СЛОБОДА У ХРИСТУ ЈЕ СУШТИНА ЖИВОТА – Порука из Станара
У Станарима је данас свечано обиљежен Мали Васкрс - крсна слава ове општине и црквена слава спомен-храма Васкрсења Господњег.
Свету архијерејску Литургију је, уз саслужење свештенства, служио Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије, који је указао на значај слободе данас.
Митрополит Фотије поручио је да људи треба да живе у слободи - и политичкој и духовној, истакавши да је слобода суштина живота у цркви као и суштина вјечног живота.
"По угледу на заповијести Божије требамо бити честити људи, хришћани, побожни, смирени, честити родитељи и добра дјеца која слушају своје родитеље и старије, која се воде путевима честитости, врлине и спасења Светога Саве а не беспућима", поручио је митрополит, подсјетивши на важност Цркве и црквеног живота.
Митрополит је поручио да је Бог оставио Цркву да можемо чути њен глас, упозоривши да постоје и они који данас бацају камење на своју цркву, а без које би данас били без имена и презимена.
Свету архијерејску Литургију је, уз саслужење свештенства, служио Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије, који је указао на значај слободе данас.
Митрополит Фотије поручио је да људи треба да живе у слободи - и политичкој и духовној, истакавши да је слобода суштина живота у цркви као и суштина вјечног живота.
"По угледу на заповијести Божије требамо бити честити људи, хришћани, побожни, смирени, честити родитељи и добра дјеца која слушају своје родитеље и старије, која се воде путевима честитости, врлине и спасења Светога Саве а не беспућима", поручио је митрополит, подсјетивши на важност Цркве и црквеног живота.
Митрополит је поручио да је Бог оставио Цркву да можемо чути њен глас, упозоривши да постоје и они који данас бацају камење на своју цркву, а без које би данас били без имена и презимена.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Митрополит Фотије је због активног учешћа у станарској парохији одликовао архијерејском похвалницом начелника општине Станари Александра Ристића.
Ристић је рекао Срни да Станарима данас више него икада треба слога која недостаје и поручио да је вријеме да се престане са политичким сукобима.
"Вријеме је да се почнемо понашати према ближњем онако како то прописује наша православна вјера и Српска православна црква", изјавио је Ристић.
Он је подсјетио да је у овом спомен-храму постављена плоча са именима 250 бораца који су дали живот за слободу своје општине и Републике Српске.
Он каже да ће данашње обиљежавање крсне славе општине и храма протећи у складу са Даном жалости, који је данас проглашен поводом сјећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године.
Архијерејском похвалницом одликовани су и Коло српских сестара "Свети Кирило и Методије" из Станара, Далибор Максимовић из Прњавора, Јадранко Дењиз из Станара, Љубиша Слијепчевић из Станара, Симо Поповић из Станара и Миленко Мартић из Модриче.
Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић прогласио је општину Топола из Србије за кума општине и црквене славе спомен-храма Васкрсења Господњег.
Текст: СРНА
Фото и видео: Епархија зворничко-тузланска
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Христос Васкрсе!
Часни оци, господине начелниче, господине председниче Скупштине, уважена господо, драги гости, драги пријатељи, драга браћо и сестре,
Ова дечица нам говоре да не дужимо много, да не говоримо много.
Желим да вас поздравим данас овде у Станарима, у једном благословеном месту, месту у којем се осећа нека ширина када се уђе у цркву и осећа се благодат и благослов Божији у храму Васкрсења Христовог.
Данас је храмовна слава, и тим поводом смо се сабрали, а наравно да је ово и слава града будућег – Станара, ако Бог да. Сви смо духовно радосни јер већ читаву недељу дана празнујемо Васкрсење Христово, а ако Бог да, празноваћемо све до Вазнесења. Четрдесетог дана Господ Христос се вазнео на небо са Јелеонске горе. Имао сам благослов да будем у Светој земљи и на том месту где је Господ вазнесен – где је на камену остало утиснуто Његово стопало, толика је то сила и моћ била.
Ових дана ћемо непрестано размишљати о Васкрсењу Христовом и о нашем духовном васкрсењу. То је двоједина тајна, браћо и сестре. Ми смо крштењем умрли и васкрсли у Христу. Трократно погружење у води значи умирање старог човека, а излазак из воде означава васкрсење у Христу, у име Свете Тројице. Тако постајемо чланови Свете православне, једне, саборне и апостолске Цркве. Од тог тренутка крштења треба да живимо по закону Васкрсења, по закону благодати и Божијем закону.
