ТЕСЛИЋ: СУСРЕТ СА НОВИМ ЖИВОТОМ
„Христос васкрсе, радости моја!“
Свети Серафим Саровски
Свети Серафим Саровски
Догађај Васкрсења Христовог прослављен је у теслићким храмовима Пресвете Тројице и светог пророка Илије.
Путујући кроз „радосну тугу“ Великога Поста и пјевајући пјесме Господу Богу, вјерници су се заједно са својим свештеницима припремали за сусрет са Оним кроз кога долази Нови Живот.
Победа прогута смрт (1 Кор 15, 54) – са овим ријечима наша света Црква објављује највећу побједу у историји рода људскога; ове ријечи откривају смисао живота и постојања, природе и рода људскога; оне нам приповједају да смрт не може да држи Јединороднога Сина, који је у наручју Оца (Јн. 1, 18).
Наша света Црква у овом тешком времену, Васкрсење Христово даје као утјеху и наду за разрјешење од сваке невоље, болести, туге и највећег непријатеља - смрти.
Можда би ријечи наше пјесникиње Исидоре Секулић набјоље описале тишину страдања у којој се налазимо:
У цркви тамно и тихо. Само црни емаљ Божје гробнице помало сјаје. Људи се, као сени, на прстима примичу Гробу, стиснутих уста се клањају, и иду. Не шапћу молитве, не жале се, не куну, не траже ништа…
Гледајући на Христов гроб као Извор Новога Живота, док сви ходимо кроз овоземаљску долину сјенке смрти ( Пс. 23:4 ), сву наду своју полажемо на Васкрслога Христа.
Свето Писмо нам даје поруку која је вјечна, за све нас који у овоземаљском животу пролазимо кроз буре искушења: Не бој се, само вјеруј!
Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!
Вјероучитељ Александар Митровић
Путујући кроз „радосну тугу“ Великога Поста и пјевајући пјесме Господу Богу, вјерници су се заједно са својим свештеницима припремали за сусрет са Оним кроз кога долази Нови Живот.
Победа прогута смрт (1 Кор 15, 54) – са овим ријечима наша света Црква објављује највећу побједу у историји рода људскога; ове ријечи откривају смисао живота и постојања, природе и рода људскога; оне нам приповједају да смрт не може да држи Јединороднога Сина, који је у наручју Оца (Јн. 1, 18).
Наша света Црква у овом тешком времену, Васкрсење Христово даје као утјеху и наду за разрјешење од сваке невоље, болести, туге и највећег непријатеља - смрти.
Можда би ријечи наше пјесникиње Исидоре Секулић набјоље описале тишину страдања у којој се налазимо:
У цркви тамно и тихо. Само црни емаљ Божје гробнице помало сјаје. Људи се, као сени, на прстима примичу Гробу, стиснутих уста се клањају, и иду. Не шапћу молитве, не жале се, не куну, не траже ништа…
Гледајући на Христов гроб као Извор Новога Живота, док сви ходимо кроз овоземаљску долину сјенке смрти ( Пс. 23:4 ), сву наду своју полажемо на Васкрслога Христа.
Свето Писмо нам даје поруку која је вјечна, за све нас који у овоземаљском животу пролазимо кроз буре искушења: Не бој се, само вјеруј!
Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!
Вјероучитељ Александар Митровић
