БИЈЕЉИНА - ПОЧЕТАК ПРАЗНИЧНОГ СЛАВЉА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ
Празничним вечерњим богослужењем вечерас је почело прослављање крсне славе Манастира Светог Василија Острошког у Бијељини духовног средишта Семберије које се наставља сутра на празник светитеља и чудотворца.
По благослову Високопреосвећеног митрополита Фотија, који је молитвено присуствовао, празничним вечерњим богослужењем са петохлебницом је началствовао протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, архијерејски намесник бијељински; уз саслужење архимандрита Нектарија (Тешића), игумана Манастира Папраћа; архимандрита Симеона (Обреновића), игумана Манастира Бишња и протођаконâ Немање Спасојевића и Лазара Илића, владичанских ђакона.
Молитвено су били присутни високопреподобна игуманија Матрона, настојатељица свете Острошке обитељи са сестринством, као и друга сабраћа свештеници и верни народ.
По благослову Високопреосвећеног митрополита Фотија, који је молитвено присуствовао, празничним вечерњим богослужењем са петохлебницом је началствовао протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, архијерејски намесник бијељински; уз саслужење архимандрита Нектарија (Тешића), игумана Манастира Папраћа; архимандрита Симеона (Обреновића), игумана Манастира Бишња и протођаконâ Немање Спасојевића и Лазара Илића, владичанских ђакона.
Молитвено су били присутни високопреподобна игуманија Матрона, настојатељица свете Острошке обитељи са сестринством, као и друга сабраћа свештеници и верни народ.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Његово Високопреосвештенство митрополит Фотије је у обраћању многобројном окупљеном народу говорио о великим могућностима које је Бог дао људима вере и подвига, преданим Господу, истичући да је Свети Василије живот провео служећи Богу и своме народу, борећи се против унијатске пропаганде.
"Свети Василије је већ за живота био поштован као свети човек, библијска је чудеса чинио, исцељивао, а након упокојена су око његових светих моштију наставила да се догађају чудеса и остао је заштитник српског народа и српске цркве", рекао је митрополит Фотије.
Митрополит је истакао да људи треба да се угледају на житије Светог Василија Острошког и да иду за њим.
Богослужење је праћено светогорским појањем, а митрополит је рекао да у манастиру настоје да врате ово старо црквено појање које се темељи на анђеоској лествици.
Из Епархије зворничко-тузланске су позвали вјерни народ да узме литургијско учешће у прослави славе манастира, да се сабере у молитви, благодарности и љубави.
Свету архијерејску литургију сутра ће у 9.00 часова служити Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански Фотије уз саслужење више архијереја, свештеника и ђакона.
Свети Василије Острошки један је од најпоштованијих српских светитеља, велики подвижник, исцелитељ и заштитник верног народа.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, високопреподобна мати игуманијо, драга браћо и сестре, пошто сам видео да је овде сабран велики број људи, помислио сам да би било добро да кажем неколико речи.
Имали смо молитвено вечерње са дивним појањем – светогорским и духовним. Овде покушавамо, ако Бог да, да вратимо старо црквено појање које се темељи на анђелској лествици. Западни хорови и музика заснивају се углавном на миланској скали, а ми желимо да задржимо анђелско, црквено, изворно и древно појање.
Наш велики празник – Свети Василије Острошки – повод је нашег вечерашњег сабрања. Ми монаси, када читамо његово житије, често се замислимо шта смо могли бити и постати, а нисмо. Какве је све могућности Господ дао људима који се подвизавају и живе вером!
Свети Василије је рођен у Мркоњићима, близу Поповог Поља у Херцеговини. Потекао је из скромне, али побожне српске православне породице. Од малена је био изабран за пут Христовог подвига. Најпре је отишао у манастир Завалу код свог стрица, а потом у Тврдош – духовни центар тог краја – где је прошао азбуку монашког живота, по примеру древних отаца.
Затим одлази у Пећ, где је тада столовао патријарх Пајсије Јањевац. Он га упућује на Свету Гору, јер је у младом монаху препознао унутрашњи пламен – кандило срца. Провео је годину дана на Атосу, у монашком подвигу, а затим се преко Пећи вратио у Херцеговину, пошто му је патријарх предложио да буде митрополит хумски и скендеријски – што је обухватало целу Херцеговину и Црну Гору, све до Албаније.
Свети Василије није прихватио ту титулу због части, већ ради служења Богу и народу. Целог живота је тако и поступао. Борио се, с једне стране, против унијатске пропаганде, која је тада имала сасвим другачији метод од данашњег. Данас се појављују с осмехом и загрљајем, али знамо шта значи кад су у већини – ми из Крајине то добро знамо. Где је некада било 90% Срба, данас нема никога.
Када сам 1999. године дошао у те крајеве, села су била пуста, куће без кровова, цркве разрушене. Провео сам тамо 18 година – једно духовно пунолетство. Била је то рововска борба за опстанак. И у време светог Василија било је слично. У Риму су чак ширили лаж да је Свети Василије примио унију. Теолози су морали да се супротставе тим подметањима. Али он је остао доследан својој вери и народу.