Међутим, стара природа, грехољубива страна у нама, вуче нас назад, ка старом човеку, ка греху, страстима и безакоњима. Та борба у човеку непрестано постоји докле год се не достигне стање благодатног освећења тела и обожења личности.
Светитељи, апостоли, пророци, мученици, преподобни оци и матере достигли су то стање – живот у Христу у пуном смислу речи. Имамо дарове, таланте, али их морамо умножити да би Христос благодатно обитавао у нама.
Зато говорим о овоме: то је смисао и циљ нашег постојања, наше вере и живота у Цркви.
Проблем у проповедању Васкрсења Христовог постојао је већ у време апостола Павла. Он проповеда Јудејима и Јелинима Христа распетога и васкрслога. Грци су имали негативан однос према материји – сматрали су је нижом и несавршеном, те нису могли да прихвате да Бог постане човек. Апостол Павле им је говорио о томе, позивајући их да следећи пут слушају и разумеју.
С друге стране, за Јевреје је проповед о Крсту била саблазан. Како да Бог свемоћни допусти да буде разапет? Нису разумели тајну добровољног страдања Христовог ради спасења света.
Али управо је проповед о Христу распетом и васкрслом центар хришћанства и Цркве. У њој се открива безмерна љубав Божија. Бог је пострадао ради нас, узео на себе грехе света и даровао нам вечни живот. На ту Његову љубав ми треба да одговоримо својом љубављу – животом у Цркви, подвигом, вршењем заповести Божијих.
Наш патријарх Павле је говорио: „Будимо људи!“ – честити људи, прави хришћани, достојни наследници српске традиције великих војвода, јунака и светитеља.То нам данас треба: да видимо људе обожене, смирене монахе, врлинске монахиње, честите људе, добру децу која слушају родитеље и старије, да их Црква Христова води путем врлине и спасења.
То је оно што је нама Србима данас најпотребније. А Црква нам је остала као чврсти темељ. Нажалост, данас многи устају и бацају камење на своју Цркву, заборављајући да без ње не бисмо имали ни име ни презиме ни идентитет.
Хвала свима који су учествовали у подизању овог дивног храма. И сам сам био на његовом освећењу, и захваљујем проти Станиславу и свима који су дали свој допринос. Храм још није потпуно довршен – треба га осликати и уредити порту – али ако будемо јединствени и у Богу, довршићемо све.
Недавно смо освећивали нови Дом здравља овде. Ако Бог да, биће још много добрих дела у Станарима. Треба радити на томе да Станари постану место сабрања, град, место у којем ће људи радо живети. За то су потребни економски, правни и политички услови, али и нешто најважније – слобода.
Слобода је амбијент за живот, слобода је суштина живота у Цркви и суштина вечног живота у Христу. Ко живи слободно, живеће и у вечности слободно, уподобљујући се Господу и светима.
Нека сте Богом благословени! Живели! Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
Ристић је рекао Срни да Станарима данас више него икада треба слога која недостаје и поручио да је вријеме да се престане са политичким сукобима.
"Вријеме је да се почнемо понашати према ближњем онако како то прописује наша православна вјера и Српска православна црква", изјавио је Ристић.
Он је подсјетио да је у овом спомен-храму постављена плоча са именима 250 бораца који су дали живот за слободу своје општине и Републике Српске.
Он каже да ће данашње обиљежавање крсне славе општине и храма протећи у складу са Даном жалости, који је данас проглашен поводом сјећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године.
Архијерејском похвалницом одликовани су и Коло српских сестара "Свети Кирило и Методије" из Станара, Далибор Максимовић из Прњавора, Јадранко Дењиз из Станара, Љубиша Слијепчевић из Станара, Симо Поповић из Станара и Миленко Мартић из Модриче.
Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић прогласио је општину Топола из Србије за кума општине и црквене славе спомен-храма Васкрсења Господњег.
Текст: СРНА
Фото и видео: Епархија зворничко-тузланска
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Христос Васкрсе!
Часни оци, господине начелниче, господине председниче Скупштине, уважена господо, драги гости, драги пријатељи, драга браћо и сестре,
Ова дечица нам говоре да не дужимо много, да не говоримо много.
