Зато данас желим да упутим благодарност у име свих – свештеника, Црквеног одбора и свих оних који су помагали изградњу овог светог храма и довели до овог свечаног тренутка, да га данас можемо освештати. Нека буду благословени и нека их Бог дарује сваковрсним добром и здрављем, а њиховим породицама да успех. Нека буду благословени и од Бога и од људи, јер када се подиже света црква, то је једно узвишено, небоземно дело. Из тог разлога, прочитаћу вам песму коју сам написао пре неколико дана, а односи се уопште на градњу храмова, а не само на ову цркву.
То је песма коју сам написао о градњи цркава, а то се истовремено односи, слободно можемо рећи, и на градњу нас као цркве Бога живога – нас крштених људи и православних хришћана.
И на крају, да не бих много дужио, хвала вам још једном на трпљењу, стрпљењу и молитвама које сте узносили заједно са свима нама. Ја сам, носећи свој крст, служио данас са вама ову Свету литургију и, хвала Богу, одслужили смо је тако да буде уписана у анале историје овога храма и, ако Бог да, у историју свих наших цркава у Епархији зворничко-тузланској.
Живели, Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
Високопреосвећеног Митрополита у порти светог храма свечано су дочекали надлежни парох, јереј Јован Ашћерић, и протојереј-ставрофор Милан Миловановић – свештеник који је још 2008. године започео градњу овог импозантног храма (димензија 21 са 13 метара) и изнео највећи терет његовог подизања и завршетка.
Заједно са њима, Првојерарха наше епархије дочекали су архијерејски намесник зворнички, протојереј-ставрофор Милош Зекановић, свештенство, ђакони и многобројни верни народ зворничког краја.
Немерљиву радост и благослов овом историјском догађају дао је кум великог освећења храма, градоначелник Зворника господин Бојан Ивановић.
Након свечаног чина освећења и Свете литургије, духовна радост и заједничарење настављени су уз празничну трпезу љубави за све присутне вернике.
У наставку можете прочитати целу беседу митрополита Фотија, као и песму „Градња цркве” коју је овим поводом даровао верном народу:
Часни оци, драга браћо и сестре, дозволите ми да вам се обратим данас једном кратком беседом поводом освећења овог храма Светог апостола и јеванђелиста Марка на Брањеву. Ово је диван, велелепан храм, живописан и украшен. Данас је овде заиста био предукус Царства Небеског, али и Великог петка и Васкрсења – Крста и Васкрсења. То је увек тако у нашем предању и у нашим црквама. Доживели смо лепоту и постојаност нашег православног богослужења, јер су наше цркве утемељене на Христу Богочовеку, а не на људском, земаљском и пролазном.
Зато данас желим да упутим благодарност у име свих – свештеника, Црквеног одбора и свих оних који су помагали изградњу овог светог храма и довели до овог свечаног тренутка, да га данас можемо освештати. Нека буду благословени и нека их Бог дарује сваковрсним добром и здрављем, а њиховим породицама да успех. Нека буду благословени и од Бога и од људи, јер када се подиже света црква, то је једно узвишено, небоземно дело. Из тог разлога, прочитаћу вам песму коју сам написао пре неколико дана, а односи се уопште на градњу храмова, а не само на ову цркву.
Митрополит Фотије
ГРАДЊА ЦРКВЕ
Градња цркве у једном месту
је његово узлажење ка небу
а и силазак неба на земљу,
црква је дакле свето,
небоземно место
крста и васкрсења,
место сусрета
Бога, ангела и људи,
место пројаве
Царства Небескога у историји,
на земљи
Народни песник је давно рекао,
да градећи цркву градимо себе,
себе боголиког, христоликог,
по облику и подобију Божијем,
градећи једну цркву
ми постајемо деца Божија
јер градимо кућу
своме Небеском Оцу - Богу,
да Му се на том месту непрестано молимо,
да плачемо над собом кад грешимо
и да се радујемо када се покајемо
Зато путниче који ходиш земљом овом,
и у којој видиш цркве и светиње,
знај да у тој земљи има спасења, има Бога,
јер Бог живи у Својим небоземним кућама,
у Својим православним црквама,
у којима многи људи прогледају,
глухи поново чују,
хроми проходају,
ту се проповеда Јеванђеље Христово,
Царство Небеско и Живот Вечни,
то је Православље,
- земља и људи, цркве и светиње
које постоје и живе славећи Бога,
Једног у Тројици
- Оца и Сина и Светога Духа,
Коме нека је Слава
у векове векова
Амин
ГРАДЊА ЦРКВЕ
Градња цркве у једном месту
је његово узлажење ка небу
а и силазак неба на земљу,
црква је дакле свето,
небоземно место
крста и васкрсења,
место сусрета
Бога, ангела и људи,
место пројаве
Царства Небескога у историји,
на земљи
Народни песник је давно рекао,
да градећи цркву градимо себе,
себе боголиког, христоликог,
по облику и подобију Божијем,
градећи једну цркву
ми постајемо деца Божија
јер градимо кућу
своме Небеском Оцу - Богу,
да Му се на том месту непрестано молимо,
да плачемо над собом кад грешимо
и да се радујемо када се покајемо
Зато путниче који ходиш земљом овом,
и у којој видиш цркве и светиње,
знај да у тој земљи има спасења, има Бога,
јер Бог живи у Својим небоземним кућама,
у Својим православним црквама,
у којима многи људи прогледају,
глухи поново чују,
хроми проходају,
ту се проповеда Јеванђеље Христово,
Царство Небеско и Живот Вечни,
то је Православље,
- земља и људи, цркве и светиње
које постоје и живе славећи Бога,
Једног у Тројици
- Оца и Сина и Светога Духа,
Коме нека је Слава
у векове векова
Амин
То је песма коју сам написао о градњи цркава, а то се истовремено односи, слободно можемо рећи, и на градњу нас као цркве Бога живога – нас крштених људи и православних хришћана.
И на крају, да не бих много дужио, хвала вам још једном на трпљењу, стрпљењу и молитвама које сте узносили заједно са свима нама. Ја сам, носећи свој крст, служио данас са вама ову Свету литургију и, хвала Богу, одслужили смо је тако да буде уписана у анале историје овога храма и, ако Бог да, у историју свих наших цркава у Епархији зворничко-тузланској.
Живели, Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
