СЛАВА МАНАСТИРА У ДРАГАЉЕВЦУ

Манастир Светог архангела Гаврила у Горњем Драгаљевцу обиљежио је крсну славу Сабор светог архангела Гаврила, а кум славе био је градоначелник Бијељине Љубиша Петровић.
 
Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије, уз саслужење протојереја-ставрофора Мирка Николића, архијерејског намјесника добојског; протојереја-ставрофора Миладина Вуковића, архијерејског намјесника теслићког; протојереја-ставрофора Миодрага Тошића, пароха брчанског; протонамјесника Срђана Васиљевића, пароха из Горњег Забрђа; протођакона Богдана Стјепановића; ђаконâ Горана Марјановића и Немање Спасојевића.



Током свете Литургије Епископ Фотије је рукоположио у чин свештеника дугогодишњег службеника Епархије зворничко-тузланске, пречасног протођакона Богдана Стјепановића.



Како је отац Богдан више од деценије био ђакон Преосвећени Епископ Фотије га је истог дана рукопроизвео и у свештени чин протојереја.



Упућујући ријечи пастирске поуке оцу Богдану Владика Фотије је између осталог рекао:

''Данас смо имали благослов Божји да је наш брат, отац Богдан - дуго година протођакон у нашој Епархији зворничко-тузланској – постао свештеник. Сада је, после ђаконског служења, примио и крст свештеничког служења. Већи крст, већа благодат, шира служба. Како се каже у молитви 'да крштењем сабира народ у Цркву Божију', проповеђу и другим светим тајнама, а посебно Светом литургијом и Светим причешћем. То је мисија свакога свештеника на парохији, то је наша свеопшта мисија. Радујем се да смо ово све данас доживели овде у Манастиру Драгаљевац где његов отац, прота Лазо службује дуго година и заједно са игуманијом Теодором и сестринством гради и изграђује ову светињу на добро и духовну корист нашега народа.''



Игуманија Манастира Теодора Васић подсјетила је присутне да је вјерни народ Горњег Драгаљевца подигао манастирски храм, посвећен Светим апостолима Петру и Павлу, прије 112 година и да је то четврти православни храм на овом локалитету.



- Народно предање каже да је првобитни храм подигнут почетком 14. вијека, што доказује и олтарски камен пронађен у црквеној порти, на коме пише да је из 1310. године. Као други најстарији храм у Драгаљевцу помиње се дрвена брвнара подигнута 1762. године, коју су Турци запалили 1813. године. Народ је поново подигао храм од дрвета 1818. године, који је потрајао до 1876. године када је запаљен. Наредни храм подигнут је 1879. године. Такође, и овај храм је био од дрвета. Приликом канонске посјете митрополит Николај Мандић 1894. године био је ожалошћен изгледом храма и обећао је том приликом да ће се заузети код тадашње Земаљаске владе како би се овај храм уредио. Влада је допустила да се 1895. године доставе дрва на којима ће се пећи цигла да би се могао озидати садашњи храм од чврстог материјала.



Парохијска драгаљевачка црква 26. јула 1985. године, одлуком епископа зворничко-тузланског Василија, проглашена је манастиром са именом Драгаљевац, који је посвећен Светом архангелу Гаврилу - истакла је игуманија Теодора.

Поздрављајући кума данашњег славља, господина Љубишу Петровића градоначелника Бијељине Епископ Фотије је истакао да се приводе крају радови у порти Храма светог Пантелејмона, те да нам ускоро предстоји слава града Бијељине.

''Верујем да ће се то довршити до славе светог Пантелејмона и да ћемо наставити да добро сарађујемо.''



Градоначелник Љубиша Петровић захвалио се окупљеном вјерном народу на вјерности Српској православној цркви, коју доказује велики број вјерника присутних на прослави, као и сестринству Манастира на части указаној позивом да кумује овогодишњој крсној слави.

- Надам се да ћемо поштовање наших обичаја и крсних слава храмова успјети да пренесемо и млађим нараштајима, а Градска управа ће увијек подржавати рад Српске православне цркве и сабирање нашег народа у молитви и слози - додао је Петровић.

Текст: јереј Дражен Ракић,
Информативна служба Епархије зворничко-тузланске

Изјава градоначелника: Град Бијељина


 

САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА МАНАСТИР ДРАГАЉЕВАЦ РУКОПОЛОЖЕЊЕ ГРАДОНАЧЕЛНИК ЉУБИША ПЕТРОВИЋ

 

offline