Митрополит Фотије на храмовној слави у Угљевику Сјевер: МОРАМО ДА ЧУВАМО ПРАВОСЛАВЉЕ
Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије позвао је вјернике да чувају своје православље и своју дјецу која треба да уче вјеронауку.
Фото Епархија зворничко-тузланска
Митрополит Фотије служио је Свету архијерејску литургију у храму Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана у Угљевику Сјевер који је данас прославио крсну славу. Митрополиту Фотију су саслуживали протојереј Александар Тешић, архијерејски намјесник угљевички; протојереј Миладин Кршић, парох сувопољски; протојереј Ведран Бардан, парох трновски; протојереј Раде Танацковић, парох главички; протођакон Немања Спасојевић, епархијски ђакон те ђакон Горан Богдановић, парохијски ђакон при овом светом храму.
-Бог даје снаге вриједним и марљивим људима, подвижницима којима даје слиле и моћи да наставе да раде и за своје добро и за добро спасења цркве Христове и читавог човјечанства-рекао је митрополит Фотије. Говорећи о Светим Козми и Дамјану, митрополит Фотије је рекао да су они добили дар од Бога да исћелују болести и немоћи у народу.
Читаву бесједу митрополита Фотија прочитајте у наставку текста:
Часни оци, драга браћо и сестре, уважени прото, нека је благословен данашњи дан и данашња слава – Свети бесребреници Козма и Дамјан, који су били рођена браћа, Римљани. То морам да нагласим јер имамо рођену браћу који су били из Мале Азије и који су били Грци, па да не мешамо њих које празнујемо сада у јулу и оне које празнујемо у новембру. Тако је Бог учинио да су једни добили дар чудотворства и исцељења и исцељивали су сваку болест и немоћ у народу од Рима, па свуда где се ширило западно хришћанство. Треба нагласити да су ови Козма и Дамјан живели у 3. веку ране Цркве. Црква Христова, како смо чули данас из апостола, има многе дарове. Бог дарује Цркви многе дарове ради тога да Црква живи као Тело Христово – дарове учитељства, апостолства, тумачења Светог Писма, исцељења, тумачења снова, смирења, трпљења, подвижништва и многе друге. Све су то дарови Духа Светога, браћо и сестре и ми те дарове добијамо мање или више у Светој тајни крштења када постајемо православни хришћани. Тако су и ови дивни светитељи добили дар лекарства, односно, медицине, како би рекли световним језиком. Ми у Цркви кажемо дар чудотворства. Могли су да исцељују болести и немоћи људске, да прогоне демонске силе. Толико се прочуло име ових дивних светитеља у граду Риму да је за њих чуо и римски цар који је био у то време болестан. Он је тражио да они дођу и покушају га исцелити својим молитвама. Када га је Свети Козма само додирнуо на место које је имао на глави, он се исцелио. Цар је, из захвалности према том чуду које је доживео, наредио да се престану гонити хришћани у Риму. Међутим, после њега су дошли други који су наставили гоњење. У сваком случају, ови свети мученици су били познати у Риму и у западној Цркви.
Пострадали су на чудесан начин који показује колика је људска злоба. Њихов претходни учитељ, који их је у раној младости учио о медицини, био је толико завидан што су браћа постали толико познати и чувени у граду Риму да су сви долазили код њих да буду исцељени да их је он позвао једном приликом у брдо како би, наводно, тражили траве за лечење људи и он их је на превару убио камењем. Дакле, каменовао их је. Они су мученички пострадали, али је њихова успомена и даље остала. Они и дан данас чине чудеса, многобројна исцељења. Имамо и познати манастир Светих врача (лекара) на Косову и Метохији где долазе многи људи и исцељују се. Имамо и нашу болницу Свети Врачи. Много цркава постоји које су посвећене овим светитељима – или овим Римљанима или Грцима из Мале Азије који се празнују у новембру и који су, такође, велика чудеса чинили. То је велики дар, браћо и сестре. Ипак, кажу оци да је дар богословља највећи дар који неко може задобити. Свети оци богослови су тумачили Свето Писмо, а поготово они који су учествовали на Васељенским саборима од првог у Никеји до седмог који је исто био у Никеји. Они су ту објаснили суштину наше вере, суштину догматике. Објаснили су по чему је православље другачије од других вера и по чему је православље једина права и истинита вера. Други су мање или више скренули од истине и одвојили се од Цркве. То су били велики горостаси духовни, Свети оци богослови, тумачи речи Божје.
