МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У КЛАДАРИМА
КЛАДАРИ, 14. септембар – Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је јуче, на дан почетка Индикта, то јест Нове црквене године, Свету архијерејску литургију у Кладарима код Добоја.
У својој беседи митрополит је истакао: „Морамо своје Православље чувати као што га сада чува наша велика братска Русија. Руска држава се вратила темељима Православља и вери у Бога, а Црква и држава живе у симфонији – потпуној сарадњи, али се не мешају у послове једни других.“ Додао је и упозорење: „Садашња философија Запада јесте философија Содома и Гомора... Морамо чувати децу у Православљу и традицији, јер је то једини сигуран пут за наш народ.“ Поручио је да нас историја наше Цркве и пример великих светитеља обавезују да останемо народ идеала и вере.
У својој беседи митрополит је истакао: „Морамо своје Православље чувати као што га сада чува наша велика братска Русија. Руска држава се вратила темељима Православља и вери у Бога, а Црква и држава живе у симфонији – потпуној сарадњи, али се не мешају у послове једни других.“ Додао је и упозорење: „Садашња философија Запада јесте философија Содома и Гомора... Морамо чувати децу у Православљу и традицији, јер је то једини сигуран пут за наш народ.“ Поручио је да нас историја наше Цркве и пример великих светитеља обавезују да останемо народ идеала и вере.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, драга братијо, драга децо, срећан и благословен данашњи дан и данашњи празник. Данас славимо почетак црквене нове године, тзв. начало индикта. Начало индикта је увек почињало 1. септембра, и према том дану су се равнали сви други празници у току године. Први празник у новој години је Мала Госпојина, односно Рођење Пресвете Богородице, а онда редом како су поређани у нашем црквеном календару. Дакле, у ранија времена је било доминантно питање црквене нове године коју су многи славили и као световну. Међутим, касније се то изменило.
Најпре су на Западу, уместо 1. септембра, почели да славе Нову годину 1. јануара. Тада је западни свет прихватио да слави Нову годину 1. јануара. Руски цар Петар Велики је следио западне идеје и увео у Русији прославу Нове године 1. јануара. Наша Црква је одолевала томе, али је на крају прихватила, иако не у потпуности. Нови календар католичка црква уводи када је дошло до раскола између Истока и Запада, када су се 1054. године одвојили од Православља и почели да иду својим црквеним путем. Папа Гргур XIII је увео тај нови календар по којем они сада служе. Ми смо остали верни јулијанском календару који је благословио Први васељенски сабор и данас по њему служимо. Зато је наш Божић 7. јануара, а Васкрс се рачуна по православној пасхалији. Западни хришћани прихватају нови календар у време патријарха Метексакиса 1923. године, када је био сабор где су грчке цркве и још неке прихватиле нови календар. Ми, Света Гора, Руска Црква и још неки, остали смо верни старом календару. Ово питање календара је увек било драматично и тешко. Ми ћемо се држати онога што наша Црква благосиља. Нећемо ићи ни на световну страну, ни у било какав фанатизам, већ желимо да држимо предање које имамо.
Чули сте данас како Господ у Јеванђељу помиње причу о свадби царевог сина, која символише Свету Литургију (Мт 22,1–14). На њу су позвани сви народи свих времена. Од када је Света Литургија установљена на Тајној вечери, на Велики Четвртак, када је установљено Свето причешће, тада је установљена и Црква Христова. Ми долазимо на Литургију као на царску свадбу. Морамо бити добро обучени, у светлу одећу — то значи да дођемо у хитону крштења, духовно речено. Треба да дођемо у чистоти у каквој смо били у тренутку Светог крштења. Тако смо достојни да будемо на Литургији, да учествујемо и будемо причасници тога Царства небеског.
Чули сте из данашње приче да је један човек био у храму, али неприкладног одела. То значи да има људи који живе у Цркви, али се нису потпуно припремили за Јеванђеље Христово. Мисле да има времена за поправљање и покајање, а то није добро. Ми не знамо када ће бити Суд Божји. Зато увек морамо бити спремни да се сусретнемо са Господом и изиђемо на суд пред Бога. Ова прича се односи на јеврејски народ који је одбацио Христа као Месију и Спаситеља. Они су остали верни Старом завету и Мојсију, а Мојсије је писао о доласку Христовом. Мојсије је видео Христа као Месију. Његови сународници то касније нису схватили, и Господ је рекао да се сакупе они који су на улицама, убоги и сиромашни. То су били други и незнабожачки народи тога доба — сиријски, грчки, коптски, египатски, словенски. Они су онда ушли у Цркву. Код нас, Словена, то се догодило у време Кирила и Методија у 9. веку када смо примили Православље. То су били велики дани за нас.
