МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ БОГОСЛУЖИО У ВИНСКОЈ

Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије, у присуству великог броја вјерника, служио је данас Свету архијерејску литургију и освештао живопис у храму Рођења Пресвете Богородице у Винској.

Освештањем живописа завршена је једна од најзначајнијих етапа у враћању првобитне љепоте и аутентичног сјаја вишћанског Саборног храма након што су ову православну богомољу, током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992. године, запалиле и оштетиле регуларне јединице хрватске војске.

Освештањем живописа завршена је једна од најзначајнијих етапа у враћању првобитне љепоте и аутентичног сјаја вишћанског Саборног храма након што су ову православну богомољу, током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992. године, запалиле и оштетиле регуларне јединице хрватске војске.
Митрополит Фотије истакао је да се увијек радује посебно када на литургијама има народа, а нарочито дјеце, јер то значи да Црква живи.


-Посебно се радујем данас што су се верници који су присуствовали Светој архијерејској литургији причестили. Пост је и они се постом и молитвама припремају за богослужење, и то је добро. Фрескопис је много леп и продуховљен и када читамо молитве за њихово освећење то је едукација, поука и васпитање. Светиње, које се живопишу, верници треба да њихове житије проучавају и да се из њих уче животу, вери, подвигу... Са друге стране ти ликови светитеља који су насликани добијају благослов, благодат Божију, да могу да прогоне демоне и исцељују болести. То говори у прилог томе да је Црква заиста на првом месту радионица за спасење преко литургије, богослужења, да је радионица исцељења, борбе против демонских сила, али и борбе за боголиког православног човека,- рекао је митрополит Фотије.

