У ТЕСЛИНОМ РОДНОМ СМИЉАНУ НЕМА ВИШЕ ТЕСЛИНОГ НАРОДА

Oвде, осим природе и чињенице да је на овом месту рођен и провео детињство најпознатији светски научник српског порекла, нема ничег лепог за Теслин народ. Српско становништво из Смиљана и околине страшно је пострадало од стране оружаних формација Независне Државе Хрватске. Последњи становник српске националности у Смиљану осамдесетдвогодишњи Тоде Лемајић завршио је свој овоземаљски живот. Парох Драган сваког дана је у храму Св. Апостола Петра и Павла у Смиљану и са радошћу дочекује сваког Србина, као и све људе добре воље
Васкршњи понедељак. Приближавајући се Смиљану хладни ветар са Велебита шамарао нам је лица. Клима је у Лици оштра – континентална са веома кратким вегетационим периодима, а цела Лика је карактеристична по планинским масивима и венцима између којих су се образовала крашка поља, као што је и ово преко пута родне куће нашег научника. Зиме су дуге и хладне са дубоким снеговима којих се српски геније често сећао и препричавао до краја живота. Лички предели обилују и природним лепотама какве човек само пожелети може. Личке шуме препуне су корисног растиња букве, оморике, бора и јасена, а од личког медведа страховали су Далматинци, да се не спусти низ Велебит. Препричаване су деци анегдоте о личким опасним медведима, али, исто тако, свако дете је знало да је Лика најпознатија по Србину, Николи Тесли. У таквом амбијенту био је саткан живот Теслиног народа у Лици, борећи се са свим оним што им је живот доносио.
 
ПО СВАКОЈ ВЕРЗИЈИ ТЕСЛА ЈЕ СРБИН И ПРАВОСЛАВАЦ
 
О Теслиним проналасцима толико је пуно речено и написано да ћемо се више бавити његовим пореклом, крајем и Теслиним народом у Лици. Заправо, овде, осим природе и чињенице да је на овом месту рођен најпознатији светски изумитељ и провео детињство, нема ничег лепог за Теслин народ. По изворима које смо учили у школи Теслин народ је досељен у Војну Крајину, пограничну област Хабзбуршке монархије, а касније Аустријског царства и Аустроугарске монархије, а био је као кордон против упада Турака и продора ка западу. По другој верзији православни народ у Лици и Далмацији је аутохтоно становништво. Ако имамо у виду да су и Дубровник, Далмација и Венеција били првобитно православни, ова верзија није искључена. Италијански путописац Алберто Фортис, рођен 1741. године, пише у „Путу по Далмацији” у којем је обухватио и Лику да је православно становништво у тим крајевима аутохтоно и назвао их је Морлаци. Описује их као изузетно храбре, моралне и племените људе.



Прву појаву Морлака могуће је пронаћи у хришћанским изворима средњовековних хроника и докумената у којима су описани као пастири. Занимљиво је да је Велебит у италијанским картама био под називом Морлачка планина, а Морлаке су још називали и Власи. Колико год историја била у служби политике нико не може Теслу сврставати у католике и Хрвате. Када се породица Тесла преселила из Смиљана у оближњи градић Госпић, Никола Тесла је причао да је то за њега као дечака била права катастрофа и да му је срце замало препукло док се одвајао од голубова, кокошки, оваца и јата гусака које су се, како је наводио, знале винути у облаке. Љубав према голубовима задржао је до краја живота. Изнад родне куће у Смиљану је брдо Богданић које, такође, славни научник описује као скакаоницу са које је уз помоћ ветра лебдио у ваздуху и разочарења када би схватио да је то била само варка. Загледасмо се у поток Ваганац који нечујно кривуда покрај куће нашег генија ка крашком пољу, уливајући се у реку Лику. Управо ту, на потоку Ваганцу, Никола Тесла је као дечак вршио своје прве експерименте које је реализовао на Нијагари.
 
