Адреса манастира:
Горњи Драгаљевац бр. 65, 76323 Драгаљевац

Контакт:
Тел: +387 55 373-125

Игуманија Теодора (Васић)
 

О манастиру
 

Овај манастир се налази у селу Горњи Драгаљевац, недалеко од магистралног пута Бијељина - Брчко.

До 26. јула 1985. године садашњи саборни манастирски храм био је парохијска црква Драгаљевачке парохије. Храм је подигнут 1908/09. године, а освештан је на Малу Госпојину 1909. године. Освештао га је митрополит Евгеније Летица. Ово је четврти храм на овом локалитету. О првобитном храму нема писаних података, али народно предање каже да је подигнут почетком XIV вијека. У црквеној порти се налази олтарски камен који је пронађен 1992. године, а на њему пише да је из 1310. године.
 

Као најстарији храм у Драгаљевцу помиње се дрвена брвнара подигнута 1762. године. Турци су га запалили 1813. године по наредби босанског везира Деренделије који је овуда ишао да умири Србију. Народ поново подигне храм од дрвета 1818. године. Овај храм је потрајао до 1876. године када је запаљен. Наредни храм по одобрењу Земаљске владе у Сарајеву подигнут је 1879. године. Такође, и овај храм је био од дрвета. Приликом канонске посјете митрополит Николај Мандић 1894. године био је ожалошћен изгледом храма и обећао је том приликом да ће се заузети код Земаљаске владе како би се овај храм уредио. Влада је допустила да се 1895. године доставе дрва на којима ће се пећи цигла да би се могао озидати храм од чврстог материјала (Источник 1897).

Прве писане трагове о храму у Горњем Драгаљевцу налазимо у књигама сједница Црквеноопштинског управног одбора (1903-1912). Ту налазимо да је храм у Горњем Драгаљевцу постојао још 1763. године. Митрополит Николај Мандић, својом наредбом из 1894. године, од ове парохије основао је седам нових. У љетопису ОШ „Стеван Немања“ налазимо податак да је школа подигнута 1853. године код храма који је саграђен 1838. године. Нема поузданих података који је то по реду храм у Горњем Драгаљевцу.
 

Дотадашња парохијска драгаљевачка црква 26. јула 1985. године, одлуком епископа зворничко-тузланског г. Василија проглашена је манастиром са именом Драгаљевац. Осим надлежног епархијског архијереја у овом историјском догађају молитвено су учествовали епископи СПЦ далматински г. Николај и бањалучки г. Јефрем.

Манастирски храм посвећен је Светим апостолима Петру и Павлу, а манастир Светом архангелу Гаврилу.

Поред храма налази се истара кућа из турског периода која је послужила као први манастирски конак.

У међувремену подигнут је и нови конак са капелом посвећеном Светом Нектарију Егинском. Капелу су живописали 2004. године чланови иконописне радионице Петра Билића из Београда.

Прва игуманија овог манастира била је игуманија Екатерина (Гајић), родом из Богутова Села.