Рећи ћу вам страшну ствар. Када живимо као хришћани у овом свету, онда смо убеђени да се мишљење овог света нигде не поклапа са Христом; и ход нашег мишљења никако се не поклапа са мишљењем овог света. Недавно смо читали у житију светог Пахомија Великог да када је ова или она епидемија односила много монашких живота, они су то сматрали жетвом светих. А за друге, то је несрећа...
​
На почетку рата, када је већ постојала претња најезде Немаца и Бугара у Грчку, неко се сетио пророштва о томе да ће доћи непријатељи и убити све Светогорце – монахе. И какве реакције! Ја сам још био у манастиру. Сви су се бојали тог времена. И мој духовник, архимандрит Кирик каже: „Ооо, са нама тога неће бити! То је било са Пахомијем, са другим монасима за њихов свети живот. А како ми живимо, можемо бити уверени да нам Господ то неће допустити!“ Отишао сам у пустињу, и ево шта ми један од Каруљаца рече: „А када они дођу да ме кољу, ја ћу рећи: дајте ми ваше оружје да га целивам пре него што ме оно убије!“

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ СОФРОНИЈЕ САХАРОВ МАНАСТИР ЕСИКС