Братски састанак свештенства Aрхијерејског намјесништва бијељинског


У  сриједу друге недјеље Великог поста, 28. фебруара 2018. године, на спомен светог апостола Онисима и преподобног Јевсевија Пустињака, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је литургију Пређеосвећених дарова у храму Светог великомученика Пантелејмона у Бијељини гдје је одржан братски састанак свештенства намјесништва бијељинског.

Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори Милан Ивановић и Митар Тешић, јереји Александар Мирковић и Срђан Радмановић, те протођакон Славољуб Милошевић.

Уз дивно појање других свештеника намјесништва, и уз присуство великог броја народа у храму, торжествено је прослављен данашњи празник.

На крају свете Литургије отац Александар Мирковић обратио се вјерном народу и поучио га јеванђелским истинама. У својој бесједи указао је на потребу поста и причешћа за сваког крштеног човјека, као и на његов однос и приступ Светим Тајнама.

Сви присутни активни и пензионисани свештеници су приступили светој Тајни причешћа.

За топлу добродошлицу и осјећај хришћанске љубави постарало се братство храма које је сабрано свештенство, након Литургије, угостило у сали светосавског дома приредивши  трпезу љубави у жељи да се Епископ и сва братија окријепи.

У току трпезе, Епископ Фотије је дао свештеницима душекорисне савјете за успјешније пастирско служење, наводећи за примјер дјелатне љубави светог Јована Кронштатског који је такође био парохијски свештеник и велики светитељ цркве православне.
Овај парохијски свештеник службу је служио у најсиромашнијем градићу области Санкт Петербуга, Кронштату, гдје су, у огромној биједи, живјели лумпенпролетери и убожјаци свих врста. Градић је имао 50 хиљада становника када је у њега дошао отац Јован.

''Чим је дошао на парохију, он је пожурио да што прије упозна своју паству и у том циљу почео ову да посјећује у њеним колибама и земуницама, да поучава, уразумљава, тјеши и помаже. Пун љубави Христове, дубоко је саосјећао са свима недаћама пастве и настојао је да је духовно препороди и подигне. У томе није жалио ни труд ни средства, не само морална него и материјална. На крају је позвао све људе добре воље да се удруже и заједничким напорима пораде на изналажењу материјалних средстава и начина на које би се сиромашнима притекло у помоћ. Његов апел наишао је на одзив и убрзо је образовано друштво, које је, уз помоћ мјесне градске власти, почело са прибирањем средстава. Друштво је пошло од правилног закључка, да је најбоља помоћ сиромаху – дати му могућност да поштеним трудом заради свој хљеб, па је сакупљеним средствима подигло велику, четвороспратну зграду и дало јој име: 'Дом трудољубља' који је хиљадама сиромашних пружио посла и уточишта.''

 

БРАТСКИ САСТАНАК АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЈЕСНИШТВО БИЈЕЉИНСКО БИЈЕЉИНА

 

offline