Након Свете литургије митрополит Фотије рукопроизвео је у чин протојереја свештеника вишћанске парохије протонамјесника Дарку Вукомановића, а за оданост својој Цркви, љубав и помоћ показану приликом осликавања храма Рођења Пресвете Богородице у Винској Орденом Светог краља Драгутина, проподобног Теокиста, одликовао је Драгицу Митрић.
Архијерејском похвалницом за оданост Цркви и несебичну љубав, труд и помоћ показану приликом осликавања храма Рођења Пресвете Богородице у Винској митрополит Фотије одликовао је Слађана Станисављевића, Блажу Вукмана, Душка Видића и Марка Видића.
Кум данашње прославе освештања живописа била је породица Александра Несторовића која је, након литургије, уприличила трпезу љубави за све присутне.
У наставку прочитајте бесједу митрополита Фотија у цјелости:
Часни оци, драга братијо, леп је и благословен данашњи дан овде у Винској. Када смо долазили овде питао сам се да ли је име од вина или не чега другог. После нам је прота рекао да јесте од вина. Раније се вино производило и били су виногради у време римско, па до нових времена. Имали смо леп дан данас овде – литургијски, богослужбени, светотајински.
Осветили смо живопис овде у храму и проту смо произвели у протојереја. Добио је мач духовни да оно што није православно одсеца, а оно што је православно да остави и чува. То је значење духовног мача. Лепо нам је данас било на Литургији. Црква је била пуна људи. Атмосфера је била молитвена. Светитељи су новонасликани и живопис освећен да буду нама путоказ којим путем треба да идемо и како да ходимо. Да житија светих који су ту насликани проучавамо и учимо како ми да задобијемо вечни живот. Чули сте данас једну нову песму која је недавно спевана – Свету Петку Параскеву. Света Петка нам је показала како се Царство небеско тј. живот вечни задобија. Отишла је као млада девојка из Цариграда у Свету Земљу, у Јорданску пустињу, као и Света Марија Египћанка, али су потупна другачија житија. Света Параскева је била врлинска и свете душе када је дошла у Јорданску пустињу, а ова је, са друге стране, дошла као покајница. Њено житије је показало да Бог прима покајнике и дарује им Царство небеско. Из та два житија можемо доста учити у данашње време. Лепо је било данас овде, подвижнички рекао бих.
Могу да кажем у једном исповедном тону да кажемо да сам од почетка Литуригје до овога тренутка када сам пред вама на некој својој Голготи. Верујте да са Голготе се осећа Васкрсење. Ту су силе крста, али ту су и силе Васкрсења. То сам осећао и током Литургије и до овога тренутка. Човек мора прво бити распет. Господ је изгледао потпуно беспомоћан на Голготи распет. Мрак је владао над Јерусалимом. Тама је била од подне до три сата по нашем рачунању времена. У то време је било другачије рачунање времена. Три сата је била тама на Јерусалимом када је Господ био на Крсту и када је у девети час издахнуо. Дакле, то је један период крста. После тога је дошло Васкрсење. Жене мироносице долазе рано на гроб Христов и проналазе гроб празан. Прво оне долазе, потом Свети апостоли Петар и Јован. Јован је био млађи, па је брже трчао и дошао до гроба. Затим Петар улази у гроб и проналазе празан. Виде само одећу којом је Христос био покривен у гробу. То је, у ствари, крст и васкрсење. То сам данас доживљавао у току Литургије много пута.
У сваком случају, молим вас за разумевање и молим да знате да смо ту са вама. Црква је са вама и митрополит је са вама. Молим вас да знате да су наши свештеници са вама и да се боримо да крстом живимо, а васкрсење задобијамо – како и певамо у многим тропарима наше Свете Цркве. Доћи ћемо поново овде да сведочимо Христа Распетога и Васкрслога. Доћи ћемо поново да сведочимо победу Христову и победу Православља која ће, како говоре свети оци са Свете Горе, просијати као светиљка у хришћанском свету. Када се људи буду уморили од римокатолицизма који пренаглашава место папе у Цркви, када се буду уморили од протестантизма где је сваки протестант један „мали папа“, тада ће открити лепоту Православља, саборности, црквеног живота у једној изворној светој, саборној и апостолској Цркви. То је оно што можемо рећи. То је оно што су велики оци и пророци говорили, а ми верујемо да ће тако бити. Треба нам времена, сведочења и нашега подвига. Можда је за вас мало тешко да разумете. Многи људи који су видели Господа на крсту распетог, они су викали: „Ако си Син Божји, сиђи са крста па ћемо ти веровати.“ Када је Господ сишао са крста и Васкрсао ни онда му нису веровали. Молим вас за разумевање.
Молим вас да останете са својом Црквом и да будете увек заједно са нама. Онда ћемо следећи пут поред крста осећати и васкрсење и победу над смрћу, нашим највећим непријатељем људским. Нису наши непријатељи ни наши ближњи ни људи друге вере, него су наши непријатељи поднебесни духови, како каже Свети апостол Павле, духови демонски. Наши непријатељи су наше страсти и наше слабости. С њима треба да се боримо и њих да побећујемо, а са друге стране да у Христу непрестано васкрсавамо.
