ДЕЦЕНИЈА ПРЕПОЛОВИЛА БРОЈ СТУДЕНАТА

БАЊАЛУКА - Све мањи број ученика, масован одлив становништва у иностранство као и пад интересовања младих за студије само су дио разлога што из године у годину факултети у Српској имају све мање бруцоша, а колико је стање забрињавајуће свједочи податак да је за деценију преполовљен број дипломаца и уписаних студената.

Фото: Глас Српске
Нова академска година на два јавна универзитета у Српској почела је јуче, а амфитеатри ни изблиза нису пуни као раније. Пад броја студената које биљеже високообразовне установе у Српској најбоље се види из података Републичког завода за статистику, према којима је у протеклој академској години било укупно 24.807 студената што је готово дупло мање у односу на академску 2011/2012. када је било укупно 46.567 власника индекса.
 
Такав тренд прати и број дипломаца па је тако лани студије завршило 3.585 њих, док је та бројка прије деценију достигла 7.855.
 
Универзитетски професор и демограф који се годинама бави проблематиком броја уписаних студената Стево Пашалић каже за “Глас” да су разлози за овакво стање бројни и вишесложни, те да поразна демографија која је годинама изговор за лоше уписне резултате није једини кривац.
 
- Пад броја студената из године у годину јесте очекиван сходно броју уписаних основаца и средњошколаца, то је типична посљедица демографије, али веома много младих одлази на студије ван граница, поготово у Србију. На тамошњим факултетима сада има близу 6.000 наше дјеце - прича Пашалић.
 
Пад је, према његовим ријечима и посљедица губитка интересовања младих за студирање, јер им је високо животни стандард у иностранству примамљивији од учења.
 
 - То је још један од кључних разлога зашто су амфитеатри све празнији. Запад је отворио границе за раднике и велики број средњошколаца чим заврши школу тражи начин да оде јер зна да ће овдје имати мању плату чак и ако заврши факултет. Да би их мотивисали да остану овдје и студирају неопходна је развијена економија, да знају да их чека сигуран и добро плаћен посао, повољни услови за рјешавање стамбеног питања, сигурно мјесто у вртићу, све су то услови који се морају обезбиједити - категоричан је Пашалић, који наводи и да би универзитети у Српској морали јаче да се промовишу у региону и иностранству, наводећи да је видљивост наших високошколских установа одлична на папиру, али да је у стварности друга прича. Огромну разлику у броју уписаних студената за деценију, Пашалић објашњава популарношћу приватних факултета који су у то вријеме доживјели експанзију.
 
 - Прије десет година имали смо максималан број студената, а разлог је била експанзија у оснивању и ширењу приватних универзитета. Тада су се на студије уписивале и генерације које су према старосној граници у великој мјери превазишле године студија. То је главни разлог и посљедица те велике цифре коју смо имали - наводи Пашалић.
 
Квалитет
 
Рјешење које би могло зауставити стрмоглави пад, према ријечима Стеве Пашалића јесте рапидно подизање квалитета у образовању.
 
- Морамо знати да ми више немамо квантитет ни у чему.
 
Ни у броју становника, нити у броју студената тако да акценат мора бити на квалитету. Није проблем да имамо мањи број студената, али да они по завршетку студија буду високообразовани кадар свуда тражен. С друге стране, друштвена заједница мора дати више простора најобразованијим и најбољима - додаје Пашалић.

Извор: Глас Српске

 

КУЛТУРА ОБРАЗОВАЊЕ