Када су Турци освојили те крајеве, Свети Василије се повукао у острошке планине, али није напустио народ – наставио је да га духовно води. И за живота је био поштован као светитељ – лице му је било преображено, попут воска. Чинио је чудеса, исцељивао болесне, изводио воду из камена. А кад се упокојио у острошкој пећини, његове мошти су брзо пројављене као свете. Од тада се догађају још већа чуда.
Свети Василије је постао не само заштитник Острога, већ и читаве Црне Горе и Херцеговине, српског народа и Српске православне цркве.
Добро је што подижемо цркве у његову част и ван Херцеговине. Он је наш светитељ, наш Србин, и требало би да се угледамо на његово житије, да га читамо и следимо његов пут као што је он следио Христа.
Живели! Бог вас благословио!
"Свети Василије је већ за живота био поштован као свети човек, библијска је чудеса чинио, исцељивао, а након упокојена су око његових светих моштију наставила да се догађају чудеса и остао је заштитник српског народа и српске цркве", рекао је митрополит Фотије.
Митрополит је истакао да људи треба да се угледају на житије Светог Василија Острошког и да иду за њим.
Богослужење је праћено светогорским појањем, а митрополит је рекао да у манастиру настоје да врате ово старо црквено појање које се темељи на анђеоској лествици.
Из Епархије зворничко-тузланске су позвали вјерни народ да узме литургијско учешће у прослави славе манастира, да се сабере у молитви, благодарности и љубави.
Свету архијерејску литургију сутра ће у 9.00 часова служити Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански Фотије уз саслужење више архијереја, свештеника и ђакона.
Свети Василије Острошки један је од најпоштованијих српских светитеља, велики подвижник, исцелитељ и заштитник верног народа.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, високопреподобна мати игуманијо, драга браћо и сестре, пошто сам видео да је овде сабран велики број људи, помислио сам да би било добро да кажем неколико речи.
Имали смо молитвено вечерње са дивним појањем – светогорским и духовним. Овде покушавамо, ако Бог да, да вратимо старо црквено појање које се темељи на анђелској лествици. Западни хорови и музика заснивају се углавном на миланској скали, а ми желимо да задржимо анђелско, црквено, изворно и древно појање.
Наш велики празник – Свети Василије Острошки – повод је нашег вечерашњег сабрања. Ми монаси, када читамо његово житије, често се замислимо шта смо могли бити и постати, а нисмо. Какве је све могућности Господ дао људима који се подвизавају и живе вером!
Свети Василије је рођен у Мркоњићима, близу Поповог Поља у Херцеговини. Потекао је из скромне, али побожне српске православне породице. Од малена је био изабран за пут Христовог подвига. Најпре је отишао у манастир Завалу код свог стрица, а потом у Тврдош – духовни центар тог краја – где је прошао азбуку монашког живота, по примеру древних отаца.
Затим одлази у Пећ, где је тада столовао патријарх Пајсије Јањевац. Он га упућује на Свету Гору, јер је у младом монаху препознао унутрашњи пламен – кандило срца. Провео је годину дана на Атосу, у монашком подвигу, а затим се преко Пећи вратио у Херцеговину, пошто му је патријарх предложио да буде митрополит хумски и скендеријски – што је обухватало целу Херцеговину и Црну Гору, све до Албаније.
Свети Василије није прихватио ту титулу због части, већ ради служења Богу и народу. Целог живота је тако и поступао. Борио се, с једне стране, против унијатске пропаганде, која је тада имала сасвим другачији метод од данашњег. Данас се појављују с осмехом и загрљајем, али знамо шта значи кад су у већини – ми из Крајине то добро знамо. Где је некада било 90% Срба, данас нема никога.
Када сам 1999. године дошао у те крајеве, села су била пуста, куће без кровова, цркве разрушене. Провео сам тамо 18 година – једно духовно пунолетство. Била је то рововска борба за опстанак. И у време светог Василија било је слично. У Риму су чак ширили лаж да је Свети Василије примио унију. Теолози су морали да се супротставе тим подметањима. Али он је остао доследан својој вери и народу.
Када су Турци освојили те крајеве, Свети Василије се повукао у острошке планине, али није напустио народ – наставио је да га духовно води. И за живота је био поштован као светитељ – лице му је било преображено, попут воска. Чинио је чудеса, исцељивао болесне, изводио воду из камена. А кад се упокојио у острошкој пећини, његове мошти су брзо пројављене као свете. Од тада се догађају још већа чуда.
Свети Василије је постао не само заштитник Острога, већ и читаве Црне Горе и Херцеговине, српског народа и Српске православне цркве.
Добро је што подижемо цркве у његову част и ван Херцеговине. Он је наш светитељ, наш Србин, и требало би да се угледамо на његово житије, да га читамо и следимо његов пут као што је он следио Христа.
Живели! Бог вас благословио!
ХРАМОВНА СЛАВА СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ МАНАСТИР СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ СЛАВА МАНАСТИРА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ
