МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ БОГОСЛУЖИО У МАНАСТИРУ ЧАСНОГА КРСТА
РАВНО ПОЉЕ – На празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије началствовао је на Светој архијерејској литургији у манастиру Часнога Крста у Равном Пољу.
У својој надахнутој архипастирској беседи, митрополит Фотије подсетио је сабрани народ на чудо Часнога Крста и његову васкрсну силу, позивајући верне на преображај и духовну борбу:
„Часни крст има у себи силу васкрсења. Ми хришћани смо крстолика бића и када раширимо руке, наша фигура представља крст. То значи да увек морамо бити спремни да распињемо себе и оно у нама што није боголико, борећи се против старог човека у себи да би Христос победио и у нама заживео.”
У својој надахнутој архипастирској беседи, митрополит Фотије подсетио је сабрани народ на чудо Часнога Крста и његову васкрсну силу, позивајући верне на преображај и духовну борбу:
„Часни крст има у себи силу васкрсења. Ми хришћани смо крстолика бића и када раширимо руке, наша фигура представља крст. То значи да увек морамо бити спремни да распињемо себе и оно у нама што није боголико, борећи се против старог човека у себи да би Христос победио и у нама заживео.”
Фото: Епархија зворничко-тузланска
У Христовој оданости и братској љубави, Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор Александар Тешић, архијерејски намјесник угљевичко-јањски; протојереј Сретен Мићић, парох сувопољски; те протођакон Лазар Илић, владичански ђакон.
Домаћин сабрања, високопреподобни архимандрит Николај (Јовић), игуман манастира Часног Крста, заједно са мноштвом верника пристиглих из више српских крајева, срдачно је дочекао свог Архипастира. Игуман Николај је заблагодарио Митрополиту на очинској посети и замолио га да у својим молитвама помене све верне окупљене око ове свете обитељи.
Манастирској слави присуствовао је и градоначелник Бијељине Љубиша Петровић коме је уручена захвалница за несебично залагање и труд на изградњи Светосавског дома при манастиру.
Након Свете литургије уприличен је свечани литијски опход око светог храма, а потом је извршено освећење славских дарова и ломљење славског колача са овогодишњом кумом Десом Ђурић из Доње Трнове.
Посебну радост и леп уметнички допринос празновању дала су деца из КУД-а „Равно Поље“, која су богатим културно-уметничким програмом разгалила срца свих присутних.
Као продужење евхаристијског и молитвеног сабрања, за све вернике припремљена је заједничка трпеза љубави.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, господине градоначелниче, драга браћо и сестре!
Ево, окупили смо се данас у нашем манастиру Часнога Крста да се Богу помолимо и да се поклонимо животворном Часном Крсту. Часни Крст, браћо и сестре, има у себи силу васкрсења. О томе нам сведочи и житије о Крстовдану, које говори о томе како је Часни Крст пронађен почетком IV века од стране царице Јелене, благочестиве и побожне хришћанке.
У то време, пролазила је поворка са мртвацем поред места где су пронађена три крста — два од разбојника и један Господњи. Полагали су крстове на покојника, али све док мртвац није васкрсао, нису знали који је од њих Господњи. Када су положили трећи крст, онај Господњи, умрли је васкрсао из мртвих. То је доказ да Крст Господњи има у себи силу васкрсења, која се пренела од самог Господа и Његовог Пресветог тела, које је на Крсту висило од часа шестога до часа деветога — односно од 12 часова до три сата после подне по нашем рачунању времена.
Успут сам се распитивао о историји овог места и чуо да је градња ове светиње започета деведесетих година прошлог века. Један човек је био ктитор манастира и даровао је околно земљиште. Међутим, народ прича да су се на овом месту чула звона чак и пре него што је било шта изграђено. Тако се међу народом пронео глас да је ово свето место, те је могуће да се овде раније налазила црква, манастир или нека друга светиња. У сваком случају, када се чују звона, то је знак да је место било одређено за молитву.
Хвала Богу да су људи касније успели да подигну овај манастир са Храмом Часнога Крста, а сада се граде и нови конаци. Верујем да ће ово с временом постати велика света обитељ која се полако разраста. Зато ћемо морати постепено да докупљујемо околно земљиште и све што буде потребно за живот овог манастира. Дај Боже да тако буде!
А што се тиче данашњег празника, Света царица Јелена је пронашла Часни Крст Господњи на Голготи, а затим је Крст окован у сребро и тако чуван. Почетком VII века, када су Персијанци са царем Хозројем поробили Јерусалим, запленили су Часни Крст и однели га у Персију, где је остао 14 година. Док је Крст био тамо, чинио је многа чудеса, па су Персијанци говорили да је хришћански Бог дошао у Персију. Након тога, византијски цар Ираклије ступио је у рат са Персијанцима, победио њихову војску и вратио заплењене светиње у Јерусалим, међу којима и Часни Крст Господњи. То се догодило 628. године по Христу, када је унео Часни Крст у Храм Васкрсења и Гроба Господњег у Јерусалиму. Тада се мноштво народа поклонило Часном Крсту, а он је дуго година чуван управо на том месту. Ето, то је историја овог светог догађаја, браћо и сестре.
Ми хришћани смо христолика и крстолика бића. Када раширимо руке, наша фигура представља крст. То значи да увек морамо бити спремни да распињемо оно што у нама није боголико и што није по Богу. Свети оци нас уче да се боримо против старог човека у себи, и тада ћемо корак по корак излазити као победници. Христос ће у нама побеђивати старог Адама и, ако Бог да, постаћемо свети људи.