Желим да вас поздравим данас овде у Станарима, у једном благословеном месту, месту у којем се осећа нека ширина када се уђе у цркву и осећа се благодат и благослов Божији у храму Васкрсења Христовог.
Данас је храмовна слава, и тим поводом смо се сабрали, а наравно да је ово и слава града будућег – Станара, ако Бог да. Сви смо духовно радосни јер већ читаву недељу дана празнујемо Васкрсење Христово, а ако Бог да, празноваћемо све до Вазнесења. Четрдесетог дана Господ Христос се вазнео на небо са Јелеонске горе. Имао сам благослов да будем у Светој земљи и на том месту где је Господ вазнесен – где је на камену остало утиснуто Његово стопало, толика је то сила и моћ била.
Ових дана ћемо непрестано размишљати о Васкрсењу Христовом и о нашем духовном васкрсењу. То је двоједина тајна, браћо и сестре. Ми смо крштењем умрли и васкрсли у Христу. Трократно погружење у води значи умирање старог човека, а излазак из воде означава васкрсење у Христу, у име Свете Тројице. Тако постајемо чланови Свете православне, једне, саборне и апостолске Цркве. Од тог тренутка крштења треба да живимо по закону Васкрсења, по закону благодати и Божијем закону.
Међутим, стара природа, грехољубива страна у нама, вуче нас назад, ка старом човеку, ка греху, страстима и безакоњима. Та борба у човеку непрестано постоји докле год се не достигне стање благодатног освећења тела и обожења личности.
Светитељи, апостоли, пророци, мученици, преподобни оци и матере достигли су то стање – живот у Христу у пуном смислу речи. Имамо дарове, таланте, али их морамо умножити да би Христос благодатно обитавао у нама.
Зато говорим о овоме: то је смисао и циљ нашег постојања, наше вере и живота у Цркви.
Проблем у проповедању Васкрсења Христовог постојао је већ у време апостола Павла. Он проповеда Јудејима и Јелинима Христа распетога и васкрслога. Грци су имали негативан однос према материји – сматрали су је нижом и несавршеном, те нису могли да прихвате да Бог постане човек. Апостол Павле им је говорио о томе, позивајући их да следећи пут слушају и разумеју.
С друге стране, за Јевреје је проповед о Крсту била саблазан. Како да Бог свемоћни допусти да буде разапет? Нису разумели тајну добровољног страдања Христовог ради спасења света.
Али управо је проповед о Христу распетом и васкрслом центар хришћанства и Цркве. У њој се открива безмерна љубав Божија. Бог је пострадао ради нас, узео на себе грехе света и даровао нам вечни живот. На ту Његову љубав ми треба да одговоримо својом љубављу – животом у Цркви, подвигом, вршењем заповести Божијих.
Наш патријарх Павле је говорио: „Будимо људи!“ – честити људи, прави хришћани, достојни наследници српске традиције великих војвода, јунака и светитеља.То нам данас треба: да видимо људе обожене, смирене монахе, врлинске монахиње, честите људе, добру децу која слушају родитеље и старије, да их Црква Христова води путем врлине и спасења.
То је оно што је нама Србима данас најпотребније. А Црква нам је остала као чврсти темељ. Нажалост, данас многи устају и бацају камење на своју Цркву, заборављајући да без ње не бисмо имали ни име ни презиме ни идентитет.
Хвала свима који су учествовали у подизању овог дивног храма. И сам сам био на његовом освећењу, и захваљујем проти Станиславу и свима који су дали свој допринос. Храм још није потпуно довршен – треба га осликати и уредити порту – али ако будемо јединствени и у Богу, довршићемо све.
Недавно смо освећивали нови Дом здравља овде. Ако Бог да, биће још много добрих дела у Станарима. Треба радити на томе да Станари постану место сабрања, град, место у којем ће људи радо живети. За то су потребни економски, правни и политички услови, али и нешто најважније – слобода.
Слобода је амбијент за живот, слобода је суштина живота у Цркви и суштина вечног живота у Христу. Ко живи слободно, живеће и у вечности слободно, уподобљујући се Господу и светима.
Нека сте Богом благословени! Живели! Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
ТОМИНА НЕДЕЉА ХРАМОВНА СЛАВА СТАНАРИ НАЧЕЛНИК АЛЕКСАНДАР РИСТИЋ
