Окултизам (од латинске речи occultus, што значи тајно, скривено) представља тајанствена учења и култове који изражавају жељу да се продре у духовни свет, упозна са његовим моћима и да се поседују. Ово изгледа једнако тајанствено као и шкрипа старих врата напуштене штале, када деца завирују у њу са мешавином страха и радозналости. Окултизам сматра да се у човеку, природи и космосу налазе тајанствене, натприродне моћи које могу бити откривене. Окултизам позива људе да узму у посед ове моћи и да их користе како би достигли што савршенији живот на земљи. Али зар то није оно што религија позива људе да чине? У религији (овде првенствено мислимо на хришћанство, као истиниту веру) знање о духовном свету долази након сталне комуникације са Богом. У окултизму човек покушава да се пробије до духовних моћи заобилазећи Бога.
 
„Када сам кренуо да се опробам у окултизму“, аутор следећих редова је бивши маг који поседује психичке способности, „био сам задивљен ефектима и могућностима које ми је отварала магија. Они који су ми долазили по савет или помоћ били су потпуно убеђени у невидљиве моћи које су радиле за њих кроз моју праксу.“ Окултизам види духовни свет као средство за личну добит – егоизам је основна мотивациона сила окултисте. Мото успешног окултисте је следећи: „Ја нисам као други; ја могу добити оно што је изван граница другим људима.“ Окултизам је најочигледније изражен у магији. Магија је покушај да се поседују натприродне и природне моћи кроз чини, ритуале и посебне мистичне радње.
 
Када се појавио окултизам?
 
Постоји древни предмет, акадски печат, који датира још из другог миленијума пре Христа. У центру овог цилиндра је приказано дрво са седам грана и два плода. Са обе стране стабла налазе се двије фигуре са раширеним рукама – судећи према фризурама, мушкарца и жене. Иза жене се издиже змија. То је древни опис греха наших предака. Завођење окултизмом је директно повезано са првим човековим падом у грех. Ђаво је искушавао нашег праоца и прамајку говорећи им да ће, ако окусе забрањено воће, добити тајна знања која ће их учинити моћнима, попут богова: него Бог зна да ће вам се у онај дан у који окусите с њега (забрањено воће) отворити очи, па ћете постати као богови, познајући добро и зло (Пост. 3,5).
 
Шта је кушач могао понудити првим људима? Најпре, од самог почетка човек је позван да буде као Бог, и Бог је дао првоствореном мушкарцу и жени власт над целим земаљским светом: И благослови их, и рече им Бог: Рађајте се, множите се и напуните земљу, и владајте њом, и имајте власт над рибама морским и птицама небеским, и над свим животињама које се земљом мичу (Пост. 1,28). Истина, чување те власти и царског достојанства било је могуће једино путем сједињења с Богом, и захтевало је да човек примора себе и ради на себи у складу са тим. Изгледа да се сатана досетио једноставнијег, лакшег начина. Он је наговијестио да плодови наводно имају неку тајну моћ која ће човека учинити једнаким Богу. Жена виде да је плод на дрвету добар за јело, и леп на поглед, и да је драгоцен за отварање разума… (Пост. 3,6). На наговор змије Ева је пробала забрањено воће зато што је жељела да прими то посебно знање, које је наводно скривено у воћу. Грешка направљена од стране првог човека и жене је што су они сматрали да је дрво у рају нека врста тајанствене амајлије, коју они могу узети на силу и одмах постати независни владари целог света.
 
Отуда, пад првоствореног човека у гријех био је почетни извор окултне праксе, основа магије и потраге за тајним знањем. Ако су пре греха човек и жена били у врло блиском општењу са Богом, и ако је њихово благостање зависило од тога, онда је њиховим падом Бог престао да буде најдраже, најприсније добро које је освећивало живот изнутра. Сада, забрањено воће, тај вањски а опет заводљиви објект, постао је „златни кључ“ за човека, којим је он мислио да оствари независну срећу и постане самодовољни владар сопственог постојања. Ако је власт првоствореног човека над светом могла бити остварена у присуству његове личне хармоније са Богом, данас човјек покушава да достигне савршенство „кроз задња врата“. Од тог времена имамо људе који желе да поседују мистичне моћи и способности, и долазе са разним магијским ритуалима или усменим формулама како би утицали на свет, како би постали „попут богова“ али без Бога. Људи стичу мистична знања, поносни су на њега, и затим, као и наши прародитељи, губе апсолутно све.
 
У просторији видовњака наићи ћете на посебно хипнотизирајућу атмосферу, тајанствени полумрак, свеће у свећњацима, кристалну куглу. Посетиоцима се такође даје посебан чај за опуштање. У овако уљуљканој атмосфери особа спушта свој гард и његово почетно неповерење у видовњака је смањено. Затим видовњак учини неколико покрета како би сконцентрисао посетиоца, фокусира његову пажњу и ступа са њим у интеракцију. Видовњак затим видљиво приказује своју превласт и способности. Пацијент осећа потпуну зависност о „чудотворцу“ и брзо пристаје на сваку препоруку коју „стручњак“ убедљиво предложи. На овај начин видовњак постепено баца чини над посетиоцем, баш као што је змија бацила чини над првоствореном Евом.
 
Управо као што су наведене праксе повезане са окултизмом, тако су прилично јасни црквени обреди којима се одриче практиковање окултног. Након детаљне исповијести о практиковању окултног, пре него што се очита молитва, свештеник поставља питања на која покајник одговара кориштењем фраза одрицања. У обреду читамо:
 
„Питање: Да ли признајете да сте се бавили разним облицима окултизма, као што је видовњаштво, биоенергија, бесконтактна масажа, хипноза, народно лечење, кодирање, отклањање магије, чаробњаштво, магично чарање, прорицање, контакт са духовима, призивање духова, спиритуализам, астрологија, контактирање са „вишим умом“, НЛО, задирање у „космичку енергију“, парапсихологија, телепатија, „дубока психологија“, јога и други источњачки култови, медитација као и остали облици окултног који воде до дубље сарадње са палим духовима?“
 
„Одговор: Признајем и одричем се тих пракси.“
 
Дакле, сви видовњаци, народни лекари, психотерапеути који користе хипнозу, биоенергетичари који раде на људима преко својих „биопоља“, гатаре, вештичари, пророци, астролози, уфолози и слични, сви су окултисти.
 
Сами видовњаци инсистирају да они лече људе користећи се посебним моћима које поседују, а које називају биолошким струјама, биоенергијом, накупљеном космичком енергијом и тако даље. Многи од њих за себе сматрају да поседују моћи дане им од самога Бога. Заправо, окултизам је у суштини повезаност са светом злих духова који је Бог забранио; као што стоји у обреду, окултно знање „води до дубље сарадње са палим духовима.“
 
Јеромонах Никита (Вулић)

Извор: Чудо

 

СЕКТЕ ОКУЛТИЗАМ МАГИЈА