СПАСОВДАН У БАЊИ ВРУЋИЦИ - Митрополит Фотије - Наш ум нека буде на небу
''Вазнесење је круна Празника,
од сада су врата небеска
за нас отворена''
(Из песме Митрополита Фотија '''Вазнесење'')
„Наш ум треба да буде на небесима, а ноге на земљи – јер смо ми небоземна бића“, истакао је митрополит Фотије данас у Бањи Врућици поводом празника Вазнесења Господњег.
од сада су врата небеска
за нас отворена''
(Из песме Митрополита Фотија '''Вазнесење'')
„Наш ум треба да буде на небесима, а ноге на земљи – јер смо ми небоземна бића“, истакао је митрополит Фотије данас у Бањи Врућици поводом празника Вазнесења Господњег.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански господин Фотије служио је данас, на велики празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, Свету архијерејску литургију поводом славе храма у Бањи Врућици.
Високопреосвећеног митрополита Фотија је у порти храма дочекао надлежни парох, протојереј-ставрофор Миро Ђукарић, заједно са архијерејским намесником теслићким, протојерејем-ставрофором Миладином Вуковићем, другим свештеницима, ђаконима и верним народом.
По завршетку Свете литургије, обављено је освећење славских дарова, молитва за љетину – у народу позната као „масла“ – и трпеза љубави за све присутне.
Кум овогодишње славе храма је Љубомир Симић, а за следећу годину се јавио Милош Ристић.
Уочи празника, у среду 28. маја у 18 часова, служен је парастос код споменика погинулим борцима из последњег одбрамбено-отаџбинског рата, а потом и вечерња служба у храму.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, драга браћо и сестре, уважена господо,
Данас је велики Господњи празник – Вазнесење Господа нашег Спаситеља Исуса Христа, у народу познат као Спасовдан. Овај празник указује на наше спасење, јер је њиме Господ Христос довршио Свој подвиг на земљи. Страдао је, васкрсао из мртвих, четрдесет дана се јављао ученицима, говорећи им о тајнама Царства небеског, о тајнама вечног живота и васкрсења. А онда се, на четрдесети дан, вазнео на Гору Маслинску, одакле се узнео на небеса.
Данас смо чули из Јеванђеља, које је прочитао наш ђакон, како су Апостоли и остали описали тај догађај. Чудесно – једноставно се Господ, силом благодати и божанском силом, узнео на небеса, а око Њега су били анђели Божији. Апостоли и други присутни смирено су стајали и чудили се великом чуду које се збивало.
Господ је благосиљао са неба и рекао да треба да остану постојани у молитви и да ће им послати од Оца Духа Светога, који ће бити Руководитељ Цркве Христове. Идемо ка празнику Педесетнице, ако Бог да, за десет дана, када празнујемо Силазак Духа Светога у виду огњених језика на Апостоле, који су потом постали силни проповедници Васкрслог Христа.
До тог тренутка били су плашљиви, скривали се, нису се истицали, јер је већ почело гоњење хришћана. Одмах после појаве хришћанства, почела су страдања, још од Господњег Васкрсења.
Данашњи празник је за нас и слика Другог доласка Христовог. Како је рекао анђео Божији – као што се Христос вазнео на небо, тако ће и доћи, у сили и слави. Прво ће се појавити Часни Крст, светлији од сунца, а затим ће доћи силе небеске. Док је Први долазак био у смирењу, Други ће бити у сили и слави, као Судије света. Судиће са Апостолима и са Црквом Својом, целој васељеном.
Из данашњег догађаја учимо две ствари: прво, да је Господ отишао у небеску отаџбину, а друго, да ће се у времену које Бог одреди вратити да суди свету и оконча историју.
Био сам једном у Светој земљи и посетио сам место са кога се Господ вазнео. Тамо у капели, на средини, налази се камен са отиском Његовог стопала – место одакле се вазнео на небо. Знамења и чудеса на све стране, браћо и сестре.
Међутим, постоји и духовна димензија овог празника. У духовном животу можемо осетити да ли се узносимо ка небу или смо постали троми. Човек може постати толико духовно тром да не може да се покрене. Свети оци су, кад достигну велике духовне висине, осећали да лебде. Достижу стање у којем се душом вазносе на небо.
Наш ум треба да буде на небесима, а ноге на земљи. Ми смо небоземна бића – не само земаљска, али не ни потпуно небеска као анђели. Ум треба да буде погружен у небеске тајне вечног живота и Суда. Земно не смемо занемарити, али приоритет мора бити небо.