Ових дана сам написао песму о Светом старцу Порфирију, који је као дечак од 12 година отишао на Свету Гору и постао светитељ. Као дете се потпуно предао Богу, живео је онако како су му оци Свете Горе заповедали и достигао духовно савршенство. Чинио је многа чудеса и исцељења. Све је то могуће када човек иде путем Христовим, када се причешћује Телом и Крвљу Христовом, када прашта другима и живи истинским и дубоким хришћанским животом. Тада он постаје сасуд благодати Божије из кога дејствује Божија сила кроз чудеса и знамења.
Нека сте Богом благословени! Желим свако добро овом манастиру, да напредује, да се овде подигну нови конаци и сви потребни објекти, а нашем оцу Николају да буде жив и здрав и да се бори као и до сада.
Живели, Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
Домаћин сабрања, високопреподобни архимандрит Николај (Јовић), игуман манастира Часног Крста, заједно са мноштвом верника пристиглих из више српских крајева, срдачно је дочекао свог Архипастира. Игуман Николај је заблагодарио Митрополиту на очинској посети и замолио га да у својим молитвама помене све верне окупљене око ове свете обитељи.
Манастирској слави присуствовао је и градоначелник Бијељине Љубиша Петровић коме је уручена захвалница за несебично залагање и труд на изградњи Светосавског дома при манастиру.
Након Свете литургије уприличен је свечани литијски опход око светог храма, а потом је извршено освећење славских дарова и ломљење славског колача са овогодишњом кумом Десом Ђурић из Доње Трнове.
Посебну радост и леп уметнички допринос празновању дала су деца из КУД-а „Равно Поље“, која су богатим културно-уметничким програмом разгалила срца свих присутних.
Као продужење евхаристијског и молитвеног сабрања, за све вернике припремљена је заједничка трпеза љубави.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, господине градоначелниче, драга браћо и сестре!
Ево, окупили смо се данас у нашем манастиру Часнога Крста да се Богу помолимо и да се поклонимо животворном Часном Крсту. Часни Крст, браћо и сестре, има у себи силу васкрсења. О томе нам сведочи и житије о Крстовдану, које говори о томе како је Часни Крст пронађен почетком IV века од стране царице Јелене, благочестиве и побожне хришћанке.
У то време, пролазила је поворка са мртвацем поред места где су пронађена три крста — два од разбојника и један Господњи. Полагали су крстове на покојника, али све док мртвац није васкрсао, нису знали који је од њих Господњи. Када су положили трећи крст, онај Господњи, умрли је васкрсао из мртвих. То је доказ да Крст Господњи има у себи силу васкрсења, која се пренела од самог Господа и Његовог Пресветог тела, које је на Крсту висило од часа шестога до часа деветога — односно од 12 часова до три сата после подне по нашем рачунању времена.
Успут сам се распитивао о историји овог места и чуо да је градња ове светиње започета деведесетих година прошлог века. Један човек је био ктитор манастира и даровао је околно земљиште. Међутим, народ прича да су се на овом месту чула звона чак и пре него што је било шта изграђено. Тако се међу народом пронео глас да је ово свето место, те је могуће да се овде раније налазила црква, манастир или нека друга светиња. У сваком случају, када се чују звона, то је знак да је место било одређено за молитву.
Хвала Богу да су људи касније успели да подигну овај манастир са Храмом Часнога Крста, а сада се граде и нови конаци. Верујем да ће ово с временом постати велика света обитељ која се полако разраста. Зато ћемо морати постепено да докупљујемо околно земљиште и све што буде потребно за живот овог манастира. Дај Боже да тако буде!
А што се тиче данашњег празника, Света царица Јелена је пронашла Часни Крст Господњи на Голготи, а затим је Крст окован у сребро и тако чуван. Почетком VII века, када су Персијанци са царем Хозројем поробили Јерусалим, запленили су Часни Крст и однели га у Персију, где је остао 14 година. Док је Крст био тамо, чинио је многа чудеса, па су Персијанци говорили да је хришћански Бог дошао у Персију. Након тога, византијски цар Ираклије ступио је у рат са Персијанцима, победио њихову војску и вратио заплењене светиње у Јерусалим, међу којима и Часни Крст Господњи. То се догодило 628. године по Христу, када је унео Часни Крст у Храм Васкрсења и Гроба Господњег у Јерусалиму. Тада се мноштво народа поклонило Часном Крсту, а он је дуго година чуван управо на том месту. Ето, то је историја овог светог догађаја, браћо и сестре.
Ми хришћани смо христолика и крстолика бића. Када раширимо руке, наша фигура представља крст. То значи да увек морамо бити спремни да распињемо оно што у нама није боголико и што није по Богу. Свети оци нас уче да се боримо против старог човека у себи, и тада ћемо корак по корак излазити као победници. Христос ће у нама побеђивати старог Адама и, ако Бог да, постаћемо свети људи.
Ових дана сам написао песму о Светом старцу Порфирију, који је као дечак од 12 година отишао на Свету Гору и постао светитељ. Као дете се потпуно предао Богу, живео је онако како су му оци Свете Горе заповедали и достигао духовно савршенство. Чинио је многа чудеса и исцељења. Све је то могуће када човек иде путем Христовим, када се причешћује Телом и Крвљу Христовом, када прашта другима и живи истинским и дубоким хришћанским животом. Тада он постаје сасуд благодати Божије из кога дејствује Божија сила кроз чудеса и знамења.
Нека сте Богом благословени! Желим свако добро овом манастиру, да напредује, да се овде подигну нови конаци и сви потребни објекти, а нашем оцу Николају да буде жив и здрав и да се бори као и до сада.
Живели, Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИР ЧАСНОГ КРСТА АРХИМАНДРИТ НИКОЛАЈ ГРАДОНАЧЕЛНИК ЉУБИША ПЕТРОВИЋ