Бог увек на сваку Литургију позива све. Данас су позвани сви на ово богослужење. Колико је људи дошло? Дошли су они који су сматрали да је најважније недељом доћи на Свету Литургију. Они који су мислили да има нешто прече, остали су кући. Налазе изговоре да су купили ливаде, волове, да имају свадбу или друго, али увек би требало да бар један члан из домаће куће дође у храм и помоли се Богу за све укућане.
Ми, Срби, смо били народ Цркве. Када се чују звона, некада смо све остављали и долазили у храм. Дошла су тешка времена — прво турско ропство, када нисмо имали слободу кретања, потом идеолошке странпутице и другачије учење од нашег Православља. Наша деца су у школи учила дарвинизам. Учили су их да је човек настао од мајмуна. Одвраћали су нас од нашег предања и традиције. Црква увек успе да се опорави и да нас врати. Речено ми је да је ова Црква четири пута подизана. Прво је направљена дрвена црквица, па када је временом пропала, подигнута је друга, боља. Трећа је започета 2007. године, а ово је сада четврта по реду. Сада се навршава 130 година од када је овде подигнута прва црква. Следеће недеље ће бити обележавање тог празника — 130 година од освећења прве цркве на овом месту. То је показатељ да се не предајемо. Када је тешко, паднемо, али када нам Бог да снаге, устанемо и боримо се.
Српски народ је јуначки народ Косова и народ великих идеала, народ Светог Саве. Тај идеал морамо чувати у срцу. Никако не смемо да нам буде битан само земаљски интерес — јело, пиће и ништа друго. То није добро. То је философија животиње, а не човека. Ми смо много више од тога. Позвани смо да постанемо синови и кћери Божје по благодати, да постанемо христолики и боголики људи. На то нас позива и данашњи празник, и данашње Јеванђеље — да долазимо на Свету Литургију што спремнији, покајани и измирени са свима. Ако имамо нешто на срцу према некоме, треба да опростимо да би Бог опростио нама по Светом причешћу.
Нека Бог благослови све. Желимо проти да све што је до сада радио, настави и заврши како је наумио. Пред њим је још једна година активног парохијског живота. Касније, ако буде ишао у мировину, остаће са нама, а млађи ће долазити да се боре. Прота ће имати више духовног искуства и моћи ће да поучи народ.
Веома је битно, браћо и сестре, да децу чувамо у Православљу. Не треба да уче западне науке које унаказише све, јер оне не говоре о човеку као човеку. Оне не уче ни о чему. То је философија суноврата, философија Содома и Гомора. Говоре о промени полова, трансродним теоријама. То је један Вавилон. Морамо своје Православље чувати као што га сада чува наша велика братска Русија. Руска држава се вратила темељима Православља и вери у Бога, а Црква и држава живе у симфонији — потпуној сарадњи, али се не мешају у послове једни других.
Пре неки дан смо прославили славу манастира Светог Александра Невског у Угљевику и тамо је био руски амбасадор из Сарајева. Том приликом сам му рекао речи патријарха Кирила које је изговорио при сусрету са нашим патријархом Порфиријем и владиком Иринејем у Москви — о јединству српског и руског народа и узајамној љубави. Ми никада у историји нисмо били супротстављени једни другима нити супротстављени Руској Цркви. Патријарх Кирил је заслужио све наше награде овим речима. Он је, у неком смислу, поднео рапорт и председнику Путину. Говорио је ко су Срби, и то је дивно речено — ако можете, погледајте то на телевизији.
Нека вас Бог благослови! Нисам мислио да говорим, али нешто ме је покренуло да кажем овом добром и честитом народу. Уз доброг свештеника увек је добар и народ. То је увек тако. Треба наставити путем Православља и светосавља. Нека сте Богом благословени! Живи и здрави били! Бог вас благословио и свако добро даровао!
Високопреосвећеног митрополита Фотија је у порти храма дочекао надлежни протојереј-ставрофор Жарко Милашиновић, заједно са архијерејским намесником добојским протојерејем-ставрофором Мирком Николићем, свештенством, ђаконима и верним народом. Сабрање је завршено трпезом љубави.
