МИТРОПОЛИТ МОРФСКИ НЕОФИТ: КАКО ДА СЕ НАПАЈАМО БОЖЈИМ НЕСТВОРЕНИМ ЕНЕРГИЈАМА КАО МЛЕКОМ ИЗ МАЈЧИНИХ ГРУДИ

Беседа у испосници Преподобног Авакума, село Фтеруди на Кипру
24.1.2021.

Благословени старче братства Светог Авакума, моји оци и браћо, данас смо почаствовани од стране двојице великих светитеља које славимо. Један светитељ је из Старог Завета, пророк Авакум, из цркве првозваних. Други светитељ је из Новог Завета, из подвижничке арене и живота древне кипарске Цркве, преподобни Авакум који се овде подвизавао пре хиљаду година. Благодаћу Божјом у последња времена су откривене његове мошти овде у селу Фтеруди од стране побожног свештеника, блажене успомене оца Андреја. Од тада се по свој земљи пронео глас о нашем преподобном оцу Авакуму.
 
Са нарочитим уживањем проучавам житије светитеља са аспекта чудотворства и енергије Духа Светога, односно начина на који су они задобили светост. Покушавам да дешифрујем кораке Светог Духа у срцима Светитеља. То није лак задатак, али је леп подвиг. Упоредо с тим, истражујем историју светитеља јер један светитељ није мит него конкретна личност коју су родили одређени родитељи, који је негде живео, који се негде подвизавао да би могао да се полако прикључи на тајанствене фреквенције Светог Духа, да прими енергију Светог Духа. Најпре душа прима ту енергију Светог Духа, затим је предаје телу. Који је резултат те енергетске везе и преноса освећења и светости? Управо ово што видите испред себе: свете мошти! Свете мошти су остаци земаљске светости сваког светитеља. Дакле, оно што је преостало од светитеља зове се моштима, било да су у питању његове кости, било одежде, било да су у питању ланци, као код Светог Панарета епископа Пафоса, или гроб светитеља као што је овде случај код Светог Авакума или нпр. место где је живео као затворник Свети Неофит Затворник, чије име носим и кога данас прослављамо. Љубљени моји, све је то освећено! Зашто? Зато што су светитељи као магнети привукли енергију Светог Духа, и то, понављам, прво у своју душу, а преко душе у њој ужива и тело.
 
Зашто смо данас дошли овде? Да бисмо се причестили, зар не, Телом и Крвљу Христовом? Отац Нектарије са својим братством је у другом плану. Опростите ми, владика служи за то да говори истину. Ако не говори истину боље да га није, јер исмејава и Бога и људе. Циљ Свете Литургије, где год да се она служи, свуда је исти: да будемо причасници, да се сјединимо са божанском енергијом – заједничком светом енергијом Оца, Сина и Светог Духа. Подсећам вас на изреку наших мајки, бака и деда пре сваког посла који су започињали, крстећи се: Боже мој, пошаљи ми своју силу. Народна побожност Кипра у својој изражајности скрива богословље! Скрива силу! Скрива светост!
 
Дакле, та сила је енергија, управо попут вештачке електричне енергије која нас осветљава овде у храму. Да бисте могли да ме чујете преко звучника (у изразу Светог Козме Етолског помоћу „немуштих ствари“) потребна је електрична енергија. Ако творевина Божја има енергију, зар је могуће да је нема Створитељ? Ако ми људи можемо да створимо електричну енергију, како може Бог који је створио свемир и све планете да нема своју енергију? То просто није могуће! Ако нема енергију, он је мртав бог. Ако ја немам енергију, онда сам леш а не човек. Сваки живи организам има енергије које му је Бог дао, има материју односно тело, али има и информације унутар тог тела. Дакле, има те три ствари. Светитељи су то схватили и рекли: шта да радимо са овом електричном енергијом (мада у то време није било електричне струје као данас), шта да радимо са многобројним микрофонима и мегафонима (разгласима), са разним технологијама, боље је да тражимо онога који је створио енергију, Тројичног Бога. Неки су нашли Бога у високим планинама, други у равницама. Када сам отишао у окупирани део Кипра, задивио сам се Светом Авксентију у области Карпасије због места на коме се подвизавао. Да одете да видите какво је то место! Запитаћете се да ли је тај човек био песник, да ли је био заљубљен... Поред самог мора је нашао један антички римски гроб и настанио се у њему. Таласи ударају преко његове испоснице. У време великих морских олуја, са својим ученицима се пео уз стену и склањао у једну велику пећину, која постоји до данас. Размишљам о томе колико су светитељи били заљубљени у то да задобију енергију Божју. Колико су љубави према Христу имали! Жртвовали су свој труд, своју младост, своју лепоту, богатство и славу, а неретко и своје добро име да би освојили светост Тројичног Бога, Божју силу, енергију Божју. Данас се слави Света Ксенија заједно са Светим Неофитом, Преподобни Авакум заједно са Светим Пророком Авакумом. Љубљени моји, сви они су као и сваки светитељ за тиме трагали: за светошћу!
 
