МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ У МАНАСТИРУ ДУГА ЊИВА - МОНАШЕЊЕ

ДУГА ЊИВА - Благословен дан на Требави!

Велика радост у овој светоилијевској обитељи била је данас када, по традицији, обиљежавају своју славу. Деценијама уназад, а тако и данас, храмовна слава се обиљежава недјељу пред Илино када бива и црквено-народни сабор око манастира.

Игуман Теофило је са монаштвом и свештенством епархије зворничко-тузланске у порти храма дочекао првојерарха наше епархије Његово Високопреосвештенство митрополита зворничко-тузланског г. Фотија.

Велика свечана звона означила су почетак евхаристијског сабрања.

У току свете архијерејске литругије, након тропара услиједио је чин монашења у малу схиму искушеника Душана којег је на постриг привео игуман Теофило, а митрополит Фотије замонашивши га дао му је монашко име Никодим, у сјећање данашњег дана када прослављамо преподобног оца Никодима Светогорца.

Након свете литургије митрополит Фотије је освештао славске дарове и сломио славски колач са кумом славе госпођицом Наталијом Малић из Модриче.

Потом се обратио вјерницима пригодном бесједом коју вам преносимо у цјелости:

Бесједа Митрополита Фотија

Часни оци, високопреподобни оче игумане, оче Никодиме, драга братијо, драга браћо и сестре, када почињемо беседе обично почињемо од почетка, неке азбуке духовног живота или неке теме о којој хоћемо да кажемо. Сада морам почети са краја, јер се на крају десило оно што је требало бити на почетку, а то је оно што је тренутно нјаважније за ову свету обитељ. Отац игуман се скрива тамо негде смирено. Ми смо оца игумана Теофила поставили да буде архимандрит ове свете обитељи. То је највиши чин у монашком служењу. Архимандрит значи „онај који води бригу о више манастира, келија, мандри – одвојених духовних заједница којима даје типик и благослов.“ Дакле, желим оцу игуману да тај чин буде заиста како каже, а он већ има многа духовна чада и у другим епархијама и у другим манастирима. Он их сабира, хвала Богу. Познајем оца Теофила, архимандрита ове свете обитељи још из Карловачке богословије. Оно што могу рећи јесте да смо сви у неком смислу били изненађени када је одлучио да се замонаши. Многи људи нису очекивали. Постоји неко правило како се човек облачи, понаша, изгледа монашаки као да се припрема за искушеништво, а живи у свету. Међутим, отац игуман није тако изгледао. Он је изгледао као пристојан дечко богослов, али је имао благочестив лик – то је оно што сам ја могао да приметим, благородан и благочестим лик. Очи су биле такве.
Духовни призив је нешто унутрашње, а не спољашње – да ли неко носи одећу ту и ту. То је духовно унутрашње стање и он је за тим стањем и том линијом ишао и постао је после монах, па игуман и духовник. Био је духовник у бихаћко-петровачкој Епархији и доста је братије окупио. Био је и у милешевској Епархији, скупљао братство на разним местима. По Промислу је затим овде дошао. Сетио се и наше убоге маленкости. Сетио се да сам овде, а знали смо се из Карловаца. Та би прича ту завршила. Честитам му са своје стране и да буде пример братији. Ми у Цркви учимо примером. Нема приче.

