БИЈЕЉИНА - СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНА СЛАВА ПЕТРОПАВЛОВСКОГ ХРАМА
БИЈЕЉИНА, 12. јул 2026. – На празник Светих славних, свехвалних и врховних апостола Петра и Павла, свечано је прослављена храмовна слава у Петропавловском храму у Бијељини. Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије, у молитвеном присуству бројног свештенства, ђакона и верног народа.
У својој пастирској беседи, Високопреосвећени митрополит Фотије поучио је сабрани народ о значају и житију двојице великих првоврховних апостола. Нагласио је да је свети апостол Петр био велики проповедник, али и страдалник који је неустрашиво ширио Хришћанство све до Рима, док је свети апостол Павле, од прогонитеља хришћана, након чудесног обраћења постао један од највећих учитеља Цркве. Митрополит је истакао да кроз свету литургију доживљавамо тајну Царства Небеског, те да се апостолска мисија наставља и данас у цркви.
Осврћући се на живот епархије, митрополит Фотије је похвалио труд и брз напредак у градњи овога храма, те најавио важне будуће пројекте у Бијељини међу којима се посебно издвајају изградња цркве Светог Нектарија Егинског у близини градске болнице и цркве Светог Саве у оквиру Центра за високо образовање у Бијељини, која ће, захваљујући посебном благослову братства манастира Хиландар, бити потпуно истоветна хиландарском саборном храму, што представља јединствен пројекат на нашим просторима.
На крају беседе, митрополит је упутио и снажну друштвено-духовну поруку, позивајући српски народ на очување свог православног и националног идентитета. Осврнувши се на актуелна политичка збивања у региону, нагласио је да је историјски апсурдно и неприхватљиво да се српски народ, који је поднео масовне жртве у Првом и Другом светском рату, као и током деведесетих година, проглашава геноцидним. Поручио је да је наша главна одбрана и борба кроз светотајински и литургијски живот у Цркви.
У својој пастирској беседи, Високопреосвећени митрополит Фотије поучио је сабрани народ о значају и житију двојице великих првоврховних апостола. Нагласио је да је свети апостол Петр био велики проповедник, али и страдалник који је неустрашиво ширио Хришћанство све до Рима, док је свети апостол Павле, од прогонитеља хришћана, након чудесног обраћења постао један од највећих учитеља Цркве. Митрополит је истакао да кроз свету литургију доживљавамо тајну Царства Небеског, те да се апостолска мисија наставља и данас у цркви.
Осврћући се на живот епархије, митрополит Фотије је похвалио труд и брз напредак у градњи овога храма, те најавио важне будуће пројекте у Бијељини међу којима се посебно издвајају изградња цркве Светог Нектарија Егинског у близини градске болнице и цркве Светог Саве у оквиру Центра за високо образовање у Бијељини, која ће, захваљујући посебном благослову братства манастира Хиландар, бити потпуно истоветна хиландарском саборном храму, што представља јединствен пројекат на нашим просторима.
На крају беседе, митрополит је упутио и снажну друштвено-духовну поруку, позивајући српски народ на очување свог православног и националног идентитета. Осврнувши се на актуелна политичка збивања у региону, нагласио је да је историјски апсурдно и неприхватљиво да се српски народ, који је поднео масовне жртве у Првом и Другом светском рату, као и током деведесетих година, проглашава геноцидним. Поручио је да је наша главна одбрана и борба кроз светотајински и литургијски живот у Цркви.
Свечаност је почела у порти храма, где су Високопреосвећеног митрополита Фотија дочекали надлежни парох и старешина храма протојереј Синиша Шаренац, архијерејски намесник бијељински протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, заједно са браћом свештеницима, ђаконима и многобројним верницима.
У току Свете литургије Високопреосвећени митрополит је рукоположио ђакона Славишу Тубина у чин свештеника.
По завршетку Свете литургије, уследио је свечани чин ломљења славског колача и освећења славских дарова. Ове године, кумови храмовне славе били су чланови црквеног одбора.