Пре почетка Литургије, митрополит Фотије је рукопроизвео у чин чтеца четворицу вероучитеља и студената теологије из Епархије зворничко-тузланске, пожелевши им да служе Богу и народу са ревношћу и љубављу.
За труд и љубав према својој Цркви и посебно према парохији кладарској, Високопреосвећени митрополит је архијерејским граматама наградио заслужне парохијане.
Ове године, на радост свих, довршена је и стављена у употребу нова палионица свећа у порти храма, коју је освештао митрополит Фотије.
Писани трагови сведоче да је у селу Кладари први црквени објекат постојао већ 1893. године. На истом месту данас стоји нови храм, посвећен Рођењу Пресвете Богородице, који је митрополит Фотије освештао 18. октобра 2020. године.
Часни оци, драга братијо, драга децо, срећан и благословен данашњи дан и данашњи празник. Данас славимо почетак црквене нове године, тзв. начало индикта. Начало индикта је увек почињало 1. септембра, и према том дану су се равнали сви други празници у току године. Први празник у новој години је Мала Госпојина, односно Рођење Пресвете Богородице, а онда редом како су поређани у нашем црквеном календару. Дакле, у ранија времена је било доминантно питање црквене нове године коју су многи славили и као световну. Међутим, касније се то изменило.
Најпре су на Западу, уместо 1. септембра, почели да славе Нову годину 1. јануара. Тада је западни свет прихватио да слави Нову годину 1. јануара. Руски цар Петар Велики је следио западне идеје и увео у Русији прославу Нове године 1. јануара. Наша Црква је одолевала томе, али је на крају прихватила, иако не у потпуности. Нови календар католичка црква уводи када је дошло до раскола између Истока и Запада, када су се 1054. године одвојили од Православља и почели да иду својим црквеним путем. Папа Гргур XIII је увео тај нови календар по којем они сада служе. Ми смо остали верни јулијанском календару који је благословио Први васељенски сабор и данас по њему служимо. Зато је наш Божић 7. јануара, а Васкрс се рачуна по православној пасхалији. Западни хришћани прихватају нови календар у време патријарха Метексакиса 1923. године, када је био сабор где су грчке цркве и још неке прихватиле нови календар. Ми, Света Гора, Руска Црква и још неки, остали смо верни старом календару. Ово питање календара је увек било драматично и тешко. Ми ћемо се држати онога што наша Црква благосиља. Нећемо ићи ни на световну страну, ни у било какав фанатизам, већ желимо да држимо предање које имамо.
Чули сте данас како Господ у Јеванђељу помиње причу о свадби царевог сина, која символише Свету Литургију (Мт 22,1–14). На њу су позвани сви народи свих времена. Од када је Света Литургија установљена на Тајној вечери, на Велики Четвртак, када је установљено Свето причешће, тада је установљена и Црква Христова. Ми долазимо на Литургију као на царску свадбу. Морамо бити добро обучени, у светлу одећу — то значи да дођемо у хитону крштења, духовно речено. Треба да дођемо у чистоти у каквој смо били у тренутку Светог крштења. Тако смо достојни да будемо на Литургији, да учествујемо и будемо причасници тога Царства небеског.
Чули сте из данашње приче да је један човек био у храму, али неприкладног одела. То значи да има људи који живе у Цркви, али се нису потпуно припремили за Јеванђеље Христово. Мисле да има времена за поправљање и покајање, а то није добро. Ми не знамо када ће бити Суд Божји. Зато увек морамо бити спремни да се сусретнемо са Господом и изиђемо на суд пред Бога. Ова прича се односи на јеврејски народ који је одбацио Христа као Месију и Спаситеља. Они су остали верни Старом завету и Мојсију, а Мојсије је писао о доласку Христовом. Мојсије је видео Христа као Месију. Његови сународници то касније нису схватили, и Господ је рекао да се сакупе они који су на улицама, убоги и сиромашни. То су били други и незнабожачки народи тога доба — сиријски, грчки, коптски, египатски, словенски. Они су онда ушли у Цркву. Код нас, Словена, то се догодило у време Кирила и Методија у 9. веку када смо примили Православље. То су били велики дани за нас.