Радујем се што и у ове наше дане који су зли, претпоследњи (предесхатолошки) дани у којима антихрист припрема своје људе за свечани улазак у наш живот, постоје људи који желе силу Божју, који желе енергије Оца и Сина и Светог Духа. У лику оца Нектарија сам то одавно видео. То је човек који чезне за тиховањем, светошћу, који воли да разговара о светитељима, о светим моштима, богослужењима и молитви. Зато смо се здружили. Драго ми је да је нашао место по свом срцу и да је владика Исаија тамаски схватио каквог човека има пред собом и дао му ово место, ову освећену област Фтеруди. Она је освећена пре свега благодаћу Преподобног Авакума преко божанских енергија и из другог мање познатог разлога: одавде потиче бака Светог новомученика Филумена. Много сам изучавао живот Светог Филумена од првих година када сам дошао овде и нашао сам да је његова бака Локсандра, која је била његова прва учитељица и прва геронтиса (старица) која му је пренела народну побожност, пореклом управо из ове области Фтеруди. Дакле и ми владике смо у сродству јер нас повезују заједнички светитељи.
 
Митрополија тамаска је богатија због овог села које има свог светитеља, а данас у наше време на почетку двадесет првог века, има и једну исихастичку испосницу – једну духовну базу. По мом мишљењу, највећи успех за једног владику је да када дође време да оде одавде (а сви ћемо једног дана отићи, умрети и морати да платимо општи дуг свом Господару и Створитељу) постигне да иза себе остави један добар манастир и у својој митрополији барем пет добрих духовних отаца. Тако ће уморни народ имати где да оде да се одмори и нађе духовно руковођење. На тај начин се наставља предање светости са једног покољења на друго. Ако тога нема, нисмо ни за шта јер нисмо повезани са силом која се зове светост.
 
До јуче су Америку звали суперсилом. За месец дана је више неће тако звати. Од сада је почео да се пара њен џемпер. Видите ли да су земаљске силе привремене? Тако је било и са Совјетским Савезом пре неколико година, а где је сад? Једина сила која је вечна и бесмртна је сила Божја, сила светости. Ми трчимо онима који су јаки, а јаки су Светитељи јер су задобили силу, енергију светости.
 
Када сам са двадесет година био први пут на Светој Гори – сећам се то је било у зиму 1982, на Светог Харалампија по старом календару, све је било под снегом – Старац Пајсије чим ме је видео позвао ме је да приђем: „Ти, високи, дођи овамо!“ Одвео ме је иза своје келије, где смо остали сами, окренуо се мени и рекао: „Ти ћеш једном да правиш манастире. Дођи овамо да ти покажем како ћеш то да радиш, да не би гунђале ни калуђерице ни калуђери.“ У то време сам био модеран младић, студирао сам права и нисам имао намеру да будем калуђер, иако сам водио пажљив живот захваљујући мојој мајци и оцу. Рекао сам му: „Старче, да ниси погрешио, ја нећу бити монах.“
 