Евхаристијску радост и празнично појање током Литургије употпунили су чланови групе „Петропавловски појци“, који су већ широко познати широм наше епархије. Након духовне трпезе, сабрање је настављено у порти храма уз богату трпезу љубави коју су припремиле вредне руке чланица Кола српских сестара. Празнично дружење настављено је у духу хришћанске љубави, мира и радости, уз свирање и песму поменутих Петропавловских појаца.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Оци, драга браћо и сестре, радујем се што вас данас могу поздравити на овај велики и благословени дан Светих апостола Петра и Павла. Свети апостол Петар је, браћо и сестре, као што знате, био велики проповедник Христа распетог и васкрслог. Био је велики човек вере, наде и љубави, али и велики страдалник и мученик за Христа. Свети оци говоре да је он написао две посланице, као и да је Свети апостол Марко, на основу његове проповеди, написао Свето јеванђеље по Марку, где, између осталог, износи истину да је Христос Богочовек (*θεάνθρωπος*). Идући кроз Малу Азију, Палестину и стижући све до Италије и европских предела, Свети апостол Петар је неустрашиво проповедао Христа Господа, Његово Јеванђеље, Његово свето учење и Његову победу над смрћу страдањем на Голготи. Тако је дошао и у град Рим, где је у време безбожног цара Нерона осуђен на смрт, јер је проповедао тада забрањену науку и забрањеног Господа Христа – онога кога бисмо данас назвали лидером или носиоцем те религије и читавог хришћанства. Тада је Свети апостол Петар тражио да буде распет стрмоглавце на крсту, јер се сматрао недостојним да страда исто као Господ на Голготи. Знао је да је у једном тренутку показао слабост, што сви ми као људи чинимо када дођу тешки животни тренуци.
Свети апостол Павле је, са друге стране, био ученик Гамалила, једног од највећих фарисеја тог доба. Он је толико ревновао у учењу Старог завета да је најпре почео да гони хришћане и све што је Христово. Десило се, просто, чудо да је он био присутан када су старозаветни Јевреји каменовали Светог архиђакона Стефана, његовог рођака. Павле је тада био ту, није реаговао нити негодовао, већ се са тим делом сагласио. То нам показује колико вера може да занесе човека и одведе га у неки облик фанатизма и неувиђавности. Међутим, Свети апостол Павле је био човек који је искрено трагао за Богом, па се на путу за Дамаск сусрео са Самим Господом Христом. Након тог сусрета он је духовно прогледао и од тада почео да проповеда Христа распетог и васкрслог по читавој васељени, односно на свим тада познатим просторима и цивилизацијама где су људи живели. На том путу, свакодневно је пролазио кроз велика искушења и страдања. На крају је дошао у Рим, где је у време безбожног Нерона пострадао заједно са апостолом Петром, 67. године. То су, браћо и сестре, велики страдалници и мученици Цркве Христове, али и велики исповедници и учитељи Цркве до данас.
Свети апостол Петар се много пута јављао, како на Светој Гори, тако и на другим местима, исцељујући болесне. Он је имао велики дар исцељења; знате да у Јеванђељу пише да су се људи исцељивали чак и тамо где би пала само његова сенка. Са друге стране, Свети апостол Павле је својим узвишеним учењем поразио сва незнабожачка и паганска учења. Он је био највећи међу већима што се тиче учитељства у хришћанству уопште. Показао је толику љубав према Господу Христу да је био спреман сваки дан да страда, сматрајући страдање за Христа добитком у вечности. Од њих су се, заједно са Дванаесторицом, а потом и Седамдесеторицом апостола, развила потоња поколења, како би та апостолска мисија, браћо и сестре, живела и постојала све до данашњих дана.
Ми смо данас били у цркви, где су са нама духовно присутни Свети апостоли Петар и Павле, као и Сам Господ. То не можемо у потпуности да разумемо умом, али тако јесте по учењу наше православне теологије, догматике и посебно литургике. На свакој Светој литургији ми, колико је то човеку могуће, већ овде и сада доживљавамо тајну Царства Небеског.
Желим да честитам оцу Синиши и братству овога храма на труду и брзом напретку у градњи. Недавно сам се нашалио са оцем Мираном, који је доскоро био ваш старешина, рекавши да је лако доћи када је већ све припремљено и довршено, па ми само ставимо један цвет на крају. Али, свака је то јеванђељска реч: један сеје, други жање, а трећи плодове убира. Тако је у сваком послу у Цркви око једног храма, и око било ког другог доброг дела. Тако је овде, а тако ће бити и на другим местима.
