МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ОСВЕШТАО ФРЕСКОПИС У БРЕЗЈУ

,,Познато је да је икона Тројеручице спасавала манастир Хиландар од пожара, најезде туђинаца, гусара и разних других искушења"
- дио из бесједе митрополита Фотија

БРЕЗЈЕ - У петак 25. јула, на празник чудотворне иконе Богородице Тројеручице, у селу Брезје надомак Челића, у Федералном дијелу мајевичке општине Лопаре, Његово Виосокореосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије началствовао је светим евхаријстијским сабрањем у храму посвећеном управо данашњем празнику.

Протојереј-ставрофор Миленко Стевановић је са вјерним народом дочекао митрополита Фотија и упутио му ријечи добродошлице и захвалности, а затим по уласку у храм отпочела је света литургија.

Његовом Високопреосвештенству су саслуживали: протојереј-ставрофор Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански и старјешина катедралног успењског храма у Тузли; протојереј Спасоја Радовановић, старјешина покровског храма у Лопарама и протођакон Лазар Илић, епархијски ђакон. За пјевницом су појали теолози Никола и Ђорђе Томић из Загона као и богословац Немања Ђурић из Дворова.

Након заамвоне молитве митрополит Фотије је освештао завршени фрескопис у храму,

По завршетку литургије обратио се вјерном народу пригодном бесједом коју вам преносимо у цјелости:

БЕСЈЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА

Часни оци, уважени оче прото, драга браћо и сестре, размишљао сам шта да кажем сабраном народу и оцима и не могу да не почнем од Светог оца нашег Саве Српског – великог учитеља, просветитеља, молитвеника, чудотворца, подвижника, аскете. Свети Сава је, када је дошао на Свету Гору, за кратко време постао један од најпознатијих светогорских монаха. Био је царскога рода и то се зна. Ишао је код стараца из пећине у пећину, по светогорски келијама и од њих се учио монашком животу, подвигу смирења, трпљења, поста, молитве и свих других хришћанских и монашких врлина које красе једног светогорског монаха. Убрзо је постигао такав глас да су многи људи говорили како је млади монах Сава брзо напредовао. Ми Срби без Светог Саве нисмо оно што јесмо. Данас празнујемо празник иконе Тројеручице. Свети Сава је једном приликом, када је ишао у мисију у Свету Земљу, а ишао је неколико пута, донео из манастира Светог Саве Освећеног икону Млекопитатељнице која је у испосници и Тројеручице која је у манастиру Хиландар, као и патерицу Светог Саве Освећеног која се данас чува у Хиландару поред иконе Тројеручице. Те три светиње је Свети Сава најприје донео у Србију да српски народ и државу свога оца Светог Симеона благослови. Он је створио велику балканску православну државу, касније светосавску, у којој су људи живели по вери и закону Божјем, славећи Бога и живећи као православни хришћани. То је било, у правом смислу те рече – средњовековна православна теократска држава. Свети Сава је ту дао велики допринос. Када су се они поклонили овим трима светињама, онда је по промислу Божјем икона Тројеручице отишла на Свету Гору на једном магарету. Икона је стављена на магаре и оно је дошло до Свете Горе. То магаре је стигло до пред улаз на Свету Гору, тј. у манастир Хиландар и ту се то магаре упокојило. Икону су нашли оци поред постављени и онда је у литији унели свечано у манастирску цркву. Она је на чудесан начин отишла и стала у игумански трон манастира Хиландар. Од тада се Богородица поштује као Игуманија манастира. Поштује се и као Игуманија читавре Свете Горе, али на најреаллнији начин у манастиру Хиландар. Тако су онда наши монаси хиландарци узимали благослов од иконе Торјеручице и ишли су на своја послушања. Та икона је до данас тамо, али је она и са нама Србима где год ми живели – у матици Србији, Републици Српској, Црној Гори, Македонији и у свим земљама где живе православни Срби широм земаљског шара, а има нас на свим континентима. Ни једног Србина нема који на зна за Светог Саву и иконе Тројеручице, Млекопитатељнице и за ту чувену патерицу коју је Свети Сава донео из Свете Земље. То су три велике светиње које су нас чувале кроз векове. Познато је да је икона Тројеручице спасавала манастир Хиландар од пожара, најезде туђинаца, гусара и разних других искушења.