„Дете моје, ти ћеш бити и званичник Цркве. Дођи да ти покажем архитектонски план за манастире.“ Старац се сагнуо доле и нацртао на земљи један правоугаоник који је поделио на два квадрата: „Треба да постоје два дворишта у манастиру: једно заједничко за мушкарце и жене, да ни према коме не бисмо били неправедни, а друго само за монахе/монахиње.“ „Старче, зашто мени ово показујеш?“„Дете моје, ниси ваљда Американчић да не разумеш? Нећеш сада то да радиш, него касније, кад остариш. Пошто си помало нервозан“, обратите пажњу шта све виде Светитељи силом Духа Светога, „да не би гунђале калуђерице и калуђери и тако те нервирали, говорим ти ово унапред да би ме благосиљао у своје време. Проблем Кипра није политичке природе, него духовне. Када неки од вас буду отишли на Кипар и направили духовне базе, тада ће те духовне подвижничке базе прогнати (војне) базе и Турака и Енглеза, као и греховне базе које ви Кипрани градите јер сте среброљубиви.“ Јесте ли чули? У три минута ми је све рекао!
 
Сада када видим да се на Кипру граде мали манастири, много се радујем. Видите какав пророк је био овај Божји човек. Манастир не чине зграде ни дворишта, него манастир чини Старац, а у женском Старица. Зато се ти, Старче, труди да имаш подвижнико настројење које ће бити изнад новца, изнад наслада овог света, његове славе и сујете, и Свети Дух ће долазити и сила Божја ће и тебе посећивати. Видиш како је Бог то устројио благословом Светог Порфирија и путевима (његове духовне кћери) г. Атине (Сидери) која је у наш живот донела благослов Светог Порфирија, још једног великог светитеља нашег века, да нећеш бити сам у свом труду. Нисмо ми ти који ти помажемо, него ће твој помоћник бити Свети Авакум. Имај у виду какву је везу имао још један велики светитељ нашег века, Свети Јаков Евијски (Цаликис) са Светим Давидом Евијским! Од срца ти желим да и ти задобијеш такву везу са Светим Авакумом. Тако ћеш (духовно) угодити свом братству, угодићеш Богу, угодићеш народу Божјем кроз гостољубље, лепу реч и осмех који му је толико неопходан.
 
У вези са вирусом корона, знајте да то већ пролази. То је тек толико да положимо испите (пред Богом). Само да знате да свака црква у којој се служи Света Литургија, а нарочито храм који је освећен, јесте преиспуњена Светим Духом. Чак и ако се нисте причестили него сте само ушли и закорачили на овај мермерни под, наслонили се на стасидије и зидове, целивали мошти Светитеља и руку која ће вам ускоро поделити нафору – надам се да нафора неће бити умотана у фолију – ви примате Духа Светог! Без помисли, фобија, брига... Зашто? Зашто крштавамо своју децу и зашто смо ми крштени и помазани? Да бисмо примили Светог Духа помазањем и да бисмо постали Тело Христово крштењем. Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Алилуја! Зар не? Тако исто, храм који је освећен је крштен и помазан. Дакле, свуда се налази Распети (Христос), зато се свуда стављају крстови у освећеним црквама, тамо где је ушао Свети Дух. Не могу новинари то да разумеју, не могу безбожници то да појме, али ви то морате да знате. Ви морате у то да верујете! Ви не смете да се бојите! Трчите тамо где има светости! Тада ћете имати снаге.
 
Имате ЈуТјуб да слушате беседе. Старац Порфирије ми је рекао: „Доћи ће време да ће се твој глас чути и до Канаде и до Америке.“ „Боже помози“, упитао сам га, „како ће то бити?” Одговорио ми је: „Технологија ће помоћи у томе“. Не треба да потцењујемо технологију и да је предајемо сатани уместо да је сами искористимо на добро, ради мисионарења. Имамо толико повода за свето мисионарење у свом животу. Изнад тога је као највећа мисија наше учествовање у Светој Литургији. Заволите и упознајте Свету Литургију! Читајте Псалтир јер он тера демоне.
 
Молим вас да тако поступате наредних дана и месеци, непосредно наредних година. Будите ловци на светост, ту енергију Светог Духа! Где год да је нађете, тихо, сасвим тихо се напајајте њоме као из мајчиних груди. Као што је Христос сисао млеко из благословених груди Пресвете Богородице.
 
 
Митрополит морфски Неофит
Беседа 24. 1. 2021.
 
 
Извор: http://www.immorfou.org.cy
 
Са грчког превела В.А.

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ НЕОФИТ МОРФСКИ

 

offline