И у наше време живе многи људи који имају дар исцељења. Код многих људи на Светој Гори, када се дође и када они прочитају молитве, човек се исцели. Најпознатији од Грка у ово наше време био је Свети Нектарије Егински Чудотворац који данас многа чуда твори и у Грчкој и на свим континетима. Ми смо недавно испевали песму о Светом Јовану Кронштатском Чудотворцу. У једну руку је и он живео у наше време. Упокојио се 1909. године. Дакле, он је имао визију, када га је Свети Серафим Саровски у сну водио у Царство небеско, да када руски народ и Црква победи црвену аждају, тј комунизам, онда ће доћи после извесног времена до зацарења Антихриста у граду Јерусалиму у Соломоновом храму. Тада ће се Црква борити са последњим и највећим непријатељем, а то је сам Антихрист. О томе читати и о томе треба учити да знамо и да се припремамо, а не да се плашимо.
Желим оцу Душку и његовој Црквеној општини и људима који овде помажу да заблагодарим. Заиста су учинили много у овом светом храму. Храм је почео да се осликава, урађен је и овај дивни иконостас. Пре неколико година је ово било потпуно другачије. Када сам питао оца Душка како напредује и да ли кошта много, он ми каже: „Владико, како смо до сада радили, тако ћемо и наставити.“ Даће Бог. Бог ономе који је вредан и који је подвижник даје махове у сили и моћи да настави да ради, чини добро и за своје спасење и за спасење Цркве Христове, спасење читавога света. Дај Боже да тако буде и у овом светом храму и да што пре засија у свом пуном сјају и да га за неку годину и осветимо, те тиме довршимо до краја на славу Божју и спомен угодника Божјих, Светих Козме и Дамјана Римских. Нека Бог благослови све дародавце и приложнике и све који ће дати прилог за ову светињу. У нашем народу и живи тај дух донатроства, ктиторства, дух Немањића. Људи су били поносни да кажу како је неко дао толико и толико, да ли два пара волова или пет пари, да се црква подигне на неком месту. Када су људи на Змијању, одакле сам и ја родом из Стричића, обнављали цркву и када су подигли њен праг, онда су нашли да је неки мој прапра деда Сладојевић дао 16 пари волова за ту цркву. Људи су помагали онако како су могли. Неко је долазио да ради, неко да приложи нешто. Љубав велика подиже храмове, браћо и сестре. Ако љубави имамо, онда ће и храмови нићи. Ти храмови, како је народни песник рекао, подижу нас саме. Они нас унутрашње изграђују. Ми постајемо суштински храмови Духа Светога и Црква Бог живога. Нека сте Богом благословени! Чувајмо своје свето православље и чувајмо своју децу у православљу. Оно што уче у школи нека уче на веронауци. Код других наука човек треба бити опрезан шта им тамо предају. Почињу да предају свашта, а немамо довољну заштиту од самог Министарства, па ви као родитељи и ми као Црква морамо да се бринемо и чувамо нашу децу да остану мали православци и светосавци. Да их чувамо да остану жива и здрава деца, да знају да је мушко мушко, а женско женско. Да их учимо да знају да су им родитељи нпр. Петар и Марија, а не да не знају ко су им родитељи и да не знају ко су и шта су они сами.
Нека сте Богом благословени! Свако добро вам желим. Да се у здрављу и весељу виђамо сваке године, ако Бог да, а и у току године када служимо у Угљевику и на другим местима у околини. Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!
Протојереј-ставрофор Душко Танацковић, старјешина храма, честитао је крсну славу вјерницима, а митрополиту Фотију захвалио за сво доброчинство које исказује према вјерницима које увијек сабира у љубави. Након литургије извршен је литијски опход око храма, затим помен погинулим борцима код споменика поред храма, а по повратку у храм су освештани славски дарови и сломљен славски колач са кумовима Жељком и Дацом Симић из Доње Трнове.
Прото Душко је позвао вјернике да дођу у храм на поклоњење честицама моштију Светих бесребреника Козме и Дамјана које су изложене у овом угљевичком храму.