Ево, ми ћемо сада радити цркву Светог Нектарија Егинског овде у кругу болнице, а градићемо и цркву Светог Саве у кругу Центра за високо образовање у Бијељини. Тамо ће бити изграђена прва црква која ће бити потпуно истоветна са Саборном црквом у манастиру Хиландару. Братство манастира Хиландара нам је дало дозволу да урадимо такву реплику овде код нас у Бијељини, што ће бити једна велика ствар. За тај подухват нам треба много снаге, помоћи и заједничке жеље. Јуче смо се видели са нашим градоначелником и људима који воде овај град, и надамо се да ће помоћи они, као и сви други у власти који имају државне функције. То ће бити светиња какве нема нигде изван Свете Горе и Хиландара, осим код нас у Бијељини.
Нека Бог да свако добро вама и свима који помажете ову светињу, као и све наше светиње широм Епархије зворничко-тузланске. Дај Боже да будемо добро, да се одбранимо и да останемо Срби православни. Не смемо бити као појединци у Црној Гори који су заборавили ко су, па сами себе проглашавају геноциднима, а наш народ је масовно страдао у Првом светском рату, у Другом светском рату и у рату деведесетих година. Неприхватљиво је да се данас сами проглашавамо геноциднима. Морамо се борити на том духовном и националном плану, али првенствено на светотајинском и литургијском нивоу у Цркви. Живећи Светим тајнама, ми непрестано живимо Господом Христом.
Нека сте Богом благословени! Живели, Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
У току Свете литургије Високопреосвећени митрополит је рукоположио ђакона Славишу Тубина у чин свештеника.
По завршетку Свете литургије, уследио је свечани чин ломљења славског колача и освећења славских дарова. Ове године, кумови храмовне славе били су чланови црквеног одбора.
Евхаристијску радост и празнично појање током Литургије употпунили су чланови групе „Петропавловски појци“, који су већ широко познати широм наше епархије. Након духовне трпезе, сабрање је настављено у порти храма уз богату трпезу љубави коју су припремиле вредне руке чланица Кола српских сестара. Празнично дружење настављено је у духу хришћанске љубави, мира и радости, уз свирање и песму поменутих Петропавловских појаца.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Оци, драга браћо и сестре, радујем се што вас данас могу поздравити на овај велики и благословени дан Светих апостола Петра и Павла. Свети апостол Петар је, браћо и сестре, као што знате, био велики проповедник Христа распетог и васкрслог. Био је велики човек вере, наде и љубави, али и велики страдалник и мученик за Христа. Свети оци говоре да је он написао две посланице, као и да је Свети апостол Марко, на основу његове проповеди, написао Свето јеванђеље по Марку, где, између осталог, износи истину да је Христос Богочовек (*θεάνθρωπος*). Идући кроз Малу Азију, Палестину и стижући све до Италије и европских предела, Свети апостол Петар је неустрашиво проповедао Христа Господа, Његово Јеванђеље, Његово свето учење и Његову победу над смрћу страдањем на Голготи. Тако је дошао и у град Рим, где је у време безбожног цара Нерона осуђен на смрт, јер је проповедао тада забрањену науку и забрањеног Господа Христа – онога кога бисмо данас назвали лидером или носиоцем те религије и читавог хришћанства. Тада је Свети апостол Петар тражио да буде распет стрмоглавце на крсту, јер се сматрао недостојним да страда исто као Господ на Голготи. Знао је да је у једном тренутку показао слабост, што сви ми као људи чинимо када дођу тешки животни тренуци.
