Митрополит Фотије у Угљевику: СВЕТА ПЕТКА ЈЕ МОЛИТВЕНИЦА И ЗАШТИТНИЦА НАРОДА
Угљевик, 27. октобар 2025. – Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је, заједно са Његовим Преосвештенством епископом Џинџе и Источне Уганде (Александријска патријаршија) г. Силвестром, Свету архијерејску литургију у храму Преподобне мати Параскеве у Угљевику, поводом храмовне славе и славе града и општине.
У надахнутој беседи митрополит Фотије поручио је да је „Света Петка велика молитвеница и заштитница нашег народа и свих хришћана“, истичући да „Црква позива на заједништво и љубав, а не на поделе и искључивост“. Митрополит је нагласио и да „Угљевик заслужује да постане град – јер духовно и народно живи пуним животом“, додајући да овај крај, са младима који остају у свом завичају и привржени су својој Цркви, представља пример благослова и духовне снаге Републике Српске.
У надахнутој беседи митрополит Фотије поручио је да је „Света Петка велика молитвеница и заштитница нашег народа и свих хришћана“, истичући да „Црква позива на заједништво и љубав, а не на поделе и искључивост“. Митрополит је нагласио и да „Угљевик заслужује да постане град – јер духовно и народно живи пуним животом“, додајући да овај крај, са младима који остају у свом завичају и привржени су својој Цркви, представља пример благослова и духовне снаге Републике Српске.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Ваше Преосвештенство, часни оци, уважена братијо, господине начелниче — ако Бог да, ускоро и градоначелниче — уважена господо сарадници нашег начелника, војници Трећег пука и сви остали које познајем, а не знам сада које су све службе у овом граду, иако су значајне.
Желимо да се овај град, у којем смо поставили намесништво, развија и да добије и званични статус града. Угљевик то заслужује. Видите данас пуну цркву и пун град људи када је храмовна слава. Пре неколико година није било тако, а сада је потпуно другачије — нови људи, нове снаге, нови концепти, благослови Божји, молитве наше браће из Уганде, православних из Африке — све то помаже. Видите да је боље него раније.
Све вас поздрављам данас када имамо троструки празник, и нећемо брзо отићи.
Прво, имамо славу храма, посвећеног Светој Петки, великој подвижници и светитељки читаве Православне Цркве. Она је живела у X веку и као млада девојка отишла у Свету земљу да се поклони светим местима. Потом је отишла у јорданску пустињу, где је живела до краја живота у великим подвизима, као и сви истински пустињаци. Била је жена којој је Бог дао снагу и моћ, као што укрепљује свакога ко му се моли. Пред крај живота вратила се у своје родно место, у Епиват, близу Цариграда, где је проживела последње године чинећи многа чудеса. Тамо се упокојила и тамо су јој откривене свете мошти. Под притиском Турака, мошти су више пута преношене — из околине Цариграда у Бугарску, затим у Србију, па у Румунију, где се и данас налазе у граду Јаши. Тамо се на њен празник сабира на хиљаде људи који се моле светитељки да помогне свима нама и да очува све православне хришћане, све хришћане уопште, све добре и честите људе. Нека нас наша преподобна мати Параскева чува непрестано. Она се много пута јављала — војницима на фронту, људима у невољама и опасностима — као што се јавља и Свети Николај. Када смо писали житије Светог Амвросија Оптинског, записано је да је он хиротонисан у манастиру Свете Петке у Шабачкој епархији. На његовој хиротонији једна монахиња је стајала у олтару, у трону, ћутећи. Нико је није ништа питао, али су сви знали да је то Света Петка. У једном грчком манастиру Свете Петке, у околини Атине, где сам често био, налази се њена чудотворна икона која често плаче. Иако има оков, види се суза која тече низ лице. То су увек знаци, опомене и благослови — позиви на покајање, врлински и честит живот.
Други данашњи празник јесте 25 година од освећења овог светог храма.
