СУБОТА МЕСОПУСНЕ НЕДЕЉЕ - ВЕЛИКЕ ЗАДУШНИЦЕ

Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш,
Једини Створитељу,
упокој Господе душе слугу Твојих:
На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега.

Задушнице: Наша љубав у Христу одржава их живим
 

У суботу пред Месопусну недељу Црква нас позива да се молитвено сећамо свих оних који су уснули у нади у Васкрсење и живот вечни.
 
Хришћанство је религија љубави. Христос није оставио својим ученицима неко учење о индивидуалном спасењу, већ заповест да љубе један другога. Љубав представља основ и суштину Цркве. Грех је увек одсуство љубави, а самим тим и одвајање, изолованост, рат против свих. Молећи се за мртве - ми их сусрећемо у Христу. У Христу нема разлике између живих и мртвих, јер су у Њему сви живи. Љубећи Христа - љубимо све оне који су у Њему; љубећи оне који су у Њему - ми љубимо Христа. Наша љубав у Христу одржава их живим.
 
Извор: Парохијски гласник храма Светог Димитрија, Нови Београд
 

Ово је заиста велики дан молитве за умрле чланове Цркве

 
Да бисмо разумели значење ове везе Великог поста и молитве за умрле, потребно је да имамо на уму чињеницу да је Хришћанство вера љубави.
 
Христос није оставио Својим ученицима неко учење о индивидуалном спасењу,већ нову заповест "да љубе један другог", па је додао: "По овоме ће сви познати да сте Моји ученици ако љубите један другог". Љубав представља основ и суштину живота Цркве, који су, по речима Св. Игњатија Антиохијског у "јединству вере и љубави". Грех је увек одсуство љубави, а самим тим одвајање, изолованост, рат свих против свих. Нови живот, који нам је дао Христос и пренела нам Црква, јесте, пре свега, живот помирења, "скупљање у једно, оних који су били раштркани", успостављање љубави коју је нарушио грех.
 
Али како да и отпочнемо наш повратак Богу и наше помирење са Њим ако у себе саме не повратимо ону јединствену нову заповест љубави?
 
Мољење за мртве је суштински израз Цркве као љубави. Молимо Бога да се сети оних којих се и ми сећамо, а сећамо их се зато што их волимо. Молећи се за њих ми их сусрећемо у Христу, Који је Љубав, и Који, зато што је Љубав, превазилази смрт која преставља крајњу победу, одвојености и недостатка љубави.
У Христу нема разлике између живих и мртвих јер су у Њему сви живи. Он је Живот, а тај Живот је светлост човекова. Љубећи Христа, љубимо све оне који су у Њему; љубећи оне који су у Њему, ми љубимо Христа. Ово је закон Цркве и очигледан разлог њених молитава за мртве.
 
Наша љубав у Христу одржава их живим јер их држи "у Христу", и како безнадежно нису у праву они западни хришћани који молитву за мртве или своде на јуридичко учење о "заслугама" и "надокнадама", или је просто одбацују као бескорисну.
 
Велико бденије за мртве уочи Месопусне суботе служи као узор за све друге помене мртвих. Оно бива поновљено друге, треће и четврте суботе Великог поста.

 

 

offline