Такође, икона Млекопитатељнице је заштитила испосницу Светог Саве много пута од демона. Многа чудеса је чинила. Забележено је да је једно слепо дете у испосници Светог Саве пред њом прегледало. Знате да пишемо песме у славу Божју и спомен његових светитеља. Сви ми имамо своје крсне славе, али Свети Сава нам је заједничка крсна слава, свих православних Срба. Тако би требало да буде и тако треба да се односимо према Светом оцу Сави. Он нам је показао пут који нас води у вечни живот. Нису у праву они који говоре да је Свети Сава био велможа, царски син, да је у Србији живео на високој нози. То није тачно. Свети Сава је био светогорски подвижник и остао тако до краја. Четири године пе свог престављења се повукао са архиепископског трона и поставио свог ученика Арсенија. Он је отишао даље у Свету Земљу и тамо разговарао са људима из високе дипломатије, тражећи добра и боља решења за матичну државу Србију и за нашу Цркву. Познато је и да је Свети Сава купио манастир Светог архангела Михаила, недалеко од старога града у Јерусалиму. Тај манастир је до 17. века био у нашим рукама. И даље се тамо зове српски манастир. После Светог Саве, о њему је водио рачуна Свети краљ Милутин – велики црквоградитељ који је за 40 година своје владавине подигао 40 цркава.

То су били Свети Немањићи. То су били свети људи, без обзира да ли су били као архипеископи по црквеним чиновима или су били владари поупу краљева Милутина и Драгутина. Сви су они ђивели светим животом по Богу и закону Његовом, штитећи свој народ и свето православље од најезде јереси, најезде оних који другачије уче и које хоће да наше православље прогнају. Нека Бог да данас када празнујемо свети икону Тројеручице, радовао бих се када би сви Срби имали копију ове иконе у својој кући. Тројеручица нас чува трећом руком – тако је рекао велики песник. Трећа рука на икони представља милост. Она нас милошћу својом штити и чува од свих искушења, болести и најзде туђинаца, међусобног рата и међусобних сукоба. Она нас чува да живимо јединствено, како је говорио Свети владика Николај – Срби треба да се сложе, обоже и умноже. То је пут како наш народ треба да опстане. Ако не будемо радили по благослову Светог владика Николаја и светих људи наших, не знам како ћемо. Ми напредујемо и имамо кога да слушамо – људе који су говорили Духом Светим, људе Божје који су били једно са Њим. Њих вреди слушати, јер су они на гори високој и виде оно што долази и оно што је прошло.

Старац Порфирије, велики духовник нашег доба, јесте у духу видео Први васељенски сабор. Гледао је шта се догађало на њему и видео је где су седели Свети Спиридон Тмуитски, Свети Николај Мирликијски Чудотоворац који су узели учешћа на сабору и каже: „Они су били старији људи. Били су седи.“ Дакле, до те мере је видео то све. То је православље. Тако је и Свети Сава имао визију Србије као православне, светосавске државе. Имао је визију да српска школа почива на јеванђељу Христовом, као и српска просвета – на Богу и закону Његовом, а да се српска држава руководи правилима Законоправила Светог Саве које је он написао и донео у Србију, а која је истоветна канонима и типику црквеном, праву црквеном. Све је то било потребно. Немањићи су поставили идеал светости у Србији као највиши део. Том идеалу светости је требало да служи све – и просвета, и војска, и све културне институције и сав народ. Зато су Срби имали пуне манастире и многе светитеље. Имали смо пуне цркве и пуне душе Бога и благодати Божје. То треба да братимо ако је могуће и ако будемо имали врмена. Такве људе треба да бирамо за власт – да воде државу идеалима Светих Немањића, и да тако живе. Требало би да могу они рећи: „Угледајте се на мене. Како ја живим, тако и ви као мој народ треба да живите.“ Наравно, он сам треба да се угледа на апостола Павла, као што се апостол Павле угледа на Христа Господа. То је наш пут који треба да нас води у вечни живот, како певамо у тропару Светом Сави. Нека сте Богом благословени! Желим оцу проти свако добро. Ми смо били заједно школски пријатељи на студијама теологије у Београду у тешко време када је бити студент теологије било као чинити нешто мимо закона, али даде Бог да се одржимо и заједно служимо овде, освећујемо и цркве, живописе и боримо се у славу Божју, а на добро нашега намученога правсоалвнога српскога народа. Живели! Бог вас влагословио и свако добро даровао.