ДРИЊАЧА: МАЛО ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ЂАКОНА АВАКУМА
Фото: Епархија зворничко-тузланска
На празник свете браће Кирила и Методија, Његово Преосвештенство Епископ зворничко - тузлански господин Фотије служио је Свету архијерејску Литургију поводом 119 година од освећења храма Светих Кирила и Методија у Дрињачи, а који је касније потопљен приликом прављења хидроелектране 1955. године.
Преосвећеном Епископу, у новом храму посвећеном Светом ђакону Авакуму, су саслуживали протојереј Милош Зекановић, архијерејски намјесник зворнички; архимандрит Нектарије, игуман Манастира Папраћа; протојереј-ставрофор Драган Тодоровић, парох зворнички; јереј Божидар Васић, парох огарски (Епархија сремска) и протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, владичански ђакони.
Преосвећени Епископ је одржао бесједу у којој је духовно укријепио све присутне а коју преносимо у цијелости:
Часни оци, драга браћо и сестре, благослови Господ да и ове године будемо овде у Дрињачи, на празник Светих Кирила и Методија који су друга слава овог храма који слави светог ђакона Авакума и игумана Пајсија.
Када долазимо у Дрињачу увек се подсећамо како идемо у једно страдално и мученичко место, али у место у ком се осећа сила и благодат Васкрсења Христовога. Ми смо то осетили овде служећи свету Литургију, јер је Литургија сусрет са Васкрслим Христом. Света Литургија је оно што су свети Апостоли доживели на Тавору и у Јерусалиму, или оно што су Лука и Клеопа доживели када су ушли у кућу у Емаусу и када је Господ разломио хлеб,тада су га они препознали. У Литургији се Господ открива и препознаје као Христос, као Месија и као Спаситељ. Тако смо и ми у Дрињачи то доживели. Свако по својим моћима, свако по свом духовном стању. Учествујемо физички, али и постоји један дубљи и мистички начин на који учествујемо у Светој Литругији.
Ми православни Срби смо, још у првим вековима, када смо примили хришћанство управо од Кирила и Методија, прихватили да живимо Христом, а не по законима овог света. Када смо се крстили и прихватили крст Христов прихватили смо и философију крста и васкрсења. Tо је уски пут. Постоји много путева којим може да се иде, али то је једини спасоносни, то је једини пут Истине и Живота, како певамо у тропару светог oца нашег Саве.
Духовно се сви радујемо јер се отац Марко трудио и труди. Данас смо га наградили те је постао протојереј. Труд и рад се исплати, труд и рад су доказ да један свештеник воли своју цркву, парохију и Дом Божији. Људи који су истински пастири ревнују за храм Божији првенствено, али ревнују и за људе који су им поверени, за хришћане. Ревнују и за себе да би сачували благодат коју нам Господ даје у Светим Тајнама Цркве, прво у светој тајни Причешћа, да би очували Христа у себи. То је заправо циљ свих нас. Били смо на Литургији, причестили се, задобили дарове Духа Светога, али када изађемо у свет на широки пут можемо то да изгубимо зато што можда другачије живимо од благослова и ту настаје простор борбе.
Знате добро да је завршен Свети Архијерејски Сабор у Београду и знате да су на њему донесене неке одлуке које ће бити ових дана саопштене Цркви. Духовно се радујемо и веселимо да је Црква препознала подвиге и сведочења многих епископа у тешка времена прогона и ропства Турског и Аустроугарског. Бићете благовремено обавештени преко својих надлежних свештеника о чему се ту ради, али у сваком случају ћемо да се радујемо и веселимо, јер је Црква даровала своје свештенство и своју јерархију новим благословима да би се што више и даље трудили да чувамо наше свето Православље у ово распето времене, како у Србији тако и у Републици Српској, али и у другим земљама где живе наши људи, а посебно у нашој дијаспори.
Православље је начелно нападнуто - споља је угрожено, не изнутра - јер у Православљу Бог живи, Истина живи, сам Христос живи и ми то знамо по својој вери, по учењу Отаца и Светих Сабора, али има људи који то не разумеју, или можда и разумеју па због тога и устају на нас. Зашто непријатељ наш устаје на нас? Зато што смо носиоци Истине. Зато што Истину препознају у нама и то их иритира.
