СЛАВА САБОРНОГ ХРАМА У ЗВОРНИКУ: Митрополит Фотије служио Свету архијерејску литургију и рукоположио новог ђакона
ЗВОРНИК — На празник Рођења Пресвете Владичице наше Богородице и увек Дјеве Марије — Малу Госпојину, Саборни храм у Зворнику свечано и молитвено је прославио своју крсну славу. Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије.
Призивајући верни народ на дубље разумевање јеванђељске поруке и подсећајући на причу о Марти и Марији, митрополит Фотије је у својој надахнутој архипастирској беседи истакао:
„Ми можемо да се поистоветимо или са Мартом — кроз делатни хришћански подвиг и труд — или са Маријом, кроз мистички подвиг који она представља. Она је све оставила, села код ногу Христових и слушала Његову реч. То су те две врсте подвига. Пут Марте или пут Марије: Који од ова два одабрати? Тај мартински и маријански подвиг постоји како у манастиру, тако и у нашем дому, кући и Цркви уопште. Морамо се трудити да увек будемо код ногу Исусових и да слушамо шта нам Господ говори, јер нам је сваку своју реч упутио ради нашег спасења — да се не бисмо удаљили и заборавили на тај велики дар.”
Призивајући верни народ на дубље разумевање јеванђељске поруке и подсећајући на причу о Марти и Марији, митрополит Фотије је у својој надахнутој архипастирској беседи истакао:
„Ми можемо да се поистоветимо или са Мартом — кроз делатни хришћански подвиг и труд — или са Маријом, кроз мистички подвиг који она представља. Она је све оставила, села код ногу Христових и слушала Његову реч. То су те две врсте подвига. Пут Марте или пут Марије: Који од ова два одабрати? Тај мартински и маријански подвиг постоји како у манастиру, тако и у нашем дому, кући и Цркви уопште. Морамо се трудити да увек будемо код ногу Исусових и да слушамо шта нам Господ говори, јер нам је сваку своју реч упутио ради нашег спасења — да се не бисмо удаљили и заборавили на тај велики дар.”
Фото Епархија зворничко-тузланска
Високопреосвећеног Митрополита испред Саборног храма свечано је дочекао старешина храма и архијерејски намесник зворнички, протојереј-ставрофор Милош Зекановић, заједно са свештенством, ђаконством и многобројним верним народом Зворника и околине.
Посебну духовну радост данашњем сабрању донео је чин рукоположења — током Свете литургије митрополит Фотије је рукоположио Николу Ћирковића из Брчког у свештени чин ђакона. Сабрани народ је једнодушно узвикнуо: Аксиос — Достојан!
Лепоти и свечаности евхаристијског богослужења молитвено су допринели чланови хора „Изворник” под уметничким руководством проф. Љубише Поповића. Посебан уметнички и духовни печат дао је Мали хор Музичке школе „Војин Комадина” из Зворника, предвођен диригентом проф. Дијаном Зекановић, који је извео духовне песме чији је аутор управо митрополит Фотије.
Светом литургијском сабрању присуствовао је и градоначелник Зворника г. Бојан Ивановић, који је свим суграђанима и свештенству честитао храмовну славу.
Након Свете архијерејске литургије уследио је литијски опход око светог храма, после чега је митрополит Фотије освештао славске дарове и преломио славски колач са овогодишњим кумом славе Гораном Стевановићем и његовом породицом. За наредну годину кумства су се прихватили Драган Миловановић, Милан Станојевић и Живојин Зарић.
Након богослужења, празновање је настављено за трпезом љубави у духу братске слоге, радости и духовног заједништва.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, уважена господо, драга браћо и сестре, нека је срећан и благословен данашњи дан — празник Рођења Пресвете Богородице! Ово је слава овога светог храма, али и свих нас који смо данас овде, као и читавог овог града Зворника. Од старине је био обичај да саборни храмови уједно буду и славе градова.
Када празнујемо празнике посвећене Пресветој Богородици, по правилу се увек чита Јеванђеље о доласку Господа Христа у дом Марте и Марије. Чули сте и данас како Господ долази и седа у тај дом — Он је био пријатељ тог дома. Долазио је у разним приликама, али и неприликама; поготово када је дошао у време када се упокојио четвородневни Лазар, кога је васкрсао из мртвих. То добро знате, јер Лазареву суботу увек празнујемо недељу дана пред Васкрс.