Поздравио бих вас на овој трпези љубави. Знајте да смо ту у љубави Христовој и да ћемо се борити да тако остане и да будемо заједно у векове векова. Живели! Бог вас благословио и свако вам добро даровао.
У наставку прочитајте бесједу митрополита Фотија у цјелости:
Часни оци, драга братијо, леп је и благословен данашњи дан овде у Винској. Када смо долазили овде питао сам се да ли је име од вина или не чега другог. После нам је прота рекао да јесте од вина. Раније се вино производило и били су виногради у време римско, па до нових времена. Имали смо леп дан данас овде – литургијски, богослужбени, светотајински.
Осветили смо живопис овде у храму и проту смо произвели у протојереја. Добио је мач духовни да оно што није православно одсеца, а оно што је православно да остави и чува. То је значење духовног мача. Лепо нам је данас било на Литургији. Црква је била пуна људи. Атмосфера је била молитвена. Светитељи су новонасликани и живопис освећен да буду нама путоказ којим путем треба да идемо и како да ходимо. Да житија светих који су ту насликани проучавамо и учимо како ми да задобијемо вечни живот. Чули сте данас једну нову песму која је недавно спевана – Свету Петку Параскеву. Света Петка нам је показала како се Царство небеско тј. живот вечни задобија. Отишла је као млада девојка из Цариграда у Свету Земљу, у Јорданску пустињу, као и Света Марија Египћанка, али су потупна другачија житија. Света Параскева је била врлинска и свете душе када је дошла у Јорданску пустињу, а ова је, са друге стране, дошла као покајница. Њено житије је показало да Бог прима покајнике и дарује им Царство небеско. Из та два житија можемо доста учити у данашње време. Лепо је било данас овде, подвижнички рекао бих.
Могу да кажем у једном исповедном тону да кажемо да сам од почетка Литуригје до овога тренутка када сам пред вама на некој својој Голготи. Верујте да са Голготе се осећа Васкрсење. Ту су силе крста, али ту су и силе Васкрсења. То сам осећао и током Литургије и до овога тренутка. Човек мора прво бити распет. Господ је изгледао потпуно беспомоћан на Голготи распет. Мрак је владао над Јерусалимом. Тама је била од подне до три сата по нашем рачунању времена. У то време је било другачије рачунање времена. Три сата је била тама на Јерусалимом када је Господ био на Крсту и када је у девети час издахнуо. Дакле, то је један период крста. После тога је дошло Васкрсење. Жене мироносице долазе рано на гроб Христов и проналазе гроб празан. Прво оне долазе, потом Свети апостоли Петар и Јован. Јован је био млађи, па је брже трчао и дошао до гроба. Затим Петар улази у гроб и проналазе празан. Виде само одећу којом је Христос био покривен у гробу. То је, у ствари, крст и васкрсење. То сам данас доживљавао у току Литургије много пута.
У сваком случају, молим вас за разумевање и молим да знате да смо ту са вама. Црква је са вама и митрополит је са вама. Молим вас да знате да су наши свештеници са вама и да се боримо да крстом живимо, а васкрсење задобијамо – како и певамо у многим тропарима наше Свете Цркве. Доћи ћемо поново овде да сведочимо Христа Распетога и Васкрслога. Доћи ћемо поново да сведочимо победу Христову и победу Православља која ће, како говоре свети оци са Свете Горе, просијати као светиљка у хришћанском свету. Када се људи буду уморили од римокатолицизма који пренаглашава место папе у Цркви, када се буду уморили од протестантизма где је сваки протестант један „мали папа“, тада ће открити лепоту Православља, саборности, црквеног живота у једној изворној светој, саборној и апостолској Цркви. То је оно што можемо рећи. То је оно што су велики оци и пророци говорили, а ми верујемо да ће тако бити. Треба нам времена, сведочења и нашега подвига. Можда је за вас мало тешко да разумете. Многи људи који су видели Господа на крсту распетог, они су викали: „Ако си Син Божји, сиђи са крста па ћемо ти веровати.“ Када је Господ сишао са крста и Васкрсао ни онда му нису веровали. Молим вас за разумевање.
Молим вас да останете са својом Црквом и да будете увек заједно са нама. Онда ћемо следећи пут поред крста осећати и васкрсење и победу над смрћу, нашим највећим непријатељем људским. Нису наши непријатељи ни наши ближњи ни људи друге вере, него су наши непријатељи поднебесни духови, како каже Свети апостол Павле, духови демонски. Наши непријатељи су наше страсти и наше слабости. С њима треба да се боримо и њих да побећујемо, а са друге стране да у Христу непрестано васкрсавамо.
Поздравио бих вас на овој трпези љубави. Знајте да смо ту у љубави Христовој и да ћемо се борити да тако остане и да будемо заједно у векове векова. Живели! Бог вас благословио и свако вам добро даровао.