Ових дана су пресуђивали по свету разним пресудама, шта је злочин, а шта није. Добро би било да је неко од њих био овде у Дрињачи, па да зна шта је овде било и како су Срби страдали. Српска крв је скупљана у буре и тако слана налогодавцима злочина који су тада били у Загребу. Ово место је мученичко и страдално, место на којем 'Рахиља плаче и неће се утешити'. Али наше Православље је толико широко да праштамо, да се молимо за оне који нас распињу, као Господ што се молио, као свети архиђакон Стефан, када је био каменован и као многи други наши светитељи и мученици, ђакон Авакум и други. То је унутрашња бит Православља, ми не можемо другачији бити него као то што јесте. А то није слабост, то је крстолика и Христолика љубав и то поједини људи не могу да разумеју. У сваком случају даће Бог да се све препозна и бар ће нас Бог као своје примити у Царству Небеском, а то нам је најважније. Ово све земаљско је за малена царство, како је свети Кнез Лазар говорио.
Нека је Богом благословен данашњи дан и срећна слава. Честитам вашем оцу Марку и свима вама који сте помагали и помажете ову парохију, мученичку, страдалну. Живели Бог вас благословио и свако вам добро даровао.
По завршетку Свете Литургије, услиједила је славска Литија и парастос за свештеника Тимотија Поповића који је и саградио Храм Светих Ћирила и Методија у Дрињачи са вјерним народом 1905. године, те мученички страдао вјешањем од стране Аустроугара 1914. године, протојереја Милана Петковића који је мученички страдао у логору Дахау 1945. године, као и за све невино страдале и преминуле мјештане парохије дрињачке.
Преосвећени Епископ је освештао славске дарове и преломио славски колач са кумом овогодишње славе Радом Вуковићем из Дрињаче.
Свети архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на приједлог владике Фотије, додијелио је овогодишњем куму славе, Раду Вуковићу, Орден Светог Саве другог степена због активног учешћа у животу Цркве на простору Епархије зворничко-тузланске и Парохије у Дрињачи.
Преосвећени Епископ је због великих заслуга и материјалне помоћи при обнови храма у Дрињачи одликовао орденом Светог краља Драгутина – Преподобног Теоктиста господина Миладина Мијатовића из Дрињаче и Десанку Мићић из Ђевања. Поред наведених још неколико заслужних парохијана је добило Архијерејске похвалнице.
Домаћин, парох Марко Данојловић је такође одликован, он је добио чин протојереја као награду за досадашњи труд и рад на њиви Господњој, али и као подстријек за даље радове.
Сабрању је молитвено био присутан и господин Бојан Ивановић градоначелника града Зворника.
Уједињен и сложан, народ мученичког и страдалног Подриња се потрудио да се Храм ђакона Авакума генерално обнови, те да данас буде извршено мало освећење храма десницом Његовог Преосвештенства Епископа Фотија.
На крају је услиједила трпеза љубави за све присутне.
Преосвећеном Епископу, у новом храму посвећеном Светом ђакону Авакуму, су саслуживали протојереј Милош Зекановић, архијерејски намјесник зворнички; архимандрит Нектарије, игуман Манастира Папраћа; протојереј-ставрофор Драган Тодоровић, парох зворнички; јереј Божидар Васић, парох огарски (Епархија сремска) и протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, владичански ђакони.
Преосвећени Епископ је одржао бесједу у којој је духовно укријепио све присутне а коју преносимо у цијелости:
Часни оци, драга браћо и сестре, благослови Господ да и ове године будемо овде у Дрињачи, на празник Светих Кирила и Методија који су друга слава овог храма који слави светог ђакона Авакума и игумана Пајсија.
Када долазимо у Дрињачу увек се подсећамо како идемо у једно страдално и мученичко место, али у место у ком се осећа сила и благодат Васкрсења Христовога. Ми смо то осетили овде служећи свету Литургију, јер је Литургија сусрет са Васкрслим Христом. Света Литургија је оно што су свети Апостоли доживели на Тавору и у Јерусалиму, или оно што су Лука и Клеопа доживели када су ушли у кућу у Емаусу и када је Господ разломио хлеб,тада су га они препознали. У Литургији се Господ открива и препознаје као Христос, као Месија и као Спаситељ. Тако смо и ми у Дрињачи то доживели. Свако по својим моћима, свако по свом духовном стању. Учествујемо физички, али и постоји један дубљи и мистички начин на који учествујемо у Светој Литругији.
Ми православни Срби смо, још у првим вековима, када смо примили хришћанство управо од Кирила и Методија, прихватили да живимо Христом, а не по законима овог света. Када смо се крстили и прихватили крст Христов прихватили смо и философију крста и васкрсења. Tо је уски пут. Постоји много путева којим може да се иде, али то је једини спасоносни, то је једини пут Истине и Живота, како певамо у тропару светог oца нашег Саве.