Овога пута Господ је дошао, а Марта се — онако људски и земаљски, из љубави према Њему — потрудила да га послужи. Растрчала се по кући како би га што боље угостила. Међутим, Господ користи сваку прилику да нас поучи. Преко Марте Он поучава све нас када каже: „Марта, Марта, трудиш се и бринеш за много, а само је једно потребно.” А Марија, њена сестра, седела је код ногу Господњих и слушала Његову беседу. Господ тада додаје: „Марија је бољи део изабрала, који се неће узети од ње.” Оци, када тумаче ову јеванђељску причу, кажу да је Господ Христос то учинио да би поучио све нас.
Ми можемо да се поистоветимо или са Мартом — кроз делатни хришћански подвиг и труд — или са Маријом, кроз мистички подвиг који она представља. Она је све оставила, села код ногу Христових и слушала Његову реч.
То су, дакле, две врсте подвига:
Тај мартински и маријански подвиг постоји како у манастиру, тако и у нашем дому, кући и Цркви уопште.
То је за нас изузетно значајно. Да нас та земаљска обузетост — када се трудимо да саградимо кућу деци и стекнемо много тога што нам у животу треба или не треба — не би навела да лако заборавимо Господа који ту седи и чека да чујемо Његову реч. Зато је Марти и упућена она опомена: „Марта, Марта, трудиш се и бринеш за много.” Та претерана брига и труд за много ствари могу да расеју човека, да га вежу за овај свет и учине да заборави оно најважније. Многи људи данас чине управо то — скупљају богатство и пролазне вредности овога света, а не мисле о вечности, док је Марија изабрала онај бољи део.
Тако је и Пресвета Богородица са три године отишла у Јерусалимски храм на празник Ваведења и тамо провела време до своје петнаесте године у посту и молитви, а Анђели Божији су јој служили. У петнаестој години, према тадашњем обичају да јеврејске девојчице излазе из храма и враћају се кућама, Пресвета Богородица је отишла у дом свог рођака, праведног Јосифа. Тамо је боравила све док јој се није јавио Свети архангел Гаврило са вешћу да ће зачети Сина Божијег, Исуса Христа. То је празник Благовести, када празнујемо радосну вест о рођењу Спаситеља света, као и све остале догађаје описане у Светом јеванђељу.
Браћо и сестре, ми се непрестано налазимо на та два пута. Морамо се трудити да увек будемо код ногу Исусових и да слушамо шта нам Господ говори, јер нам је сваку своју реч упутио ради нашег спасења — да се не бисмо удаљили и заборавили на тај велики дар.
Желим да захвалим свима који су помогли и помажу ову нашу светињу овде у Зворнику. Храм је дивно осликан, остало је још само да се заврши хорска галерија. У овоме светом храму све некако води и узноси ка небесима! Свештенство и братија такође живе у хармонији и љубави, што је изузетно важно, јер се то осети у сваком храму. Уколико међу братијом нема слоге, то није благословено; зато треба да живимо заједно, у љубави Христовој.
Данас су са нама и оци гости из других епархија. Треба да им покажемо оно што делатно живимо — а то је љубав Божија и међусобна љубав.
Такође, имали смо и рукоположење у чин ђакона нашег брата Николе. Он је млад човек који ступа на пут служења Богу и ближњима, због чега се данас посебно радујемо. Тај чин је употпунио овај светодуховски догађај у Зворнику.
Нека сте Богом благословени! Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
Посебну духовну радост данашњем сабрању донео је чин рукоположења — током Свете литургије митрополит Фотије је рукоположио Николу Ћирковића из Брчког у свештени чин ђакона. Сабрани народ је једнодушно узвикнуо: Аксиос — Достојан!
Лепоти и свечаности евхаристијског богослужења молитвено су допринели чланови хора „Изворник” под уметничким руководством проф. Љубише Поповића. Посебан уметнички и духовни печат дао је Мали хор Музичке школе „Војин Комадина” из Зворника, предвођен диригентом проф. Дијаном Зекановић, који је извео духовне песме чији је аутор управо митрополит Фотије.
Светом литургијском сабрању присуствовао је и градоначелник Зворника г. Бојан Ивановић, који је свим суграђанима и свештенству честитао храмовну славу.
Након Свете архијерејске литургије уследио је литијски опход око светог храма, после чега је митрополит Фотије освештао славске дарове и преломио славски колач са овогодишњим кумом славе Гораном Стевановићем и његовом породицом. За наредну годину кумства су се прихватили Драган Миловановић, Милан Станојевић и Живојин Зарић.
Након богослужења, празновање је настављено за трпезом љубави у духу братске слоге, радости и духовног заједништва.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, уважена господо, драга браћо и сестре, нека је срећан и благословен данашњи дан — празник Рођења Пресвете Богородице! Ово је слава овога светог храма, али и свих нас који смо данас овде, као и читавог овог града Зворника. Од старине је био обичај да саборни храмови уједно буду и славе градова.
