СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ПОДНОВЉУ НА ПРАЗНИК МАТЕРИЦА
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Данас је у храму у Подновљу код Добоја, на празник Материца, Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије служио свету архијерејску литургију.
Митрополита Фотија је у порти храма дочекао надлежни парох, протонамесник Велибор Млађеновић, заједно са архијерејским намесником дервентским, протојерејем-ставрофором Радојицом Ћетковићем, свештеницима, ђаконима и бројним верним народом.
У својој беседи, митрополит Фотије је истакао значај Подновља, нагласивши да је кроз историју ово место било познато по својим јунацима, али да су „данас прави јунаци они који учествују у Светој Литургији“. Он је додао да је Литургија „место где се молимо за себе, свој народ, претке и све пострадале.“
Посебну радост овог празника представљало је одликовање надлежног свештеника, протонамесника Велибора Млађеновића, који је од митрополита Фотија произведен у чин протојереја. Том приликом, митрополит је објаснио да „то значи да је добио духовни мач – реч Божју, која је оштра са обе стране. Тај мач истину говори са једне стране, а са друге одсеца све што није од истине, што није православно учење.“ (У наставку прочитајте целу беседу).
Часни оци, уважена господо, драга браћо и сестре, ево нас данас овде у Подновљу, месту благословеном, месту које има ову дивну цркву Преображења Господњег и наш манастир Свете Тројице. Од доле, када гледамо ка брду, ова светиња нас узводи ка небесима. Читао сам историју овога места и успут написао једну песму о њему, коју ћемо, ако Бог да, чути касније за трпезом љубави. Можда ће некога и духовно обрадовати.
Ово је благословен дан. Отац Велибор је данас постао протојереј, што значи да је добио духовни мач – реч Божју, која је оштра са обе стране. Тај мач истину говори са једне стране, а са друге одсеца све што није од истине, што није православно учење. Свештенослужитељ, а нарочито епископ, мора бити спреман да брани веру. То се очекује од свештеника, ђакона, али и од народа, који је кроз историју бранио веру у многим тренуцима.
Чули смо данас јеванђелску причу о свадби царевог сина. То је у ствари Света Литургија. Учествујући у Литургији, причешћујемо се Телом и Крвљу Христовом, што представља најбогатију трпезу, узвишенију од свих земаљских добара. Када свештеник узноси Дарове, он каже: „Светиње светима“. Ми се причешћујемо Светим и позвани смо да и сами будемо свети. На почетку приче, видимо да су се многи изговорили. Неко је купио земљу, неко волове, неко припрема свадбу – све су то разлози због којих људи нису дошли. Тако је и данас. Цркве и манастири нису пуни, јер људи проналазе изговоре. Родитељи често кажу деци: „Немојте рано да устајете недељом, одморите се.“ Тако се ствара неподвижнички начин живота, без духовног подвига.
Света Литургија је место где се молимо за себе, свој народ, претке и све пострадале. Подновље је кроз историју било јуначко место. Данас, прави јунаци су они који учествују у Светој Литургији – духовни јунаци, наши косовски јунаци и војводе. Када чујемо црквена звона, треба да оставимо све и прво се прекрстимо, као што су то радили наши преци. Звона нас позивају на молитву и заједничко обраћање Богу за све наше потребе – за здравље, мир, кишу или сунце, како би Бог подарио оно што је најбоље за све нас. Мир и добру вољу међу људима. Постоје места где долази до сукоба и расправа, а не зна се зашто. Ђаво посеје семе раздора у народу или породици, и то доведе до зла. Много тога, браћо, има, а решење је у доласку на Литургију пред Бога живога. Када дођемо на Литургију, сусрећемо се са Богом живим и истинитим, излазимо пред Лице Божје. Зато је у цркви „најтеже“ – најблагословеније, али и најтеже. Зато што човек излази пред Бога самога, пред светитеље. Ту су иконе, ту су анђели Божји. У молитвама читамо да заједно служимо са анђелима Божјим. Неко те анђеле види, неко их не види, али они су ту са нама, присутни на Литургији. Присутни су и светитељи које сликамо у нашим црквама, као и сви упокојени наши преци. Све је то једна небоземна Црква, и она се сабира управо на Светој Литургији. Када палимо свеће за покојне, они знају да се молимо Богу за њих, или знају да се не молимо, ако се не молимо. То може да буде и једно и друго.
Честитам оцу Велибору данашњи чин. Ускоро ће бити премештен у Дервенту, где ће се показати као зрелији свештеник и пастир. Са друге стране, отац Бојан, нови свештеник, преузима овде службу. Он је познат по својим трудовима на заштити ћирилице и очувању српске културе. Сада ће као пастир бити посвећен и овој служби своме народу.
Хвала свима који живите са својом Црквом и помажете светиње. Светиње нас чувају, представљају као хришћански, светосавски и српски народ. Треба да останемо оно што јесмо, да се молимо за мир међу свим народима, али и да нас други не спутавају у томе.
Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!
Такође, одређени верници из локалне заједнице добили су архијерејске похвалнице за свој труд и љубав према Цркви Божијој, а нарочито за допринос овом храму у Подновљу.
Лепоти богослужења својим умилним гласовима допринели су познати „Србски православни појци“, који су богослужење учинили још свечанијим.