СМИЉАН – СТРАТИШТЕ СРПСКОГ НАРОДА
 
Родно место Николе Тесле, Смиљане је стратиште српског народа. Године 1941. налазило се у самом епицентру територије која је покривала такозвана госпићка група логора. Српско становништво из Смиљана и околине страшно је пострадало од стране оружаних формација Независне Државе Хрватске. Наша прва адреса је била како и доликује црква Светих апостола Петра и Павла у Смиљану где нас је љубазно дочекао парох Госпићко- -смиљански протојереј Драган Михајловић. На зидовима смиљанске цркве, уз уобичајене религијске призоре, виде се и фреске са мотивима крштења Николе Тесле, али и Свете Новомученике Јадовничке, односно фреску посвећену жртвама усташког логора смрти Госпић-  Јадовно-Паг. Десно од улаза у православну цркву Светих апостола Петра и Павла у Смиљану, налази се масовна гробница са телима 560 Срба из Смиљана и околине, међу њима 91 рођак Николе Тесле, а 11 јако блиских рођака са презименом Тесла, побијених 1941 -1945. године од стране усташа. Уз ту гробницу, Удружење Јадовно 1941. подигло је 2018. године дрвени православни крст а недуго затим Епархија горњокарловачка поставила је мермерни крст. Цркву су спалили усташе у Другом светском рату па је на иницијативу мештана обновљена 1986. године да би је деведесетих девастирале и похарале хрватске јединице ХОС-а.



Парох Драган сваког дана је у храму и са радошћу дочекује сваког Србина као и све људе добре воље. Уз саму цркву налази се родна кућа, а за оне који познају историју и дешавања у овом страдалном крају мучно је да бораве. „Јединство” је већ писало о томе, на средини куће налази се дрвена колевка за коју тврде да је Николе Тесле. Иначе, родну кућу Николе Тесле у Другом светском рату спалиле су усташе, а деведестих је, такође, уништена од стране ХОС-а као и црква. Како је дрвена колевка остала нетакнута у спаљеној и уништеној кући, то није лако докучити. Заправо, то је варка као што је Тесла говорио да је била варка лебдење његовог тела низ брдо Богданић. Натписи у Теслиној родној кући на хрватском и енглеском језику представљају Теслу као Хрвата. Људско лицемерство и фалсификати немају краја.
 
РАЗГОВОР ШАПАТОМ
 
Последњи становник српске националности у Смиљану осамдесетдвогодишњи Тоде Лемајић завршио је свој овоземаљски живот. Кажу „прегрмио” је свашта у животу и вратио се овом крашком пољу, пропланцима, потоцима и личкој земљи. Нема више Срба у Смиљану и један разлог више онима који отимају Теслу од српског рода. Када потпуно обрасте у непроходно растиње православно гробље изнад цркве, на којем је сахрањен и Теслин брат Дане, рећи ће да ту Срби никад нису ни живели. Из Смиљана запутисмо се на православно гробље у Госпићу. Тишину би пресецао звиждук ветра и машине неког предузећа преко пута гробља које с времена на време заурлају. Остависмо цвеће и запалисмо свеће Теслиним родитељима, на обновљени споменик пошто су га минирали деведесетих, као и споменик славном научнику у центру Госпића. Пре неколико година враћен је споменик Тесли на самом крају Госпића, а улица Николе Тесле преименована је у улицу Анте Старчевића. Ходајући Госпићом, нађосмо српску породицу Муњас. Кажу да су се вратили да умру у родном крају. Они не говоре, они шапућу. Теслина енергија мира у Лици је за Теслин народ претворена у енергију страха. У гостима им је син Милан из Србије. Не желе да буду у новинама да им комшије не би правиле проблеме, а Милан данас тридесетосмогодишњак каже да су он и његови родитељи данас живи захваљујући мудрој глави и хитрим ногама да побегну из Госпића. Јер, како је навео, у Госпићу није остало преживелих Срба.
 
