БОМБАРДОВАЊЕМ БЕОГРАДА НА ДАНАШЊИ ДАН ПОЧЕО НАПАД НАЦИСТА НА КРАЉЕВИНУ ЈУГОСЛАВИЈУ
Данас се навршава 79 година од када је нацистичка Њемачка, без објаве рата, бомбардовала Београд, чиме је у тадашњој Краљевини Југославији почео Други свјетски рат.
Прве њемачке бомбе у нападу под кодним називом "Казнена одмазда" пале су на Београд 6. априла 1941. године у 6.30 часова, а њемачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град.
До 17. априла и краја Априлског рата, који је окончан потписивањем капитулације Војске Краљевине Југославије, у Београду је страдало је више хиљада цивила.
Само је у склоништу у порти Вазнесењске цркве и Карађорђевом парку, који су директно гађани, убијено више стотина људи.
Усљед огромног материјалног разарања 8.000 београдских породица остало је без крова над главом.
Нацистичко бомбардовање потпуно је уништило Народну библиотеку Србије, која је уједно и једина национална библиотека намјерно нападнута током Другог свјетског рата. У пожару, који је потом услиједио, уништен је готово цијели фонд од 350.000 књига, укључујући непроцјењиве средњовјековне списе.
Бранећи небо над Београдом, пилоти Југословенског краљевског ваздухопловства оборили су 48 њемачких авиона, а погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука.
Операцијом бомбардовања Београда командовао је генерал Александар Лер, који је због ратних злочина стријељан у Београду 1947. године.
Његова унука Сибила Лер, која је прешла у православље и замонашила се, рекла је својевремено да сваки дан лије горке сузе због злочина над Србима.
До напада на Краљевину Југославију дошло је након војног преврата и демонстрација 27. марта против Tројног пакта, који је склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.
Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Њемачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је Хитлер наредио да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.
Југославија је капитулирала за 11 дана, а краљ Петар Други Карађорђевић и Влада напустили су земљу три дана раније.
Земља је раскомадана и подијељена између Њемачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.
Извор: СРНА
Прве њемачке бомбе у нападу под кодним називом "Казнена одмазда" пале су на Београд 6. априла 1941. године у 6.30 часова, а њемачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град.
До 17. априла и краја Априлског рата, који је окончан потписивањем капитулације Војске Краљевине Југославије, у Београду је страдало је више хиљада цивила.
Само је у склоништу у порти Вазнесењске цркве и Карађорђевом парку, који су директно гађани, убијено више стотина људи.
Усљед огромног материјалног разарања 8.000 београдских породица остало је без крова над главом.
Нацистичко бомбардовање потпуно је уништило Народну библиотеку Србије, која је уједно и једина национална библиотека намјерно нападнута током Другог свјетског рата. У пожару, који је потом услиједио, уништен је готово цијели фонд од 350.000 књига, укључујући непроцјењиве средњовјековне списе.
Бранећи небо над Београдом, пилоти Југословенског краљевског ваздухопловства оборили су 48 њемачких авиона, а погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука.
Операцијом бомбардовања Београда командовао је генерал Александар Лер, који је због ратних злочина стријељан у Београду 1947. године.
Његова унука Сибила Лер, која је прешла у православље и замонашила се, рекла је својевремено да сваки дан лије горке сузе због злочина над Србима.
До напада на Краљевину Југославију дошло је након војног преврата и демонстрација 27. марта против Tројног пакта, који је склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.
Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Њемачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је Хитлер наредио да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.
Југославија је капитулирала за 11 дана, а краљ Петар Други Карађорђевић и Влада напустили су земљу три дана раније.
Земља је раскомадана и подијељена између Њемачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.
Извор: СРНА