Молитва проширива границе човека до Свечовека; чини човека осетљивим за све болове и грехе; чини човека способним да плаче оком свих уплаканих и тугује тугом свих тужних. Кроз дивне молитве нашег псалмопевца струји душа Свечовека. Границе времена и простора ишчезавају; молитве одишу васељенском душом: говори нероб времена и простора, не човек, већ Свечовек.

Христочежњивом душом његовом ми смо заљубљени у Христа, и док се робови времена и простора кољу о трошна богатства земље, наш неустрашими борац за Вечност стоји на мртвој стражи наше душе, клечи, метанише, јеца и моли се за всјах и всја.
Господе човекољубиви, омолитви ме молитвеношћу Преосвећеног оца Николаја.
 
Отац Јустин (Поповић), 1922.


Из преговора ''Молитве на језеру'' - Свети владика Николај Велимировић

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ МОЛИТВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