АРХИЈЕРЕЈСКО САБРАЊЕ НА ВАВЕДЕЊЕ У ТЕСЛИЋУ
„Пресвета Богородица својим подвигом и жртвом утемељила је новозаветно монаштво и показала нам пут чистоте и врлине“, поручио је митрополит Фотије у данашњој беседи у Теслићу, нагласивши да је „наш народ позван да следи светитеље и њихове путеве вере“. Ове поруке обележиле су празнично сабрање на Ваведење Пресвете Богородице.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Ваше Високопреосвештенство, Ваше Преосвештенство, часни оци, господине градоначелниче, драга и уважена господо.
Дозволите да најпре поздравим уважене госте: Архиепископа горњокарловачког, брата Герасима, који је дошао да данас буде са нама. Били смо и раније ове године заједно овде. Служили смо службу поводом јубилеја — 100 година од првог освећења овог храма, када смо осветили обновљени иконостас и фрескопис у храму Светог пророка Илије у Теслићу, у оквиру обележавања стогодишњице првог освећења храма.
Данас смо се поново сабрали поводом празника Ваведења Пресвете Богородице — дивног и древног празника. Када сам читао житије о овом празнику, тамо се каже да је Литија ишла од Назарета до Јерусалима, у којој су пратили Пресвету Богородицу, тада девојчицу од три године. Дошли су до Јерусалимског храма, јер је код Јевреја постојао обичај да девојчице остану у Храму до узраста од дванаест или петнаест година. Након тога су одлазиле својим домовима, оснивале породице и живеле даље. Међутим, Пресвета Богородица је својом љубављу, подвигом и жртвом изашла из оквира Старог завета и решила да живи монашким животом и да се не уда. Потпуно се посветила Богу. То је новину коју је она учинила, слично Светом Јовану Крститељу. Њих двоје утемељили су новозаветно монаштво.
Дакле, диван празник — небески празник. Увек се сећамо да је Пресвета Богородица са нама, да нас штити, да нас упућује на пут чистоте и врлине. Она је живела од треће до четрнаесте–петнаесте године при Јерусалимском храму, учествујући у богослужењима. Тако су се јеврејске девојке васпитавале: училе су како да припремају оно што је потребно за богослужење и празнике — данас бисмо рекли просфоре, кољиво, крсни хлеб. Тај народ живео је са Богом, а Бог са својим народом.
И ми Срби смо у средњем веку тако живели у време Немањића. Али касније смо тумарали. Ишли смо „од немила до недрага“, тражили од људи који немају Реч Живота и Реч спасења да нам је они дају — од економиста, од атеиста попут Маркса и Енгелса. Тражили смо утеху од безумника, док смо истовремено имали своје светитеље, као што видите и сами на овом фрескопису. Треба да идемо за њима, да учимо њихова житија ми и наша деца, наши мали светосавци.
На крају, још једном, Високопреосвећени, хвала што сте данас дошли. Брат Герасим и ја смо духовно одрасли заједно у Манастиру Крка. Он се тамо борио већ од деведесетих година, а ја сам дошао 1999. године. Он је у Хрватској толико година — није нимало лако. То је својеврсно мучеништво, можемо слободно рећи. Али боље је да он о томе каже више. Владика Херувим је такође у Хрватској, у Даљу. Он је епископ осјечкопољски и барањски. Код њега је мало боље јер тамо има више народа, али видимо да се ради на томе да нас буде испод два процента — практично да нас више нема.
Да не дужим. Нека сте Богом благословени. Виђаћемо се, долазићемо, градићемо цркве и манастире у нашој Епархији. Зворничко-тузланска епархија је у историји била и остаће велико градилиште. Живели и Бог вас благословио.
Високопреосвећена господа митрополити и епископи — зворничко-тузлански Фотије, горњокарловачки Герасим и осечкопољски и барањски Херувим — служили су данас Свету архијерејску литургију у Теслићу. Овим саборним евхаристијским слављем свечано је завршена прослава стогодишњице од првог освећења храма Светог пророка Илије.
Подсетимо, 10. августа ове године више архијереја је у овом храму осветило обновљени иконостас и фрескопис у оквиру обележавања великог јубилеја. Данашња Литургија била је круна прославе која је током године окупила велики број свештенства, монаштва и верног народа.
Митрополит Фотије уручио је Орден Светог Саве другог степена Предрагу Бојановићу из Теслића за његово дугогодишње активно учешће у животу Цркве. Такође, Високопреосвећени је доделио Архијерејску грамату захвалности Полицијској станици Теслић коју је преузео Мирослав Станковић, командир Полицијске станице Теслић, за њихову љубав, пожртвованост и помоћ храму Светог пророка Илије.
Протојереј-ставрофор Чедо Готовац, старешина храма, подсетио је да је Свети владика Николај својевремено боравио у овом крају, оснажујући Богомољачки покрет међу народом Теслића. Он је нагласио да је приликом августовског освећења храма у светињу донета и икона Светог владике Николаја са честицом његових моштију, која је тада и трајно остала у храму.