Свети апостол Павле је, са друге стране, био ученик Гамалила, једног од највећих фарисеја тог доба. Он је толико ревновао у учењу Старог завета да је најпре почео да гони хришћане и све што је Христово. Десило се, просто, чудо да је он био присутан када су старозаветни Јевреји каменовали Светог архиђакона Стефана, његовог рођака. Павле је тада био ту, није реаговао нити негодовао, већ се са тим делом сагласио. То нам показује колико вера може да занесе човека и одведе га у неки облик фанатизма и неувиђавности. Међутим, Свети апостол Павле је био човек који је искрено трагао за Богом, па се на путу за Дамаск сусрео са Самим Господом Христом. Након тог сусрета он је духовно прогледао и од тада почео да проповеда Христа распетог и васкрслог по читавој васељени, односно на свим тада познатим просторима и цивилизацијама где су људи живели. На том путу, свакодневно је пролазио кроз велика искушења и страдања. На крају је дошао у Рим, где је у време безбожног Нерона пострадао заједно са апостолом Петром, 67. године. То су, браћо и сестре, велики страдалници и мученици Цркве Христове, али и велики исповедници и учитељи Цркве до данас.
Свети апостол Петар се много пута јављао, како на Светој Гори, тако и на другим местима, исцељујући болесне. Он је имао велики дар исцељења; знате да у Јеванђељу пише да су се људи исцељивали чак и тамо где би пала само његова сенка. Са друге стране, Свети апостол Павле је својим узвишеним учењем поразио сва незнабожачка и паганска учења. Он је био највећи међу већима што се тиче учитељства у хришћанству уопште. Показао је толику љубав према Господу Христу да је био спреман сваки дан да страда, сматрајући страдање за Христа добитком у вечности. Од њих су се, заједно са Дванаесторицом, а потом и Седамдесеторицом апостола, развила потоња поколења, како би та апостолска мисија, браћо и сестре, живела и постојала све до данашњих дана.
Ми смо данас били у цркви, где су са нама духовно присутни Свети апостоли Петар и Павле, као и Сам Господ. То не можемо у потпуности да разумемо умом, али тако јесте по учењу наше православне теологије, догматике и посебно литургике. На свакој Светој литургији ми, колико је то човеку могуће, већ овде и сада доживљавамо тајну Царства Небеског.
Желим да честитам оцу Синиши и братству овога храма на труду и брзом напретку у градњи. Недавно сам се нашалио са оцем Мираном, који је доскоро био ваш старешина, рекавши да је лако доћи када је већ све припремљено и довршено, па ми само ставимо један цвет на крају. Али, свака је то јеванђељска реч: један сеје, други жање, а трећи плодове убира. Тако је у сваком послу у Цркви око једног храма, и око било ког другог доброг дела. Тако је овде, а тако ће бити и на другим местима.
Ево, ми ћемо сада радити цркву Светог Нектарија Егинског овде у кругу болнице, а градићемо и цркву Светог Саве у кругу Центра за високо образовање у Бијељини. Тамо ће бити изграђена прва црква која ће бити потпуно истоветна са Саборном црквом у манастиру Хиландару. Братство манастира Хиландара нам је дало дозволу да урадимо такву реплику овде код нас у Бијељини, што ће бити једна велика ствар. За тај подухват нам треба много снаге, помоћи и заједничке жеље. Јуче смо се видели са нашим градоначелником и људима који воде овај град, и надамо се да ће помоћи они, као и сви други у власти који имају државне функције. То ће бити светиња какве нема нигде изван Свете Горе и Хиландара, осим код нас у Бијељини.
Нека Бог да свако добро вама и свима који помажете ову светињу, као и све наше светиње широм Епархије зворничко-тузланске. Дај Боже да будемо добро, да се одбранимо и да останемо Срби православни. Не смемо бити као појединци у Црној Гори који су заборавили ко су, па сами себе проглашавају геноциднима, а наш народ је масовно страдао у Првом светском рату, у Другом светском рату и у рату деведесетих година. Неприхватљиво је да се данас сами проглашавамо геноциднима. Морамо се борити на том духовном и националном плану, али првенствено на светотајинском и литургијском нивоу у Цркви. Живећи Светим тајнама, ми непрестано живимо Господом Христом.
Нека сте Богом благословени! Живели, Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
СВЕТИ АПОСТОЛИ СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ ПЕТРОВДАН ХРАМОВНА СЛАВА БИЈЕЉИНА РАДИША ПЕТРОВИЋ РУКОПОЛОЖЕЊЕ
