МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ У ТУЗЛИ: „Христос се и данас јавља вернима – у Литургији, као и у Емаусу“

Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас, на Светли уторак, 22. априла 2025. године, Свету архијерејску литургију у старом седишту Епархије зворничко-тузланске, у Катедралном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли.

Митрополита је у порти храма дочекао архијерејски намесник тузлански, протојереј-ставрофор Милош Тришић, са свештенством, монаштвом и верним народом.

У празничној беседи митрополит Фотије је поручио да је Васкрсење Христово темељ вере и најдубље искуство Цркве, истичући да се Васкрсли Господ открива вернима управо у Светој Литургији. Он је подсетио да се, као и пре две хиљаде година, људи и данас различито односе према истини Васкрсења – али да Црква сведочи истину са пуним убеђењем: Христос је васкрсао!

Литургији је молитвено присуствовао и Градоначелник Брчко дистрикта господин Синиша Милић, као и други угледни јавни делатници из Тузле, Брчког и Бијељине.

У наставку је уприличена трпеза љубави за све присутне.

БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА

Часни оци, драга браћо, уважени градоначелниче Брчко дистрикта господине Милићу, драги пријатељи, представници војске, браћо и сестре.

Увек када долазим овде у Тузлу то је значајан догађај, јер ово је наше старо седиште Епархије зворничко-тузланске.

Некада је овде, у овом граду, било много Срба, живело, али све оно што се у последње време дешавало, допринело је да сада нема толико, али има светиња наша, ту живе они људи који јесу и који долазе својој цркви и чувају наше постојање, нашу традицију. Њихов је подвиг можда и већи него оних који су били у историји када нас је било више.

У сваком случају, увек је благослов доћи овде и служити Свету литургију, посебно на велике празнике када ми долазимо, на Божић, Васкрс, храмовну славу - Успење Пресвете Богородице.

Видите како је ово диван храм. Када сам први пут долазио овде, другачије је изгледао, много скромније. Сада је као један светогорски храм.Опремљен са пуно икона, кандила сребрних, тронова. Имамо трон иконе Млекопитатељнице са Свете Горе и трон Светог Нектарија Егинског Чудотворца. Дакле, то су као мале капелице које су посвећене тим светитеља. Ова црква је заиста оживела и добила свој унутрашњи духовни сјај. Највише захваљујући надлежном свештенику проти Милошу, али и сабраћи свештеницима који се њим заједно труде и рада и свима вама који овде живите. Наш предсједник Црквене општине у Тузли има орден Краља Драгутина, највише одликовање наше Епархије. То је сведочанство његовг труда и рада, исто као и наш брат Светозар који гради цркву у свом Етно селу на Бусијама. Ту су и наши пријатељи из Брчког. Тузла обједињује.

Морам поменути да је у Тузли био и наш Патријарх пре неку годину када је био велики скуп. Тиме смо ми покушали послати поруку да Црква брине о Србима у Федерацији. Нису остављени, нису сами. Бринемо и бринућемо колико нам Бог да снаге и моћи. Бринемо и о нашим светињама и људима који ту живе. Ја сам био 18 година у Далмацији и тамо је било отприлике исто стање као што је у Тузли, тако је било у Шибенику, Задру, Сплиту. Ти велики градови су остали без народа, једва 1000- 2000 Срба је ту остало да живи у мешаним браковима. Некако смо се борили да очувамо црквени живот. Кажу да је у Задру пре рата било око 40.000 Срба. Морамо се и даље борити.

Данас је велики празник, трећи дан празнујемо Васкрсење Христово. Данас се наглашава како је та вест прошла кроз читав Јерусалим. Прво су жене мироносице рано дошле и виделе празан гроб, потом су дошли апостоли, видели и благовестили, проповедали читавом граду. Онда се из светога града Јерусалима та вест пренела по читавој васељени, по читавом тадашњем насељеном простору. Дошла је и до Луке и Клеопе. На који начин? Господ Христос је са њима ишао на путу за Емаус, једно село које је било недалеко од Јерусалима, и видио је како они причају о Васкрсењу Христовом. 'Шта причате ви међу собом?' чули сте ту повест да не понављам, чули сте када се читало Свето Јеванђеље. У сваком случају, Господ Христос се откривао онима за које је сматрао да је потребно да се Он открије. Овде је интересантно да се Он открио као Васкрсли Христос тек када је преломио хлеб, значи у служењу Свете Литургије. То значи да ћемо ми људи имати заједницу са Господом Христом у Светој Литургији при ломљењу хлеба. Ту ће нам се откривати Васкрсли Христос. Они људи који су се данас причестили су пуноћи доживјели Васкрслога Христа. То је сила која нам даје моћ, веру и снагу да живимо хришћанским животом, да верујемо пре свега. Многи људи су тад у Јерусалиму чули да је Христос васкрсао. Неки су рекли - то је прича, други су рекли - па могуће, трећи су рекли - па шта ја знам, не могу баш да будем сигуран, четвртим - ма не, наука каже да то није могуће. Та вест иде до данас ево 2000 година и људи на исти начин реагују кад је чују. Црква је са своје стране потпуно сигурна у то што беседи, да је Христос васкрсао из мртвих. То је најдубље искуство Цркве. То је темељ наше вере. Ако Христос није устао из мртвих, то је апостол Павле већ рекао, 'онда узалуд вера наша'. Не би се ништа одржало на празној причи, на форми без суштине ништа се не може у одржати у животу, не би се ни то одржало. Ако је Господ Христос у 33. години свога живота пострадао, то његово страдање, распеће и васкрсење могло би бити 33. године првог века, скоро пре 2000 година. Ако се већ 2000 година то проповеда, људи верују у то и Црква живи значи, то је сигурно један од доказа. Има многих других доказа где се Господ Христос као васкрсли јављао ученицима. Јавио се Луки и Клеопи, јављао се Дванаесторици ученика, јављао се Пресветој Богородици, женама мироносицама, а касније много пута у историји поготово приликом страдања мученика. Кад читамо житија мученика који су страдали све до почетка IV века када је цар Константин дао Милански едикт 313. године, тад је почела слобода хришћанства и слобода Цркве. До тада, ко је био хришћанин он је био, мање више мученик. Много пута се Господ јављао као васкрсли.

Хвала онима који су помагали и који и даље помажу обнову, развој и унапређење ове црквене општине. Чувајмо своје старо седиште, чувајмо своју историју овде, своје предање, па колико нас буде, буде, али да нас има и да смо у љубави са Богом и са ближњима, то нам је најважније, а друго ће, ако Бог да, дати да буде све добро. Да сте Богом благословени, живели Бог вас благословио, свако добро даровао! Христос Воскресе!