ДОСТОЈЕВСКИ ЈЕ УВИЈЕК АКТУЕЛАН

Отац Михаил ван Општал је Американац са холандским коријенима. Из протестантизма је прешао у православље, што и није ријеткост у САД-у. Већ дуго година старјешина је руског храма Светог великомученика Георгија у Јути, самом мормонском центру. Нисам могао вјеровати кад сам чуо да је открио вјеру захваљујући Достојевском.

- Оче Михаило, зар сте заиста преко Достојевског прешли у Православље?
 
- Донекле је било тако. Одрастао сам у протестантској породици. Учио сам се на вјерском колеџу гдје сам, посебно, ишао на часове историје и философије. Тад сам сазнао за Православну Цркву и учинило ми се да је управо то оно што недостаје у мом животу.
 
Поред тога, један од професора философије препоручио ми је да читам Достојевског. Посебно су ме зачудила "Браћа Карамазови", јер су били слични мојој вјери. Тад сам почео размишљати о Православљу и због тога сам изабрао Руску Цркву. То је било прије 23 године.

 
- А шта је то код Достојевског привукло вашу пажњу и, на крају, довело до примања Православља?
 
- Мислим да ме привукао начин којим се Достојевски осврнуо на своје јунаке. На примјер, у „Злочину и казни" или „Демонима".  Они све разумију, а писац показује како се Господ умијешао у све те ствари. Чини ми се да Достојевски у својим дјелима приказује живот онаквим какав заиста јесте, укључујући и његове мрачне стране.
 
- Многи сматрају да Достојевски има превише тих мрачних страна. Слажете ли се са тим? Које су, по Вашем мишљењу, свијетле, хришћанске стране његових дјела?
 
- У његовим дјелима појављују се многи духовни аспекти. Упркос чињеници да свијет и јесте мрачан, да људски умови знају бити помрачени, постоји много начина да се тај мрак превазиђе. Хришћанска вјера у томе помаже.То се дешава у финалу „Злочина и казне", када јунак чита Јеванђеље. Мислим да роман садржи критику разних политичких идеја али, у њему постоји и обећање искупљења.
 
- Упознавање са дјелима Достојевског било је некакав почетак Вашег преласка у Православље. Чега је још било на том путу?
 
- Мислим да је први подстријек било интересовање за историјом, а то је био почетак жеље за задубљивањем у Православље. Док сам био на колеџу прешао сам у Антиохијску Православну Цркву, но то ми није дало тренутни одговор. Тада сам читао о православнима који су живјели у разним вијековима, чак и о књижевним јунацима.Тако сам почео размишљати моги лу бити дио такве руске православне традиције. У то вријеме већ сам био на мастер студијама и тражио сам Руску Православну Цркву како бих схватио како је савремено искуство у корелацији са оним што пише и књигама.
 
- Да ли Вам је пут у Православље био тежак или лак?
 
- Није био много тежак. Кад сам прешао у Православље осјећао сам се као да сам се вратио кући. Нашао сам Цркву чије је учење у потпуности одговарало ономе у шта сам одувијек вјеровао.
 
- Дијелите ли искуство читања Достојевског са својим парохијанима?
 
-Разговарамо понекад о таквим стварима и људи сматрају да нас то спаја. Имамо заједничко искуство. Не говорим често о таквим темама. Не могу се назвати неким посебним интелектуалцем, обичан сам човјек. Али, овога пута, 11. новембра сјетићемо се Достојевског. Служићемо му парастос, а потом разговарати о његовим дјелима.
 
- Зашто сте се одлучили да служите помен Достојевском? Он није епископ, чак ни свештеник.
 
- Био је православац и можемо му служити парастос. Мислим да је то добро. Понекад у парохији радимо такве ствари. Наравно, не сматрамо га светитељем. Али, то нас не спречава да га се сјетимо и разговарамо о његовим дјелима.
 

- Да ли је Вама, Американцу, било тешко схватити Достојевског? Ипак, многе ствари у његовим дјелима карактеристичне су за Русију, а Западу су непознате.
 

- Не, није било тешко.Његова дјела су управо она литература коју сам тражио. У њима сам пронашао оно што ме занима. Док сам био млад привлачили су ме мало мрачнији аспекти. Уопште, тицало се ствари о којима сам размишљао, тако да  ми упознавање Достојевског није било тешко. Било је тешко када сам почео читати његова дјела на руском језику, а не у преводу (осмијех).
 
- Достојевског многи сматрају најпопуларнијим руским писцем у САД-у, јер његова дјела одражавају нашу реалност. Да ли се слажете са тим?
 
- Заиста је тако. Мислим да су његова дјела својеврсна противтежа социјалистичком и марксистичком покрету. То је сада веома важно. Поред тога, иако његова дјела говоре о људима који су живјели у одређеном временском периоду, она остају ванвременска. За Толстоја, на примјер, не могу рећи исто. Његове књиге дјелују ми помало старомодно, док је Достојевски, по мом мишљењу, увијек актуелан.
 
- Шта бисте препоручили људима, можда младим Американцима, који желе да читају Достојевског?

- Традиционално се сматра да је Американцима најбоље почети упознавати Достојевског са „Злочином и казном". Сложио бих се са тим. Прво, овај роман је краћи. Поред тога, мање је религиозан од „Идиота" или „Браће Карамазових", а не бави се толико политиком као „Демони".  Мислим да ће после читања ове књиге многи пожељети да читају и друга дјела од Достојевског.

Превод са руског: протојереј Дајан Трифуновић

Извор на руском: Православие

 

ДОСТОЈЕВСКИ РУСИЈА АМЕРИКА

 

offline