Ми, Срби, смо били народ Цркве. Када се чују звона, некада смо све остављали и долазили у храм. Дошла су тешка времена — прво турско ропство, када нисмо имали слободу кретања, потом идеолошке странпутице и другачије учење од нашег Православља. Наша деца су у школи учила дарвинизам. Учили су их да је човек настао од мајмуна. Одвраћали су нас од нашег предања и традиције. Црква увек успе да се опорави и да нас врати. Речено ми је да је ова Црква четири пута подизана. Прво је направљена дрвена црквица, па када је временом пропала, подигнута је друга, боља. Трећа је започета 2007. године, а ово је сада четврта по реду. Сада се навршава 130 година од када је овде подигнута прва црква. Следеће недеље ће бити обележавање тог празника — 130 година од освећења прве цркве на овом месту. То је показатељ да се не предајемо. Када је тешко, паднемо, али када нам Бог да снаге, устанемо и боримо се.
Српски народ је јуначки народ Косова и народ великих идеала, народ Светог Саве. Тај идеал морамо чувати у срцу. Никако не смемо да нам буде битан само земаљски интерес — јело, пиће и ништа друго. То није добро. То је философија животиње, а не човека. Ми смо много више од тога. Позвани смо да постанемо синови и кћери Божје по благодати, да постанемо христолики и боголики људи. На то нас позива и данашњи празник, и данашње Јеванђеље — да долазимо на Свету Литургију што спремнији, покајани и измирени са свима. Ако имамо нешто на срцу према некоме, треба да опростимо да би Бог опростио нама по Светом причешћу.
Нека Бог благослови све. Желимо проти да све што је до сада радио, настави и заврши како је наумио. Пред њим је још једна година активног парохијског живота. Касније, ако буде ишао у мировину, остаће са нама, а млађи ће долазити да се боре. Прота ће имати више духовног искуства и моћи ће да поучи народ.
Веома је битно, браћо и сестре, да децу чувамо у Православљу. Не треба да уче западне науке које унаказише све, јер оне не говоре о човеку као човеку. Оне не уче ни о чему. То је философија суноврата, философија Содома и Гомора. Говоре о промени полова, трансродним теоријама. То је један Вавилон. Морамо своје Православље чувати као што га сада чува наша велика братска Русија. Руска држава се вратила темељима Православља и вери у Бога, а Црква и држава живе у симфонији — потпуној сарадњи, али се не мешају у послове једни других.
Пре неки дан смо прославили славу манастира Светог Александра Невског у Угљевику и тамо је био руски амбасадор из Сарајева. Том приликом сам му рекао речи патријарха Кирила које је изговорио при сусрету са нашим патријархом Порфиријем и владиком Иринејем у Москви — о јединству српског и руског народа и узајамној љубави. Ми никада у историји нисмо били супротстављени једни другима нити супротстављени Руској Цркви. Патријарх Кирил је заслужио све наше награде овим речима. Он је, у неком смислу, поднео рапорт и председнику Путину. Говорио је ко су Срби, и то је дивно речено — ако можете, погледајте то на телевизији.
Нека вас Бог благослови! Нисам мислио да говорим, али нешто ме је покренуло да кажем овом добром и честитом народу. Уз доброг свештеника увек је добар и народ. То је увек тако. Треба наставити путем Православља и светосавља. Нека сте Богом благословени! Живи и здрави били! Бог вас благословио и свако добро даровао!
Високопреосвећеног митрополита Фотија је у порти храма дочекао надлежни протојереј-ставрофор Жарко Милашиновић, заједно са архијерејским намесником добојским протојерејем-ставрофором Мирком Николићем, свештенством, ђаконима и верним народом. Сабрање је завршено трпезом љубави.
Пре почетка Литургије, митрополит Фотије је рукопроизвео у чин чтеца четворицу вероучитеља и студената теологије из Епархије зворничко-тузланске, пожелевши им да служе Богу и народу са ревношћу и љубављу.
За труд и љубав према својој Цркви и посебно према парохији кладарској, Високопреосвећени митрополит је архијерејским граматама наградио заслужне парохијане.
Ове године, на радост свих, довршена је и стављена у употребу нова палионица свећа у порти храма, коју је освештао митрополит Фотије.
Писани трагови сведоче да је у селу Кладари први црквени објекат постојао већ 1893. године. На истом месту данас стоји нови храм, посвећен Рођењу Пресвете Богородице, који је митрополит Фотије освештао 18. октобра 2020. године.