Начелник Угљевика Драган Гајић присуствовао је храмовној слави и заједно са вјерницима дочекао митрополита Фотија. Посебну захвалност начелник Гајић упутио је митрополиту Фотију на неуморном пастирском раду и бризи за духовно благостање вјерника.
-Бог даје снаге вриједним и марљивим људима, подвижницима којима даје слиле и моћи да наставе да раде и за своје добро и за добро спасења цркве Христове и читавог човјечанства-рекао је митрополит Фотије. Говорећи о Светим Козми и Дамјану, митрополит Фотије је рекао да су они добили дар од Бога да исћелују болести и немоћи у народу.
Читаву бесједу митрополита Фотија прочитајте у наставку текста:
Часни оци, драга браћо и сестре, уважени прото, нека је благословен данашњи дан и данашња слава – Свети бесребреници Козма и Дамјан, који су били рођена браћа, Римљани. То морам да нагласим јер имамо рођену браћу који су били из Мале Азије и који су били Грци, па да не мешамо њих које празнујемо сада у јулу и оне које празнујемо у новембру. Тако је Бог учинио да су једни добили дар чудотворства и исцељења и исцељивали су сваку болест и немоћ у народу од Рима, па свуда где се ширило западно хришћанство. Треба нагласити да су ови Козма и Дамјан живели у 3. веку ране Цркве. Црква Христова, како смо чули данас из апостола, има многе дарове. Бог дарује Цркви многе дарове ради тога да Црква живи као Тело Христово – дарове учитељства, апостолства, тумачења Светог Писма, исцељења, тумачења снова, смирења, трпљења, подвижништва и многе друге. Све су то дарови Духа Светога, браћо и сестре и ми те дарове добијамо мање или више у Светој тајни крштења када постајемо православни хришћани. Тако су и ови дивни светитељи добили дар лекарства, односно, медицине, како би рекли световним језиком. Ми у Цркви кажемо дар чудотворства. Могли су да исцељују болести и немоћи људске, да прогоне демонске силе. Толико се прочуло име ових дивних светитеља у граду Риму да је за њих чуо и римски цар који је био у то време болестан. Он је тражио да они дођу и покушају га исцелити својим молитвама. Када га је Свети Козма само додирнуо на место које је имао на глави, он се исцелио. Цар је, из захвалности према том чуду које је доживео, наредио да се престану гонити хришћани у Риму. Међутим, после њега су дошли други који су наставили гоњење. У сваком случају, ови свети мученици су били познати у Риму и у западној Цркви.
Пострадали су на чудесан начин који показује колика је људска злоба. Њихов претходни учитељ, који их је у раној младости учио о медицини, био је толико завидан што су браћа постали толико познати и чувени у граду Риму да су сви долазили код њих да буду исцељени да их је он позвао једном приликом у брдо како би, наводно, тражили траве за лечење људи и он их је на превару убио камењем. Дакле, каменовао их је. Они су мученички пострадали, али је њихова успомена и даље остала. Они и дан данас чине чудеса, многобројна исцељења. Имамо и познати манастир Светих врача (лекара) на Косову и Метохији где долазе многи људи и исцељују се. Имамо и нашу болницу Свети Врачи. Много цркава постоји које су посвећене овим светитељима – или овим Римљанима или Грцима из Мале Азије који се празнују у новембру и који су, такође, велика чудеса чинили. То је велики дар, браћо и сестре. Ипак, кажу оци да је дар богословља највећи дар који неко може задобити. Свети оци богослови су тумачили Свето Писмо, а поготово они који су учествовали на Васељенским саборима од првог у Никеји до седмог који је исто био у Никеји. Они су ту објаснили суштину наше вере, суштину догматике. Објаснили су по чему је православље другачије од других вера и по чему је православље једина права и истинита вера. Други су мање или више скренули од истине и одвојили се од Цркве. То су били велики горостаси духовни, Свети оци богослови, тумачи речи Божје.