Јутрос сам преводио неке синаксаре светогорских стараца. Они су живели на земљи, али били грађани Царства небеског. Старац Григорије Подвижник, на пример, знао је духовно стање човека који улази у цркву. Многи који су долазили на Свету Гору били су под дејством злих духова, а нису ни знали, а он је то видео.
У духовном животу тежимо да се узнесемо изнад пролазног, смртног и гробног. Вером, љубављу и подвигом долазимо у храм и литургијски доживљавамо догађаје спасења. Тако смо данас сви били на Гори Маслинској, кроз литургијско време. То је сила Православља – једне, свете, саборне и апостолске Цркве.
Чули сте, можда, за страдање митрополита са Кипра, младог архијереја који је смењен јер је одбио екуменистичке праксе. Дај Боже да се врати на своју катедру. И ми ћемо се сусретати са искушењима. Време се поларизује, и морамо знати: или смо са Богом, или са светом.
Срби морају знати ко су и шта су. Не треба нам Запад да нам то објашњава. Док сам био у Далмацији, дипломате из Европе долазиле су убеђене да ту живе два племена која треба цивилизовати. Рекао сам им: ми смо у Европи били пре вас.
Ако знамо ко смо, ако нас воде људи са визијом, онда ће бити добро. Цркву води Бог и Дух Свети, зато је увек на путу вере и истине. Али потребно је да и држава буде у симфонији са Црквом. Не као у време комунизма, када су били супротстављени – тај период је био трагичан.
Сада треба да радимо заједно за добро народа, а не да прихватамо све што нам се нуди са Запада. Треба да тражимо најбоља решења за свој народ.
Хвала Богу и вашем духовнику, проти Мири који нас позива у ову цркву. Видите како све унутар ње вазноси душу ка небу. Купола цркве најчешће приказује Вазнесење Господње – и то нам показује пут.
На крају ће доћи Суд Божији. Пастир ће раздвојити јагњад од јаради. Јагње – симбол Христа, а ми да тежимо да будемо питоми и чисти као јагњад.
Нека Бог благослови нашег начелника Теслића, г. Миличевића који је воде са нама и све људе који воде државу – да знају ко су и куда иду. Учимо се од највећих: Светог Саве, Владике Његоша, Владике Николаја и Аве Јустина.
Чим кренемо другим путем – изгубимо се. Забасамо.
Живели, Бог вас благословио и свако добро даровао. Дај Боже да се увек у здрављу и радости виђамо у Бањи Врућици и целом теслићком крају.
Високопреосвећеног митрополита Фотија је у порти храма дочекао надлежни парох, протојереј-ставрофор Миро Ђукарић, заједно са архијерејским намесником теслићким, протојерејем-ставрофором Миладином Вуковићем, другим свештеницима, ђаконима и верним народом.
По завршетку Свете литургије, обављено је освећење славских дарова, молитва за љетину – у народу позната као „масла“ – и трпеза љубави за све присутне.
Кум овогодишње славе храма је Љубомир Симић, а за следећу годину се јавио Милош Ристић.
Уочи празника, у среду 28. маја у 18 часова, служен је парастос код споменика погинулим борцима из последњег одбрамбено-отаџбинског рата, а потом и вечерња служба у храму.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, драга браћо и сестре, уважена господо,
Данас је велики Господњи празник – Вазнесење Господа нашег Спаситеља Исуса Христа, у народу познат као Спасовдан. Овај празник указује на наше спасење, јер је њиме Господ Христос довршио Свој подвиг на земљи. Страдао је, васкрсао из мртвих, четрдесет дана се јављао ученицима, говорећи им о тајнама Царства небеског, о тајнама вечног живота и васкрсења. А онда се, на четрдесети дан, вазнео на Гору Маслинску, одакле се узнео на небеса.
Данас смо чули из Јеванђеља, које је прочитао наш ђакон, како су Апостоли и остали описали тај догађај. Чудесно – једноставно се Господ, силом благодати и божанском силом, узнео на небеса, а око Њега су били анђели Божији. Апостоли и други присутни смирено су стајали и чудили се великом чуду које се збивало.
Господ је благосиљао са неба и рекао да треба да остану постојани у молитви и да ће им послати од Оца Духа Светога, који ће бити Руководитељ Цркве Христове. Идемо ка празнику Педесетнице, ако Бог да, за десет дана, када празнујемо Силазак Духа Светога у виду огњених језика на Апостоле, који су потом постали силни проповедници Васкрслог Христа.
