ЛИК МАТЕРИЈАЛИСТЕ (Св. Нектарије Егински)
Материјалиста, не марећи за остали свет, свео је размишљање на себе самога и једино му је занимање како да угоди себи. Он од свих тражи да му помогну у његовом самоугађању. За материјалисту нико други осим њега не постоји. Његово ја је изнад свега. Нико нема право да живи независно. Све што може да се догоди мора да зависи ол његове жеље. Материјалиста, по сопственом мишљењу іедини има сва преимућства, он је једино слободно биће на свету и има права да ужива у свему. Свако друго створење треба да је њему потчињено и дужно је да њему служи.
Материјалиста, попут тиранина, сматра да су сви обавезни да испуњавају све његове неразумне захтеве и да хитају да удовоље његовим поривима и жељама. Свако одбијање потчињења и служења сматра се злочином и смртним грехом. Крв оних који одбијају да му се повинују и који му се супротстављају може за казну да потече пред његовим ногама. Њега ништа не потреса, ништа му не изазива грижу савести. Његова дела сматрају се праведним и исправно учињеним. Племенита осећања ишчезла су му из срца. Он сматра да све што чини, чини праведно и са разлогом. Љубав и пријатељство преостају тек као слушкиње сладострашћа. Веру он сматра безумљем, врлину глупошћу, наду у будући живот маштаријом и производом излапелог ума, божанске заповести закона које уче богопоштовању и моралу он сматра бунцањем. Верска уверења за њега су сујеверје пуно обмане. Свака мудрост овога света уселила се у његову главу и свако право знање долази из његовога демонског ума.
Ето краткога описа лика материјалисте, човека који ризничи себи, а не богати ce Богом. Колико су, заиста, несрећни такви људи! Колико су далеко од истине! Како се варају!
Тешки вео мрака пао му је на главу, а он ни незна. Мислио је за себе да никад не греши, а опет је у свему грешио. И док је веровао да је вечан, изненада зачу страшни глас, глас који га одбацује, глас који изобличава његово безумље. Он, који по сопственом мишљењу беше мудар, Богом је осуђен као неразуман.„Безумниче, ове ноћи душу твоју тражиће од тебе!” Како је страшно то што му се тражи! Судија чије постојање је одрицао зове га усред ноћи да се појави пред Њим и да Му да одговор за своја дела. Како је касно познао своје безумље! Прошао је живот безбожно и већ је отишао пред Бога, да би био изобличен и осуђен. Несрећник.
Из књиге ''Не остављај нас, оче благи'' (Нова чуда, писма и поуке св. Нектарија Егинског)
Материјалиста, попут тиранина, сматра да су сви обавезни да испуњавају све његове неразумне захтеве и да хитају да удовоље његовим поривима и жељама. Свако одбијање потчињења и служења сматра се злочином и смртним грехом. Крв оних који одбијају да му се повинују и који му се супротстављају може за казну да потече пред његовим ногама. Њега ништа не потреса, ништа му не изазива грижу савести. Његова дела сматрају се праведним и исправно учињеним. Племенита осећања ишчезла су му из срца. Он сматра да све што чини, чини праведно и са разлогом. Љубав и пријатељство преостају тек као слушкиње сладострашћа. Веру он сматра безумљем, врлину глупошћу, наду у будући живот маштаријом и производом излапелог ума, божанске заповести закона које уче богопоштовању и моралу он сматра бунцањем. Верска уверења за њега су сујеверје пуно обмане. Свака мудрост овога света уселила се у његову главу и свако право знање долази из његовога демонског ума.
Ето краткога описа лика материјалисте, човека који ризничи себи, а не богати ce Богом. Колико су, заиста, несрећни такви људи! Колико су далеко од истине! Како се варају!
Тешки вео мрака пао му је на главу, а он ни незна. Мислио је за себе да никад не греши, а опет је у свему грешио. И док је веровао да је вечан, изненада зачу страшни глас, глас који га одбацује, глас који изобличава његово безумље. Он, који по сопственом мишљењу беше мудар, Богом је осуђен као неразуман.„Безумниче, ове ноћи душу твоју тражиће од тебе!” Како је страшно то што му се тражи! Судија чије постојање је одрицао зове га усред ноћи да се појави пред Њим и да Му да одговор за своја дела. Како је касно познао своје безумље! Прошао је живот безбожно и већ је отишао пред Бога, да би био изобличен и осуђен. Несрећник.
Из књиге ''Не остављај нас, оче благи'' (Нова чуда, писма и поуке св. Нектарија Егинског)