Данас је митрополит Фотије даровао храму и панагију, која ће бити положена уз ову свету икону, као благослов и знак молитвеног заступништва великог српског светитеља.
Верном народу обратио се и архиепископ Герасим, захваливши домаћинима на братској љубави, позиву и саборности у молитви.
Празничном слављу присуствовао је и градоначелник Теслића, Милан Миличевић.
Ваше Високопреосвештенство, Ваше Преосвештенство, часни оци, господине градоначелниче, драга и уважена господо.
Дозволите да најпре поздравим уважене госте: Архиепископа горњокарловачког, брата Герасима, који је дошао да данас буде са нама. Били смо и раније ове године заједно овде. Служили смо службу поводом јубилеја — 100 година од првог освећења овог храма, када смо осветили обновљени иконостас и фрескопис у храму Светог пророка Илије у Теслићу, у оквиру обележавања стогодишњице првог освећења храма.
Данас смо се поново сабрали поводом празника Ваведења Пресвете Богородице — дивног и древног празника. Када сам читао житије о овом празнику, тамо се каже да је Литија ишла од Назарета до Јерусалима, у којој су пратили Пресвету Богородицу, тада девојчицу од три године. Дошли су до Јерусалимског храма, јер је код Јевреја постојао обичај да девојчице остану у Храму до узраста од дванаест или петнаест година. Након тога су одлазиле својим домовима, оснивале породице и живеле даље. Међутим, Пресвета Богородица је својом љубављу, подвигом и жртвом изашла из оквира Старог завета и решила да живи монашким животом и да се не уда. Потпуно се посветила Богу. То је новину коју је она учинила, слично Светом Јовану Крститељу. Њих двоје утемељили су новозаветно монаштво.
Дакле, диван празник — небески празник. Увек се сећамо да је Пресвета Богородица са нама, да нас штити, да нас упућује на пут чистоте и врлине. Она је живела од треће до четрнаесте–петнаесте године при Јерусалимском храму, учествујући у богослужењима. Тако су се јеврејске девојке васпитавале: училе су како да припремају оно што је потребно за богослужење и празнике — данас бисмо рекли просфоре, кољиво, крсни хлеб. Тај народ живео је са Богом, а Бог са својим народом.
И ми Срби смо у средњем веку тако живели у време Немањића. Али касније смо тумарали. Ишли смо „од немила до недрага“, тражили од људи који немају Реч Живота и Реч спасења да нам је они дају — од економиста, од атеиста попут Маркса и Енгелса. Тражили смо утеху од безумника, док смо истовремено имали своје светитеље, као што видите и сами на овом фрескопису. Треба да идемо за њима, да учимо њихова житија ми и наша деца, наши мали светосавци.
На крају, још једном, Високопреосвећени, хвала што сте данас дошли. Брат Герасим и ја смо духовно одрасли заједно у Манастиру Крка. Он се тамо борио већ од деведесетих година, а ја сам дошао 1999. године. Он је у Хрватској толико година — није нимало лако. То је својеврсно мучеништво, можемо слободно рећи. Али боље је да он о томе каже више. Владика Херувим је такође у Хрватској, у Даљу. Он је епископ осјечкопољски и барањски. Код њега је мало боље јер тамо има више народа, али видимо да се ради на томе да нас буде испод два процента — практично да нас више нема.
Да не дужим. Нека сте Богом благословени. Виђаћемо се, долазићемо, градићемо цркве и манастире у нашој Епархији. Зворничко-тузланска епархија је у историји била и остаће велико градилиште. Живели и Бог вас благословио.
Високопреосвећена господа митрополити и епископи — зворничко-тузлански Фотије, горњокарловачки Герасим и осечкопољски и барањски Херувим — служили су данас Свету архијерејску литургију у Теслићу. Овим саборним евхаристијским слављем свечано је завршена прослава стогодишњице од првог освећења храма Светог пророка Илије.
Подсетимо, 10. августа ове године више архијереја је у овом храму осветило обновљени иконостас и фрескопис у оквиру обележавања великог јубилеја. Данашња Литургија била је круна прославе која је током године окупила велики број свештенства, монаштва и верног народа.
Протојереј-ставрофор Чедо Готовац, старешина храма, подсетио је да је Свети владика Николај својевремено боравио у овом крају, оснажујући Богомољачки покрет међу народом Теслића. Он је нагласио да је приликом августовског освећења храма у светињу донета и икона Светог владике Николаја са честицом његових моштију, која је тада и трајно остала у храму.
Данас је митрополит Фотије даровао храму и панагију, која ће бити положена уз ову свету икону, као благослов и знак молитвеног заступништва великог српског светитеља.
Верном народу обратио се и архиепископ Герасим, захваливши домаћинима на братској љубави, позиву и саборности у молитви.
Празничном слављу присуствовао је и градоначелник Теслића, Милан Миличевић.
ТЕСЛИЋ ОСВЕЋЕЊЕ ЕПИСКОП ГЕРАСИМ ЕПИСКОП ХЕРУВИМ ГРАДОНАЧЕЛНИК МИЛАН МИЛИЧЕВИЋ ОРДЕН ПОЛИЦИЈА