Старац Порфирије је то говорио и остало је записано од њега – „Људи су данас сити приче, пресити. Много је приче. Људи данас тражи дела врлинска, дела хришћанска, дела монашка, дела мисионарска.“ Дела потврђују шта неко говори и у шта верује. Инфлација речи постоји. Прилика је да данас пожелим благослов Божји и нашем новом монаху, оцу Никодиму, који се на данашњи дан замонашио по Светом Никодиму Светогорцу. Ја сам у своје време, на факултету, писао један семинарски рад о Никодиму Светогорцу и проучавао сам његово дело. Он је био диван монах. Написао је Невидљиву борбу која је врло слична Лествици Светог Јована Лествичника. Он ту сабира све аскетско предање отаца из Добротољубља, Синајске пустиње, Свете Земље, Свете Горе итд. Он ту износи праву невидљиву борбу са непријатељима нашега спасења, а то су на првом месту демонске силе. Човек није непријатељ нашег спасења. То морамо да знамо. То може постати само ако падне у власт демонских сила. Тада може постали, али сам човек не може. Човек је боголико биће и не може толико пасти у зло само. Постоји и друго стање које се назива послуопседнуто стање. То је врло корисна књига и на несрећу је нема толико. Требало би да је поново читамо сви, као тад на факултету, и да учимо из тога. Он је био интересантан, јер је био и црквени правник. Проучавао је каноне Цркве и написао је једну књигу који бисмо могли упоредити са Законоправилом Светог Саве. То је Пидалион или Кормило. То је зборник црквенозаконских правила. Народ је толико ценио Пидалион, да је када би нешто у црквеном животу по обичним селима и градовима било расправљано међу верујућим људима, они су говорили да је то противно Пидалиону Никодима Светогорца и да неће то. Као данас када би рекли – „То је противно Законоправилу Светога Саве и ми то нећемо да радимо.“ Ми смо заборавили Законоправило Светог Саве па су нам наметнули друге световне правне системе који нису духовни. Никодим Светогорца треба да буде учитељ многима. Он је учитељ Цркве Божје. Оцу честитам на том великом имену које је добио. Нека проучава његово житије. Благодарим оцима који су дошли да заједно будемо на овој слави. Манастир Дуга Њива је призван да буде један од највећих центара духовних у нашој Епархији зворничко-тузласнкој, да има велико братство и да се живи монашким животом по правилу.

Разумемо и потребу времена и мисију, људи смо. Преко оца Јадранка смо присутни у и афричкој мисији. Помажемо тамо православним црнцима у Уганди, пре свега да постану православни и да добију неке услове за живот - да имају бунаре, цркве, школе. Ту смо се укључили и чинићемо то и убудуће. Једно мало добор дело тамо може бити велико на суду Божјем. Вама, господо и браћо, који долазите у ову светињу верујем да имате духовне користи долазећи овде. Верујем да можете да се исповедите, причестите, говорите од значајним духовним стварима и духовном животу, стању у нашој Цркви. Морамо разговарати. Црква је заједница дијалога, заједница љубави. Док је Адам био у Рају, он је разговарао са Богом. Ових дана сам писао неке текстове о Исусовој молитви и умносрдачној молитви. Тај разговор Адама са Богом је био молитва коју је Адам говорио Богу. Са Богом се општи молитвом. Зато су свети оци рекли да је молитва разговор са Богом. То је један од дефиниција молитва. Тако је Адам ишао и разговарао са Богом. Он је био у Рају због те заједнице, а не јер је тамо било лепо дрвеће и цвеће. Он је био близак Богу и слободан да му се обраћа. Када је то изгубио због преступања заповести Божје, он је почео да осећа страх од Бога и сакрио се у неки жбун мислећи да Бог не види где је. Нека би Бог дао да ова света обитељ буде једна обитељ љубави Христове, заједница у љубави Оца и Сина и Светога Духа, да се учимо азбуци духовног хришћанског и монашког живота.

Ових дана пишући о Светом апостолу Павлу и његовом благослову да се сви хришћани моле непрестано – „Молите се непрестано.“ То је рекао, не неки аскета и пустињски отац, него Свети апостол Павле. Он је тиме заповедио свим хришћанима, и монасима, и јерархији, и службеницима, и обичном народу, да се сви моле непрестано. Дакле, то је призив који је јако значајан и који открива суштину нашега живота, а то је да покушамо да вратимо рајско стање у коме је Адам био и у коме ћемо бити блиски са Богом. Ко се удостоји вечности верујем да ће тако то изгледати, да ћемо Богу моћи рећи нешто, а да ће нам Он одговорити. Нека Бог да свако добро. Оцу игуману честитамо чин архимандрита. Оцу Никодиму честитамо монашење. Вама, браћо и сестре, желим свако дорбо од Господа. Нека вас Свети пророк Илија чува, који ће се појавити у време Антихриста у Јерусалиму да покаже ко је непријатељ Божји и ко је непријатељ Цркве Христове. То ће бити лажни миротворац и праведник Антихрист. Нека буде са нама и благослов Светог кнеза Лазара Косовског. Косово је наше грдно судилиште, како је говорио Његош. Косовом се меримо куд смо и шта смо. Ако за нас Косово не значи ништа, онда смо се повукли за Голеж планину, како се повукао и Вук Бранковић, сматрајући да је земаљско боље него Небеско царство. Свети цар Лазар је рекао да ће све жртвовати за Небеско царство. Господ је рекао: „Иштите најпре Царства Небескога, а остало ће вам се све додати.“ Живели! Бог вас благословио и свако вам добро даровао!