– Овај крај је познат по окрутости и нетолеранцији према Србима. Историју и Други светски рат знате шта да вам говорим – рекао је Милан Муњас. Нађосмо у Госпићу још једног Србина Божидара Плећаша, који је ту дошао за васкршње празнике и он остаде шкрт на речима, али нам је кратко рекао шапатом: „Шта да вам кажем, све се зна, а ми смо опет за све криви”. На наше питање како коментарише то што Хрвати својатају Теслу и приказују га као Хрвата, Плeћаш одговори: „ Ако је истина да наши упокојени и на оном свету, виде и знају шта се догађа на земљи, Никола Тесла сигурно нема мира”. У кратким реченицама Плаћаш нам много тога рече. Упутисмо се у Радуч, српско село које је данас скоро пусто. Налазимо старију жену Божицу Гајић која живи потпуно сама у свом засеоку. Божица је нешто причљивија и може се рећи да нам се обрадовала. У почетку беше опрезна и тиха док јој не рекосмо да смо српски медиј са Косова и Метохије.
 

 
– На самом почетку рата нестао ми је супруг и ништа још увек о њему не знам. Сама сам извела децу на пут и била им и отац и мајка. Син ми је у Немачкој а кћерка у Србији. Ја сам се вратила. Нисам могла без звука завичаја, без мириса личке траве и без свега овога овде, па како ми буде. Мало ми ноге праве проблеме, остало је хвала Богу добро – казала је Божица. На наше питање какви су односи са комшијама Хрватима, она је тихо одговорила: – Нажалост, нису добри. Иако су Срби протерани, иако су наше куће попаљене и уништене у њиховим очима ми смо кривци за све. Сигурно сте чули како је прошао српски народ у Дивоселу, Читлуку и Почитељу. Сви су побијени. Ми стари када одемо на онај свет ово ће да опусти – рекла нам је Божица, остајући испред куће да испрати погледом наш аутомобил док нисмо одмакли из њеног видокруга. Напустисмо Смиљан и Лику са горким укусом због сурове судбине и злочина над Теслиним народом, али, истовремено и поносито што припадамо Теслином народу.

НЕОПИСИВА ИРОНИЈА И УВРЕДА

Поред Меморијалног центра „Никола Тесла”, односно његове родне куће и цркве, али и мермерног крста испод којег се налазе тела 560 убијених Срба из Смиљана и околине, група католичких свештеника освештала је високи бели „криж” у латинском стилу. На постаменту овог крста налази се латинични текст: „У спомен Николи Тесли 10.7. 1856. – 7. 1. 1943. генијалном изданку хрватскога духа, знанственику свега свијета, који је ноћ претворио у дан те градио будућност човечанству. У његовом родном Смиљану у поводу 80. обљетнице преминућа” –„Планетарна Хрватска”. Ово је један у низу начина да се научнику српског порекла одузме вера и нација.
 
УБИЛИ СУ ТЕСЛИНОГ БЛИСКОГ ПРИЈАТЕЉА, ПАРОХА МАТИЈУ
 
Када је избио Други светски рат, на челу Смиљанске парохије у Госпићу налазио се протојереј Матија Стијачић. Службовао је у Америци и Канади а на предлог Николе Тесле, са којим је био веома близак, вратио се да служи у цркви где је раније служио Милутин Тесла, Николин отац. Ту је као протојереј Смиљанске парохије службовао од 1935. године до 12. априла 1941. године. Тада су га ухапсиле усташе и одвеле у госпићку казнионицу где су га изложили страховитом мучењу. Живот су му окончали у Велебиту, а измрцварено тело бацили у једну од велебитских јама. Његов син Славко пошао је да тражи одведеног оца, али и њега су усташе ухватиле и убиле у Госпићу.
 
Р. Комазец

Извор: Јединство

 

НИКОЛА ТЕСЛА СМИЉАН ЕПАРХИЈА ГОРЊОКАРЛОВАЧКА ХРВАТСКА

 

offline