ЕПИСКОП ФОТИЈЕ: ФАРИСЕЈ И ЦАРИНИК


 
ФАРИСЕЈ И ЦАРИНИК
 
Фарисеј и цариник су два типа молитве, два типа духовности и два животна пута.

Први, фарисеј, образован, учен, у друштву прихваћен, примерених манира, чак и продуховљен, могло би се рећи, пошто је био упућен у веру свога времена. Он је био и представник неке врсте друштвене елите, учитељ у верским питањима. Све је имао, можемо рећи, осим танане, унутрашње, смирене мисли о себи. То је оно што му је недостајало. Интересантно је поменути, да када он дође да се моли Богу у јерусалимски храм, онда се у потпуности откри унутрашњи, духовни свет његове личности. Он почиње своју молитву благодарећи Богу што није као други људи, грешници, прељубочинци, наводећи редом скоро све врсте греха за које је знао, па када их све поброја (даљње, људе у свету), на крају заблагодари што није као овај цариник, који се једини са њим налазио у храму (ближњи). Затим почиње набрајати своје врлине: да пости, да се моли и даје милостињу. Прво је, дакле, све друге људе грешнике осудио у себи, а потом се правдао својом врлином. Треба напоменути да фарисеј није био такав само у храму, него сигурно и у свету, јер сам долазак у храм не може у потпуности променити човека, он је оно што јесте и у храму и ван храма.

Са друге стране, цариник, који је већ био омражен код народа, пошто је сакупљао порез за државу, долази смирено у храм, стаје у доњи угао и бије се у прса уз вапај: „Боже, милостив буди мени грешном!“ Цариник сигурно није био у вери образован као фарисеј, а ми бисмо данас рекли да је он био обичан верник, али се осећао несавршеним и грешним пред Богом и кајао се. Он никога није помињао од других људи – ни зле, ни добре – само се колико је знао и умео, молио за себе.

И Бог прими и чу молитву смиреног цариника, а фарисејеву не, те се први врати дому своме оправдан, а други не. Дакле, два човека, два пута, две животне философије. Из ових духовних стања происходе две уметности, две архитектуре, две психологије, па и две религије. Два пута, пут живота и пут смрти, који је Бог још у Старом Завету ставио пред Израиљ, који је вођен пророком Мојсијем, ишао из Египта у Земљу обећану.

Све у овоме свету, питања живота и смрти, неба и земље, имају своје изворе у човековом односу према Богу и ближњима. Смирена молитва узвисује, а горда молитва сурвава до ада. На чему се од овога човек темељи, такав и бива; не само он, него и читави народи, па и сав свет.
 
Епископ Фотије

 

ВАСКРШЊИ ПОСТ ПРИПРЕМНЕ НЕДЈЕЉЕ НЕДЈЕЉА МИТАРА И ФАРИСЕЈА ЕПИСКОП ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ

 

offline