Дан освећења је слика крштења — и цркве, и човека, свакога од нас. Он се везује за велики празник Освећења обновљеног јерусалимског храма. Од тог празника потекла је пракса да се обележава и дан освећења сваког нашег храма. То је велики благослов, педесетница једног храма — јер Дух Свети силази на то место и обитава у њему. Зато су наше светиње посебне — јер је Бог присутан на посебан начин у свакој освећеној цркви у којој се служе молитве и Света Литургија.
Трећи празник је слава града Угљевика, општине и људи који овде живе и раде за добро свога града — да он живи и напредује, да људи у њега долазе, а не одлазе; да се граде путеви, институције, да се економија обнови и да Термоелектрана поново ради пуним капацитетом.
То је био индустријски гигант у време Југославије, и не би било добро да сада буде нешто мање од тога. Људи који су стручни треба да се потруде да се реше постојећи дугови и нађе најбоље решење. Увек постоји решење — ако се жели наћи.Велики и мудри људи умеју да га пронађу.
Наша држава је, као и Србија, после Другог светског рата постала потпуно партијска држава. Велика је доминација странака. Неке имају добре програме, али их је превише. Партијска подела често значи да се искључује неко ко није члан те партије — па макар био и Никола Тесла у својој области. Тако се лишавамо многих великих људи који би нам могли помоћи да се обновимо економски, културно па и духовно. Тесла је, у време Краљевине Србије, желео да изведе свој најпознатији експеримент — пренос енергије на даљину бежичним путем. То је и данас велики изазов. Али неки су рекли: „Он је обичан човек из Лике, нема школе.“ И нису га прихватили. Он је зато отишао у Америку и тамо створио чудо — практично је развио трофазну струју и учинио је доминантном. Видите, лишили смо се великог благослова.
Надам се да више нећемо тако поступати.
Црква непрестано позива на заједништво и љубав, што је много више од партијског духа. Партијско је ограничено и подељено, а Црква гледа целину — гледа на све људе и свакога позива да приступи Господу и постане члан Царства небеског. То вам желимо од срца. Надам се да нико неће погрешно разумети ове речи, јер су изречене из добре намере — да не робујемо земаљском.
Јутрос сам показао некима како млади у свету већ данас добровољно уграђују чипове у своје руке, мислећи да ће им то олакшати живот. Али то је нови вид ропства. Раније су робови носили челичну куглу око ноге, а данас неки добровољно пристају да им чип буде у телу. То је исто — само у другом облику. Они не разумеју шта то значи, а ми, као Црква Христова, сведочимо истину.
Молимо се да се чује оно што говоримо, јер говоримо из најбољих намера, ради добра нашег народа и наше Цркве. Мало је људи који воде нашу државу, и за њих се посебно молимо.
Сада бих замолио нашег брата у Христу, владику Силвестра из Уганде, да нас поздрави са неколико речи и да нам каже како живе православни хришћани у Уганди.
После Свете литургије улицама Угљевика прошла је свечана литија са иконама и барјацима, након које је обављено освећење славског жита и ломљење славског колача са кумом Његославом Загорацем, власником пекара "Бодакско" у Бијељини. Овогодишњи празник је имао и јубиларни значај – 25 година од освећења храма Преподобне мати Параскеве.
Митрополит Фотије уручио је архијерејску похвалницу начелнику општине Угљевик г. Драгану Гајићу за љубав и несебичну помоћ Српској православној црквеној општини Угљевик. Начелник Гајић је честитао суграђанима славу и поручио да је „вера оно што нас је одржало кроз векове, а што треба и данас да нас сабира и чини јединственим народом“, захваливши митрополиту Фотију на подршци и духовном вођству.
Након беседе митрополита, верницима се обратио и епископ Силвестер, који је пренео поздраве Његове Блажености патријарха александријског г. Теодора II, изразивши захвалност митрополиту Фотију и Епархији зворничко-тузланској на братској љубави и помоћи за хуманитарне пројекте у његовој епархији у Уганди.
