ЕПАРХИЈСКИ ДВОР У ТУЗЛИ - ИСТОРИЈАТ И ОБНОВА 2020.ГОДИНЕ


Двор Српске Православне епархије зворничко-тузланске смјештен је у централној градској зони Тузле, у дијелу града познатом под називом Српска варош.

У вријеме премјештања сједишта Зворничког санџака из Зворника у Тузлу 1852. године, сједиште епархије је из Зворника такође пренешено у Тузлу, а назив је промјенила у зворничко-тузланска.



Како у вријеме премјештања сједишта епархије у Тузлу није било епископског конака, митрополит Агатангел (1848-1858), се настанио у кући хаџи-попа Марка.

Убрзо је купљено земљиште (на којем се данас налази Саборна црква) за градњу објекта резиденције епископије унутар којег је био предвиђен један дио за богослужење. Набављен је материјал, камен и остала грађа, угашен креч.

Радове је извео мајстор Јосип Козина, из Слимена код Травника, а парохијани су обављали помоћне физичке послове.


 
Приземље објекта је било изграђено од камена, спрат од дрвета, а сам објекат темељен на храстовим стубовима-пилонима. Након изградње објекта у приземљу је била школа, а од 1854. године црква, а на спрату је било шест пространих соба за владику, ђакона, секретара и госте.

Данашња монументална зграда зворничко-тузланске епархије (Епархијски двор) изграђена је непосредно пред Први свјетски рат.

Објекат има подрум, приземље и спратну етажу. Габаритне мјере објекта износе 23х21,85 метара. Објекат је зидан од цигле, а конструктивни систем чине масивни носиви зидови (дебљине 60 цм) постављени у попречном и подужном правцу. Улаз у објекат је на сјеверној страни.



У концептуалном рјешењу простора унутар објекта, у приземљу су смјештене канцеларије Епархијског савјета и управног одбора, као и простор Музеја епархије, док је резиденција епископа на спрату: примаћи салон, салон за разговор, трпезарија, кухиња са помоћним просторима, спаваћа соба, капелица, спаваћа соба епископа са гардеробом и купатилом, соба за госте и санитарни блок.

Од покретног наслијеђа у Епархијском двору којег сачињава збирка од 35 икона, најстарије су: Арханђел Михаило и св. Јован претеча и Апостоли из деизисне композиције – дио темплона иконостаса из Мачковца. Аутори су непознати српски зографи а вријеме њиховог настанка је 17. век.


 
Епархијски двор и Саборна црква непосредно поред њега, пред сами задњи рат су санирани и обновљени.

Друга обнова се десила 2006-2009. за време тадашњих прота Нике Тошића и Милана Топића.

Благословом и залагањем Његовог Преосвештенства, Епископа зворничко - тузланског господина Фотија, у августу ове године, трудом садашњег свештеника, проте Милоша Тришића, започета је реконструкција ограде око Саборног Храма и Епархијског двора, као и опремање ентеријера.

Извор: Баштина

 

ЕПАРХИЈСКИ ДВОР ТУЗЛА ОБНОВА

 

offline