Када празнујемо празнике посвећене Пресветој Богородици, по правилу се увек чита Јеванђеље о доласку Господа Христа у дом Марте и Марије. Чули сте и данас како Господ долази и седа у тај дом — Он је био пријатељ тог дома. Долазио је у разним приликама, али и неприликама; поготово када је дошао у време када се упокојио четвородневни Лазар, кога је васкрсао из мртвих. То добро знате, јер Лазареву суботу увек празнујемо недељу дана пред Васкрс.
Овога пута Господ је дошао, а Марта се — онако људски и земаљски, из љубави према Њему — потрудила да га послужи. Растрчала се по кући како би га што боље угостила. Међутим, Господ користи сваку прилику да нас поучи. Преко Марте Он поучава све нас када каже: „Марта, Марта, трудиш се и бринеш за много, а само је једно потребно.” А Марија, њена сестра, седела је код ногу Господњих и слушала Његову беседу. Господ тада додаје: „Марија је бољи део изабрала, који се неће узети од ње.” Оци, када тумаче ову јеванђељску причу, кажу да је Господ Христос то учинио да би поучио све нас.
Ми можемо да се поистоветимо или са Мартом — кроз делатни хришћански подвиг и труд — или са Маријом, кроз мистички подвиг који она представља. Она је све оставила, села код ногу Христових и слушала Његову реч.
То су, дакле, две врсте подвига:
- Делатни хришћански подвиг — било у свету или у манастиру кроз послушања и свакодневне радове;
- Маријански подвиг — карактеристичан за подвижнике и пустињаке који одлазе у пустињу и посвећују се искључиво слушању речи Божије, молитви, тиховању, посту и сагледавању (созерцању) небеских тајни.
Тај мартински и маријански подвиг постоји како у манастиру, тако и у нашем дому, кући и Цркви уопште.
То је за нас изузетно значајно. Да нас та земаљска обузетост — када се трудимо да саградимо кућу деци и стекнемо много тога што нам у животу треба или не треба — не би навела да лако заборавимо Господа који ту седи и чека да чујемо Његову реч. Зато је Марти и упућена она опомена: „Марта, Марта, трудиш се и бринеш за много.” Та претерана брига и труд за много ствари могу да расеју човека, да га вежу за овај свет и учине да заборави оно најважније. Многи људи данас чине управо то — скупљају богатство и пролазне вредности овога света, а не мисле о вечности, док је Марија изабрала онај бољи део.
Тако је и Пресвета Богородица са три године отишла у Јерусалимски храм на празник Ваведења и тамо провела време до своје петнаесте године у посту и молитви, а Анђели Божији су јој служили. У петнаестој години, према тадашњем обичају да јеврејске девојчице излазе из храма и враћају се кућама, Пресвета Богородица је отишла у дом свог рођака, праведног Јосифа. Тамо је боравила све док јој се није јавио Свети архангел Гаврило са вешћу да ће зачети Сина Божијег, Исуса Христа. То је празник Благовести, када празнујемо радосну вест о рођењу Спаситеља света, као и све остале догађаје описане у Светом јеванђељу.
Браћо и сестре, ми се непрестано налазимо на та два пута. Морамо се трудити да увек будемо код ногу Исусових и да слушамо шта нам Господ говори, јер нам је сваку своју реч упутио ради нашег спасења — да се не бисмо удаљили и заборавили на тај велики дар.
Желим да захвалим свима који су помогли и помажу ову нашу светињу овде у Зворнику. Храм је дивно осликан, остало је још само да се заврши хорска галерија. У овоме светом храму све некако води и узноси ка небесима! Свештенство и братија такође живе у хармонији и љубави, што је изузетно важно, јер се то осети у сваком храму. Уколико међу братијом нема слоге, то није благословено; зато треба да живимо заједно, у љубави Христовој.
Данас су са нама и оци гости из других епархија. Треба да им покажемо оно што делатно живимо — а то је љубав Божија и међусобна љубав.
Такође, имали смо и рукоположење у чин ђакона нашег брата Николе. Он је млад човек који ступа на пут служења Богу и ближњима, због чега се данас посебно радујемо. Тај чин је употпунио овај светодуховски догађај у Зворнику.
Нека сте Богом благословени! Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ МАЛА ГОСПОЈИНА ХРАМОВНА СЛАВА ЗВОРНИК ГРАДОНАЧЕЛНИК БОЈАН ИВАНОВИЋ РУКОПОЛОЖЕЊЕ