Високопреосвећеног митрополита Фотија у порти храма дочекао је протојереј Миладин Кршић, заједно са архијерејским намесником угљевичко-јањским протојерејем-ставрофором Александром Тешићем, свештеницима, ђаконима и верним народом.
Славље је настављено у братској и свечаној атмосфери уз трпезу љубави и богат културно-уметнички програм у част заштитнице храма, општине и града Угљевика – Свете Петке Параскеве.
Ваше Преосвештенство, часни оци, уважена братијо, господине начелниче — ако Бог да, ускоро и градоначелниче — уважена господо сарадници нашег начелника, војници Трећег пука и сви остали које познајем, а не знам сада које су све службе у овом граду, иако су значајне.
Желимо да се овај град, у којем смо поставили намесништво, развија и да добије и званични статус града. Угљевик то заслужује. Видите данас пуну цркву и пун град људи када је храмовна слава. Пре неколико година није било тако, а сада је потпуно другачије — нови људи, нове снаге, нови концепти, благослови Божји, молитве наше браће из Уганде, православних из Африке — све то помаже. Видите да је боље него раније.
Све вас поздрављам данас када имамо троструки празник, и нећемо брзо отићи.
Прво, имамо славу храма, посвећеног Светој Петки, великој подвижници и светитељки читаве Православне Цркве. Она је живела у X веку и као млада девојка отишла у Свету земљу да се поклони светим местима. Потом је отишла у јорданску пустињу, где је живела до краја живота у великим подвизима, као и сви истински пустињаци. Била је жена којој је Бог дао снагу и моћ, као што укрепљује свакога ко му се моли. Пред крај живота вратила се у своје родно место, у Епиват, близу Цариграда, где је проживела последње године чинећи многа чудеса. Тамо се упокојила и тамо су јој откривене свете мошти. Под притиском Турака, мошти су више пута преношене — из околине Цариграда у Бугарску, затим у Србију, па у Румунију, где се и данас налазе у граду Јаши. Тамо се на њен празник сабира на хиљаде људи који се моле светитељки да помогне свима нама и да очува све православне хришћане, све хришћане уопште, све добре и честите људе. Нека нас наша преподобна мати Параскева чува непрестано. Она се много пута јављала — војницима на фронту, људима у невољама и опасностима — као што се јавља и Свети Николај. Када смо писали житије Светог Амвросија Оптинског, записано је да је он хиротонисан у манастиру Свете Петке у Шабачкој епархији. На његовој хиротонији једна монахиња је стајала у олтару, у трону, ћутећи. Нико је није ништа питао, али су сви знали да је то Света Петка. У једном грчком манастиру Свете Петке, у околини Атине, где сам често био, налази се њена чудотворна икона која често плаче. Иако има оков, види се суза која тече низ лице. То су увек знаци, опомене и благослови — позиви на покајање, врлински и честит живот.
Други данашњи празник јесте 25 година од освећења овог светог храма.
Дан освећења је слика крштења — и цркве, и човека, свакога од нас. Он се везује за велики празник Освећења обновљеног јерусалимског храма. Од тог празника потекла је пракса да се обележава и дан освећења сваког нашег храма. То је велики благослов, педесетница једног храма — јер Дух Свети силази на то место и обитава у њему. Зато су наше светиње посебне — јер је Бог присутан на посебан начин у свакој освећеној цркви у којој се служе молитве и Света Литургија.
Трећи празник је слава града Угљевика, општине и људи који овде живе и раде за добро свога града — да он живи и напредује, да људи у њега долазе, а не одлазе; да се граде путеви, институције, да се економија обнови и да Термоелектрана поново ради пуним капацитетом.