Сабрање је настављено уз трпезу љубави, где су верници и гости у братској љубави наставили заједничарење.
Митрополита Фотија је у порти храма дочекао надлежни парох, протонамесник Велибор Млађеновић, заједно са архијерејским намесником дервентским, протојерејем-ставрофором Радојицом Ћетковићем, свештеницима, ђаконима и бројним верним народом.
У својој беседи, митрополит Фотије је истакао значај Подновља, нагласивши да је кроз историју ово место било познато по својим јунацима, али да су „данас прави јунаци они који учествују у Светој Литургији“. Он је додао да је Литургија „место где се молимо за себе, свој народ, претке и све пострадале.“
Посебну радост овог празника представљало је одликовање надлежног свештеника, протонамесника Велибора Млађеновића, који је од митрополита Фотија произведен у чин протојереја. Том приликом, митрополит је објаснио да „то значи да је добио духовни мач – реч Божју, која је оштра са обе стране. Тај мач истину говори са једне стране, а са друге одсеца све што није од истине, што није православно учење.“ (У наставку прочитајте целу беседу).
Часни оци, уважена господо, драга браћо и сестре, ево нас данас овде у Подновљу, месту благословеном, месту које има ову дивну цркву Преображења Господњег и наш манастир Свете Тројице. Од доле, када гледамо ка брду, ова светиња нас узводи ка небесима. Читао сам историју овога места и успут написао једну песму о њему, коју ћемо, ако Бог да, чути касније за трпезом љубави. Можда ће некога и духовно обрадовати.
Ово је благословен дан. Отац Велибор је данас постао протојереј, што значи да је добио духовни мач – реч Божју, која је оштра са обе стране. Тај мач истину говори са једне стране, а са друге одсеца све што није од истине, што није православно учење. Свештенослужитељ, а нарочито епископ, мора бити спреман да брани веру. То се очекује од свештеника, ђакона, али и од народа, који је кроз историју бранио веру у многим тренуцима.
Чули смо данас јеванђелску причу о свадби царевог сина. То је у ствари Света Литургија. Учествујући у Литургији, причешћујемо се Телом и Крвљу Христовом, што представља најбогатију трпезу, узвишенију од свих земаљских добара. Када свештеник узноси Дарове, он каже: „Светиње светима“. Ми се причешћујемо Светим и позвани смо да и сами будемо свети. На почетку приче, видимо да су се многи изговорили. Неко је купио земљу, неко волове, неко припрема свадбу – све су то разлози због којих људи нису дошли. Тако је и данас. Цркве и манастири нису пуни, јер људи проналазе изговоре. Родитељи често кажу деци: „Немојте рано да устајете недељом, одморите се.“ Тако се ствара неподвижнички начин живота, без духовног подвига.
Света Литургија је место где се молимо за себе, свој народ, претке и све пострадале. Подновље је кроз историју било јуначко место. Данас, прави јунаци су они који учествују у Светој Литургији – духовни јунаци, наши косовски јунаци и војводе. Када чујемо црквена звона, треба да оставимо све и прво се прекрстимо, као што су то радили наши преци. Звона нас позивају на молитву и заједничко обраћање Богу за све наше потребе – за здравље, мир, кишу или сунце, како би Бог подарио оно што је најбоље за све нас. Мир и добру вољу међу људима. Постоје места где долази до сукоба и расправа, а не зна се зашто. Ђаво посеје семе раздора у народу или породици, и то доведе до зла. Много тога, браћо, има, а решење је у доласку на Литургију пред Бога живога. Када дођемо на Литургију, сусрећемо се са Богом живим и истинитим, излазимо пред Лице Божје. Зато је у цркви „најтеже“ – најблагословеније, али и најтеже. Зато што човек излази пред Бога самога, пред светитеље. Ту су иконе, ту су анђели Божји. У молитвама читамо да заједно служимо са анђелима Божјим. Неко те анђеле види, неко их не види, али они су ту са нама, присутни на Литургији. Присутни су и светитељи које сликамо у нашим црквама, као и сви упокојени наши преци. Све је то једна небоземна Црква, и она се сабира управо на Светој Литургији. Када палимо свеће за покојне, они знају да се молимо Богу за њих, или знају да се не молимо, ако се не молимо. То може да буде и једно и друго.
Честитам оцу Велибору данашњи чин. Ускоро ће бити премештен у Дервенту, где ће се показати као зрелији свештеник и пастир. Са друге стране, отац Бојан, нови свештеник, преузима овде службу. Он је познат по својим трудовима на заштити ћирилице и очувању српске културе. Сада ће као пастир бити посвећен и овој служби своме народу.
Хвала свима који живите са својом Црквом и помажете светиње. Светиње нас чувају, представљају као хришћански, светосавски и српски народ. Треба да останемо оно што јесмо, да се молимо за мир међу свим народима, али и да нас други не спутавају у томе.
Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!
Такође, одређени верници из локалне заједнице добили су архијерејске похвалнице за свој труд и љубав према Цркви Божијој, а нарочито за допринос овом храму у Подновљу.
Лепоти богослужења својим умилним гласовима допринели су познати „Србски православни појци“, који су богослужење учинили још свечанијим.
Сабрање је настављено уз трпезу љубави, где су верници и гости у братској љубави наставили заједничарење.