Духовно се сви радујемо јер се отац Марко трудио и труди. Данас смо га наградили те је постао протојереј. Труд и рад се исплати, труд и рад су доказ да један свештеник воли своју цркву, парохију и Дом Божији. Људи који су истински пастири ревнују за храм Божији првенствено, али ревнују и за људе који су им поверени, за хришћане. Ревнују и за себе да би сачували благодат коју нам Господ даје у Светим Тајнама Цркве, прво у светој тајни Причешћа, да би очували Христа у себи. То је заправо циљ свих нас. Били смо на Литургији, причестили се, задобили дарове Духа Светога, али када изађемо у свет на широки пут можемо то да изгубимо зато што можда другачије живимо од благослова и ту настаје простор борбе.
Знате добро да је завршен Свети Архијерејски Сабор у Београду и знате да су на њему донесене неке одлуке које ће бити ових дана саопштене Цркви. Духовно се радујемо и веселимо да је Црква препознала подвиге и сведочења многих епископа у тешка времена прогона и ропства Турског и Аустроугарског. Бићете благовремено обавештени преко својих надлежних свештеника о чему се ту ради, али у сваком случају ћемо да се радујемо и веселимо, јер је Црква даровала своје свештенство и своју јерархију новим благословима да би се што више и даље трудили да чувамо наше свето Православље у ово распето времене, како у Србији тако и у Републици Српској, али и у другим земљама где живе наши људи, а посебно у нашој дијаспори.
Православље је начелно нападнуто - споља је угрожено, не изнутра - јер у Православљу Бог живи, Истина живи, сам Христос живи и ми то знамо по својој вери, по учењу Отаца и Светих Сабора, али има људи који то не разумеју, или можда и разумеју па због тога и устају на нас. Зашто непријатељ наш устаје на нас? Зато што смо носиоци Истине. Зато што Истину препознају у нама и то их иритира.
Ових дана су пресуђивали по свету разним пресудама, шта је злочин, а шта није. Добро би било да је неко од њих био овде у Дрињачи, па да зна шта је овде било и како су Срби страдали. Српска крв је скупљана у буре и тако слана налогодавцима злочина који су тада били у Загребу. Ово место је мученичко и страдално, место на којем 'Рахиља плаче и неће се утешити'. Али наше Православље је толико широко да праштамо, да се молимо за оне који нас распињу, као Господ што се молио, као свети архиђакон Стефан, када је био каменован и као многи други наши светитељи и мученици, ђакон Авакум и други. То је унутрашња бит Православља, ми не можемо другачији бити него као то што јесте. А то није слабост, то је крстолика и Христолика љубав и то поједини људи не могу да разумеју. У сваком случају даће Бог да се све препозна и бар ће нас Бог као своје примити у Царству Небеском, а то нам је најважније. Ово све земаљско је за малена царство, како је свети Кнез Лазар говорио.
Нека је Богом благословен данашњи дан и срећна слава. Честитам вашем оцу Марку и свима вама који сте помагали и помажете ову парохију, мученичку, страдалну. Живели Бог вас благословио и свако вам добро даровао.
По завршетку Свете Литургије, услиједила је славска Литија и парастос за свештеника Тимотија Поповића који је и саградио Храм Светих Ћирила и Методија у Дрињачи са вјерним народом 1905. године, те мученички страдао вјешањем од стране Аустроугара 1914. године, протојереја Милана Петковића који је мученички страдао у логору Дахау 1945. године, као и за све невино страдале и преминуле мјештане парохије дрињачке.
Преосвећени Епископ је освештао славске дарове и преломио славски колач са кумом овогодишње славе Радом Вуковићем из Дрињаче.
Свети архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на приједлог владике Фотије, додијелио је овогодишњем куму славе, Раду Вуковићу, Орден Светог Саве другог степена због активног учешћа у животу Цркве на простору Епархије зворничко-тузланске и Парохије у Дрињачи.
Преосвећени Епископ је због великих заслуга и материјалне помоћи при обнови храма у Дрињачи одликовао орденом Светог краља Драгутина – Преподобног Теоктиста господина Миладина Мијатовића из Дрињаче и Десанку Мићић из Ђевања. Поред наведених још неколико заслужних парохијана је добило Архијерејске похвалнице.
Домаћин, парох Марко Данојловић је такође одликован, он је добио чин протојереја као награду за досадашњи труд и рад на њиви Господњој, али и као подстријек за даље радове.
Сабрању је молитвено био присутан и господин Бојан Ивановић градоначелника града Зворника.
Уједињен и сложан, народ мученичког и страдалног Подриња се потрудио да се Храм ђакона Авакума генерално обнови, те да данас буде извршено мало освећење храма десницом Његовог Преосвештенства Епископа Фотија.
На крају је услиједила трпеза љубави за све присутне.
СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ ХРАМОВНА СЛАВА ПРЕСЛАВА ДРИЊАЧА ГРАДОНАЧЕЛНИК БОЈАН ИВАНОВИЋ ЧИН ОСВЕЋЕЊЕ