До тог тренутка били су плашљиви, скривали се, нису се истицали, јер је већ почело гоњење хришћана. Одмах после појаве хришћанства, почела су страдања, још од Господњег Васкрсења.
Данашњи празник је за нас и слика Другог доласка Христовог. Како је рекао анђео Божији – као што се Христос вазнео на небо, тако ће и доћи, у сили и слави. Прво ће се појавити Часни Крст, светлији од сунца, а затим ће доћи силе небеске. Док је Први долазак био у смирењу, Други ће бити у сили и слави, као Судије света. Судиће са Апостолима и са Црквом Својом, целој васељеном.
Из данашњег догађаја учимо две ствари: прво, да је Господ отишао у небеску отаџбину, а друго, да ће се у времену које Бог одреди вратити да суди свету и оконча историју.
Био сам једном у Светој земљи и посетио сам место са кога се Господ вазнео. Тамо у капели, на средини, налази се камен са отиском Његовог стопала – место одакле се вазнео на небо. Знамења и чудеса на све стране, браћо и сестре.
Међутим, постоји и духовна димензија овог празника. У духовном животу можемо осетити да ли се узносимо ка небу или смо постали троми. Човек може постати толико духовно тром да не може да се покрене. Свети оци су, кад достигну велике духовне висине, осећали да лебде. Достижу стање у којем се душом вазносе на небо.
Наш ум треба да буде на небесима, а ноге на земљи. Ми смо небоземна бића – не само земаљска, али не ни потпуно небеска као анђели. Ум треба да буде погружен у небеске тајне вечног живота и Суда. Земно не смемо занемарити, али приоритет мора бити небо.
Јутрос сам преводио неке синаксаре светогорских стараца. Они су живели на земљи, али били грађани Царства небеског. Старац Григорије Подвижник, на пример, знао је духовно стање човека који улази у цркву. Многи који су долазили на Свету Гору били су под дејством злих духова, а нису ни знали, а он је то видео.
У духовном животу тежимо да се узнесемо изнад пролазног, смртног и гробног. Вером, љубављу и подвигом долазимо у храм и литургијски доживљавамо догађаје спасења. Тако смо данас сви били на Гори Маслинској, кроз литургијско време. То је сила Православља – једне, свете, саборне и апостолске Цркве.
Чули сте, можда, за страдање митрополита са Кипра, младог архијереја који је смењен јер је одбио екуменистичке праксе. Дај Боже да се врати на своју катедру. И ми ћемо се сусретати са искушењима. Време се поларизује, и морамо знати: или смо са Богом, или са светом.
Срби морају знати ко су и шта су. Не треба нам Запад да нам то објашњава. Док сам био у Далмацији, дипломате из Европе долазиле су убеђене да ту живе два племена која треба цивилизовати. Рекао сам им: ми смо у Европи били пре вас.
Ако знамо ко смо, ако нас воде људи са визијом, онда ће бити добро. Цркву води Бог и Дух Свети, зато је увек на путу вере и истине. Али потребно је да и држава буде у симфонији са Црквом. Не као у време комунизма, када су били супротстављени – тај период је био трагичан.
Сада треба да радимо заједно за добро народа, а не да прихватамо све што нам се нуди са Запада. Треба да тражимо најбоља решења за свој народ.
Хвала Богу и вашем духовнику, проти Мири који нас позива у ову цркву. Видите како све унутар ње вазноси душу ка небу. Купола цркве најчешће приказује Вазнесење Господње – и то нам показује пут.
На крају ће доћи Суд Божији. Пастир ће раздвојити јагњад од јаради. Јагње – симбол Христа, а ми да тежимо да будемо питоми и чисти као јагњад.
Нека Бог благослови нашег начелника Теслића, г. Миличевића који је воде са нама и све људе који воде државу – да знају ко су и куда иду. Учимо се од највећих: Светог Саве, Владике Његоша, Владике Николаја и Аве Јустина.
Чим кренемо другим путем – изгубимо се. Забасамо.
Живели, Бог вас благословио и свако добро даровао. Дај Боже да се увек у здрављу и радости виђамо у Бањи Врућици и целом теслићком крају.
ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ СПАСОВДАН ХРАМОВНА СЛАВА БАЊА ВРУЋИЦА НАЧЕЛНИК МИЛАН МИЛИЧЕВИЋ