И у наше време живе многи људи који имају дар исцељења. Код многих људи на Светој Гори, када се дође и када они прочитају молитве, човек се исцели. Најпознатији од Грка у ово наше време био је Свети Нектарије Егински Чудотворац који данас многа чуда твори и у Грчкој и на свим континетима. Ми смо недавно испевали песму о Светом Јовану Кронштатском Чудотворцу. У једну руку је и он живео у наше време. Упокојио се 1909. године. Дакле, он је имао визију, када га је Свети Серафим Саровски у сну водио у Царство небеско, да када руски народ и Црква победи црвену аждају, тј комунизам, онда ће доћи после извесног времена до зацарења Антихриста у граду Јерусалиму у Соломоновом храму. Тада ће се Црква борити са последњим и највећим непријатељем, а то је сам Антихрист. О томе читати и о томе треба учити да знамо и да се припремамо, а не да се плашимо.
Желим оцу Душку и његовој Црквеној општини и људима који овде помажу да заблагодарим. Заиста су учинили много у овом светом храму. Храм је почео да се осликава, урађен је и овај дивни иконостас. Пре неколико година је ово било потпуно другачије. Када сам питао оца Душка како напредује и да ли кошта много, он ми каже: „Владико, како смо до сада радили, тако ћемо и наставити.“ Даће Бог. Бог ономе који је вредан и који је подвижник даје махове у сили и моћи да настави да ради, чини добро и за своје спасење и за спасење Цркве Христове, спасење читавога света. Дај Боже да тако буде и у овом светом храму и да што пре засија у свом пуном сјају и да га за неку годину и осветимо, те тиме довршимо до краја на славу Божју и спомен угодника Божјих, Светих Козме и Дамјана Римских. Нека Бог благослови све дародавце и приложнике и све који ће дати прилог за ову светињу. У нашем народу и живи тај дух донатроства, ктиторства, дух Немањића. Људи су били поносни да кажу како је неко дао толико и толико, да ли два пара волова или пет пари, да се црква подигне на неком месту. Када су људи на Змијању, одакле сам и ја родом из Стричића, обнављали цркву и када су подигли њен праг, онда су нашли да је неки мој прапра деда Сладојевић дао 16 пари волова за ту цркву. Људи су помагали онако како су могли. Неко је долазио да ради, неко да приложи нешто. Љубав велика подиже храмове, браћо и сестре. Ако љубави имамо, онда ће и храмови нићи. Ти храмови, како је народни песник рекао, подижу нас саме. Они нас унутрашње изграђују. Ми постајемо суштински храмови Духа Светога и Црква Бог живога. Нека сте Богом благословени! Чувајмо своје свето православље и чувајмо своју децу у православљу. Оно што уче у школи нека уче на веронауци. Код других наука човек треба бити опрезан шта им тамо предају. Почињу да предају свашта, а немамо довољну заштиту од самог Министарства, па ви као родитељи и ми као Црква морамо да се бринемо и чувамо нашу децу да остану мали православци и светосавци. Да их чувамо да остану жива и здрава деца, да знају да је мушко мушко, а женско женско. Да их учимо да знају да су им родитељи нпр. Петар и Марија, а не да не знају ко су им родитељи и да не знају ко су и шта су они сами.
Нека сте Богом благословени! Свако добро вам желим. Да се у здрављу и весељу виђамо сваке године, ако Бог да, а и у току године када служимо у Угљевику и на другим местима у околини. Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!
Протојереј-ставрофор Душко Танацковић, старјешина храма, честитао је крсну славу вјерницима, а митрополиту Фотију захвалио за сво доброчинство које исказује према вјерницима које увијек сабира у љубави. Након литургије извршен је литијски опход око храма, затим помен погинулим борцима код споменика поред храма, а по повратку у храм су освештани славски дарови и сломљен славски колач са кумовима Жељком и Дацом Симић из Доње Трнове.
Прото Душко је позвао вјернике да дођу у храм на поклоњење честицама моштију Светих бесребреника Козме и Дамјана које су изложене у овом угљевичком храму.
Начелник Угљевика Драган Гајић присуствовао је храмовној слави и заједно са вјерницима дочекао митрополита Фотија. Посебну захвалност начелник Гајић упутио је митрополиту Фотију на неуморном пастирском раду и бризи за духовно благостање вјерника.
СВЕТИ ВРАЧЕВИ КОЗМА И ДАМЈАН ХРАМОВНА СЛАВА УГЉЕВИК СЈЕВЕР НАЧЕЛНИК УГЉЕВИК ДРАГАН ГАЈИЋ
