СВЕТИ РАФАИЛО БАНАТСКИ*
 
Свети Рафаило Банатски
од младости духовном
и узвршеном стремећи,
посебно лепоти која га је надахњивала,
и тако духовно узрастајући,
млади Рафаило напусти
свој родни Банат и свет,
и оде на Свету Гору Атонску,
највишу српску духовну и монашку школу,
која монахе узводи
созерцању Бога и Божанских тајни
 
Свети Рафаило
подвизавајући се у Хиландару,
живео је по типику Светог Саве,
монаштво као унутрашњу суштину
свога бића осећајући,
учећи се првенствено од опитних Стараца
који велике духовне борбе прођоше
и победници у Христу се јавише,
од њих је Рафаило највише научио
 
Монах Рафаило је тешко подносио
светогорску климу и влагу,
због тога га Оци саветоваше
да се врати у свет
како би живео на сувљем ваздуху,
и будући послушан,
он се врати у свој родни Банат,
управи на место
на коме се и раније подвизавао,
ту подиже колибу од трске
и не мењајући свој подвиг и типик,
настави да живи
као да је и даље на Светој Гори
 
У време када се Запад потпуно окренуо
вредностима и лепотама овога света (16-17 в.),
свети Рафаило Банатски
је живео проводећи монашки и аскетски живот
подобан древним Оцима,
бројаницу из руке никад не испуштајући
и непрестано Име Божије призивајући,
тако се у молитви свети Рафаило
и престави у Господу,
и по упокојењу своме
он оста блаженог и светлог лика,
што је плод његовог светогорског
и банатског подвига
 
Митрополит Фотије

 
*Прославља се 29. августа

---