То је био индустријски гигант у време Југославије, и не би било добро да сада буде нешто мање од тога. Људи који су стручни треба да се потруде да се реше постојећи дугови и нађе најбоље решење. Увек постоји решење — ако се жели наћи.Велики и мудри људи умеју да га пронађу.
Наша држава је, као и Србија, после Другог светског рата постала потпуно партијска држава. Велика је доминација странака. Неке имају добре програме, али их је превише. Партијска подела често значи да се искључује неко ко није члан те партије — па макар био и Никола Тесла у својој области. Тако се лишавамо многих великих људи који би нам могли помоћи да се обновимо економски, културно па и духовно. Тесла је, у време Краљевине Србије, желео да изведе свој најпознатији експеримент — пренос енергије на даљину бежичним путем. То је и данас велики изазов. Али неки су рекли: „Он је обичан човек из Лике, нема школе.“ И нису га прихватили. Он је зато отишао у Америку и тамо створио чудо — практично је развио трофазну струју и учинио је доминантном. Видите, лишили смо се великог благослова.
Надам се да више нећемо тако поступати.
Црква непрестано позива на заједништво и љубав, што је много више од партијског духа. Партијско је ограничено и подељено, а Црква гледа целину — гледа на све људе и свакога позива да приступи Господу и постане члан Царства небеског. То вам желимо од срца. Надам се да нико неће погрешно разумети ове речи, јер су изречене из добре намере — да не робујемо земаљском.
Јутрос сам показао некима како млади у свету већ данас добровољно уграђују чипове у своје руке, мислећи да ће им то олакшати живот. Али то је нови вид ропства. Раније су робови носили челичну куглу око ноге, а данас неки добровољно пристају да им чип буде у телу. То је исто — само у другом облику. Они не разумеју шта то значи, а ми, као Црква Христова, сведочимо истину.
Молимо се да се чује оно што говоримо, јер говоримо из најбољих намера, ради добра нашег народа и наше Цркве. Мало је људи који воде нашу државу, и за њих се посебно молимо.
Сада бих замолио нашег брата у Христу, владику Силвестра из Уганде, да нас поздрави са неколико речи и да нам каже како живе православни хришћани у Уганди.
После Свете литургије улицама Угљевика прошла је свечана литија са иконама и барјацима, након које је обављено освећење славског жита и ломљење славског колача са кумом Његославом Загорацем, власником пекара "Бодакско" у Бијељини. Овогодишњи празник је имао и јубиларни значај – 25 година од освећења храма Преподобне мати Параскеве.
Митрополит Фотије уручио је архијерејску похвалницу начелнику општине Угљевик г. Драгану Гајићу за љубав и несебичну помоћ Српској православној црквеној општини Угљевик. Начелник Гајић је честитао суграђанима славу и поручио да је „вера оно што нас је одржало кроз векове, а што треба и данас да нас сабира и чини јединственим народом“, захваливши митрополиту Фотију на подршци и духовном вођству.
Након беседе митрополита, верницима се обратио и епископ Силвестер, који је пренео поздраве Његове Блажености патријарха александријског г. Теодора II, изразивши захвалност митрополиту Фотију и Епархији зворничко-тузланској на братској љубави и помоћи за хуманитарне пројекте у његовој епархији у Уганди.
Високопреосвећеног митрополита Фотија у порти храма дочекао је протојереј Миладин Кршић, заједно са архијерејским намесником угљевичко-јањским протојерејем-ставрофором Александром Тешићем, свештеницима, ђаконима и верним народом.
Славље је настављено у братској и свечаној атмосфери уз трпезу љубави и богат културно-уметнички програм у част заштитнице храма, општине и града Угљевика – Свете Петке Параскеве.
СВЕТА ПЕТКА ПАРАСКЕВА ХРАМОВНА СЛАВА ГРАДСКА СЛАВА УГЉЕВИК НАЧЕЛНИК ДРАГАН ГАЈИЋ ЛИТИЈА АФРИКА УГАНДА
